Ko kontroliše internet

[ndp751]

General Keith Alexander je prvi šef United States Cyber Command u nastavku teksta USCybercom, zadužen ispred Pentagona za borbu sa nepoznatim neprijateljem u virtuelnom svetu. Prošle godine, američki sekretar za odbranu Robert Gejts, izjavio je da je cyberspace "peti domen" vojnih operacija, uz zemlju, more, vazduh i prostor.
Taj prvi veštački domen iz vojne oblasti, koji zahteva potpuno novu komandu u Pentagonu, u potpunosti označava novo poglavlje u istoriji ratovanja.
General Keith Alexander izjavljuje da Pentagona računarski sistemi " ispituju 250.000 puta na sat, do šest miliona puta dnevno", one koji pokušavaju da se probiju do američke mreže "više od 140 stranih špijunskih organizacija pokušava da se infiltrira u američku mrežu". Strah kongresa postaje sve stvarniji kao proročanstvo : "To je samo mali korak od ometanja do uništenja delove mreže."
Ako država započne praćenje interneta, šta to znači za prosečnog korisnika? Predsednik Obama je izjavio da njegova administracija u potrazi za sajber zaštitom "neće uključiti praćenje sektora privatne mreže ili Internet saobraćaja". Ali nisu svi tako liberalni. Richard Clarke, savetnik četiri predsednika i autor Cyber War -Sajber rat, podržava SAD u planiranju ojačavanja svoje Sajber odbrane, ali izražava istovremeno zabrinutost USCibercom-om. "Napravili smo nove vojne komande da sprovede novu vrstu high-tech rata, bez javne rasprave, diskusije u medijima, ozbiljanog kongresnog nadzora, akademske analize i međunarodnog dijaloga."
SAD nije jedina koja pokušava da pokaže mišiće na Internetu: širom sveta, države pokušavaju da afirmišu svoju vlast nad komunikaciju pojedinaca i privatnih kompanija.
Ujedinjeni Arapski Emirati su u sporu sa Research in Motion, kanadskim proizvođač BlackBerri telefona. Vlada u Abu Dabiju zahtevala je da kompanije ili podignu šifrovanje e-pošte na BlackBerri ili da se instaliraju na lokalnom serveru, tako da vlasti mogu pratiti saobraćaj koji ide u zemlju, izlazi iz nje i obavlja se u njoj, u suprotnom, upozorio je Abu Dabi, sve BlackBerri komunikacija u zemlji će biti zaustavljene. RIM je odbio da popusti (uprkos činjenici da je već dogovoreno da dozvoli Kini, Indiji i Saudijskoj Arabiji pristup nešifrovanim porukama). Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata je zapretila suspendovanjem BlackBerri usluga, ukoliko provajder usluga ne bude bila u skladu sa sa regulatornim okvirom države. Neki bezbednosni stručnjaci veruju da je stvarna briga Ujedinjenih Arapskih Emirata daleko složeniji od onoga što kaže BlackBerries. Tony Yustein, IT konsultant za bezbednost FBI-a, komentariše: "Ono što je važnije je saznanje da podaci nisu 100 odsto sigurna u Kanadi, kao i da SAD može da pristupi ovim podacima. Tako SAD mogu da prate komunikacije u Emiratima. "
BlackBerri je samo početak priče. Indija je je uslovila Google i Skipe da podese servere unutar svojih granica, tako da može da prati saobraćaj preko Internet telefona Gmail-a i Skipe sistema. Druge zemlje će izgleda slediti ovaj zahtev.
Iran izgleda da je u dilemi da li da prihvati ili ne neugodan položaj tehnološkog napretka. S jedne strane, Twitter računi su pomogli opoziciji da mobiliše demonstracije u svetlu spornih prošlogodišnjih predsedničkih izbora i ako su vlasti sporadično blokirale servis. S druge strane, praćenjem Twitter saobraćaja, Teheran je bio u stanju da prepozna ko je organizovao proteste.
Rusija ima malo drugačiji pristup. Izgradnjom monumentalnog Velikog Brata pod akronim SORM-2, kopiju svakog malog bajta koja ide u, iz ili preko Rusije kopira i skladišti na centralnom računaru za skladištenje u Moskvi pod kontrolom FSB-a, KGB-ovim naslednikom.
Niz događaja je uzdrmao američko sajber poverenje. Jedan od najdramatičnijih događaja u 2008 je onaj kada se američki vojnik sa sedištem na Bliskom istoku nesvesno priključio zaraženi Memori Stick u jednan od Pentagonovih laptopova. Zlonamerni računarski kod, objasnio je zamenik američkog sekretara za odbranu Vilijam Lin III ", neopaženo se širi na oba kategorisana ili nekategorisana sistema, uspostavljanjem digitalnog mostobrana, usled čega bi se podaci mogli preneti na servere pod stranom kontrolom". To je, kako je rekao, njihov "najgori strah: program radi tiho, spreman da preda operativne planove u ruke nepoznatih neprijatelja".
Ovaj incident je direktno uticao na osnivanje USCibercom i objašnjava zašto general Aleksandar insistira da će njegov osnovni posao biti "odbrambeni", osiguravajući da Pentagonovih sedam miliona računara, grupisanih u 15.000 mreža koje pružaju oslonac za 4.000 vojnih postrojenja širom sveta, izdrži lavinu svakodnevnog napada. Međutim, takođe je rekao da SAD treba da garantuju svoju "superiornost" u sajber prostoru.

Buket cveća postavljen ispred Google sedište u Pekingu u martu ove godine nakon što je kompanija saopštila da će preusmeravati korisnike na kineski necenzurisani sajt u Hong Kongu

Američka vojska i agencija za sprovođenje zakona, kao što je FBI, uživaju privilegovan pristup podacima koji se nalaze pod American.com kompanije, uključujući Google i Facebook, dve najveće svetske deponije ličnih podataka. Ako FBI lovi ruski sajber kriminal, koji ima Facebook nalog, oni mogu dobiti nalog sudije odmah. Ukoliko nemački policajac zatraži sličnu uslugu od Facebook-a, proces može potrajati mesecima.
Ali postoje i slabe karike američke kontrole nad world wide web-om. Pod pritiskom stranih vlada, a posebno Kine, ICANN, sa sedištem u SAD, nezavisno telo koje propisuje kako adrese veb sajtova mogu biti formulisane, najavilo je da će od sada biti omogućeno korišćenje većine većih pisama - ćirilice, kineskog i arapskog.

Izvor: IT Magazin,Who controls the internet? by Misha Glenny, published: October 8 2010