Ko je bio Džonatan Svift?

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.292
Ko je bio Džonatan Svift?

Politikin Zabavnik
14.05.2010 19:56



Nazivaju ga velikim mizantropom, vrhunskim satiričarem, ljubiteljem crnog humora, pronicljivim društvenim, kulturnim i političkim kritičarem. Pisao je pamflete, pesme, eseje, romane, ali je u svetu književnosti ostao najpoznatiji kao autor remek-dela „Guliverova putovanja”

Njegova dela odlikuju se sporim tempom, detaljnom analizom. On provocira čitaoce gorkom ironijom i vrhunskim cinizmom, ali ironija i cinizam su, kao i uvek, samo plod sukoba uzvišenih ideja i surove stvarnosti. Nazivaju ga mizantropom, jer je otvoreno govorio o ljudskim manama; cinikom, jer je ismevao stereotipe u nauci i religiji; mračnjakom koji se borio protiv mračnjaštva, protivrečnim revolucionarom koji se zalagao za stare vrednosti, dok su mnoge nepoznanice iz njegovog života povod za brojna nagađanja, najčešće bez ikakvog stvarnog uporišta.

Knjige su deca uma.

Otac, Džonatan stariji, preselio se u Irsku iz Engleske, nakon povratka Stjuartovih na kraljevski tron. Tu se 1664. godine oženio s Ebigejl Erik koja mu je ubrzo rodila kćerku. Sedam meseci pre rođenja sina 1667. godine, Džonatan stariji iznenada je umro. Džonatan Svift mlađi bio je bolešljivo dete, a gotovo celog života bolovao je od Manijerove bolesti, koja je s vremena na vreme izazivala vrtoglavice, mučninu i gubitak sluha. Majka je bila bez ikakvih prihoda i živeli su u velikom siromaštvu, pa je zato rešila da se vrati u Englesku, kod rodbine koja je živela u Lesteru. Kad je došlo vreme da mladi Džonatan krene u školu, o njemu je počeo da brine stric. Tako se Džonatan vratio u Irsku, gde mu je stric obezbedio najbolje moguće školovanje. Ipak je Svift, kao što je i red, uvek bio loš đak i diplome je sticao zahvaljujući raznim vezama. U šestoj godini upisao se u Kilkeni, najbolju osnovnu školu u to doba u Irskoj, da bi se 1682. godine upisao u Triniti koledž, na kome je i diplomirao 1686. godine.

Druga polovina života mudrog čoveka sastoji se od odgonetavanja grešaka, predrasuda i ludosti iz prve polovine života.

Godine 1689. Velika alijansa, koju su predvodili Sveto rimsko carstvo, Ujedinjene provincije Holandije i Engleska, zaratila je s Francuskom, tada najsnažnijom silom u Evropi. Iako je rat prividno vođen kako bi se zaustavile francuske osvajačke namere, prava bitka vodila se između dve najmoćnije evropske dinastije, Habzburga i Burbona, oko prava na nasleđe španskog prestola. Iste te godine Džonatan se vratio u Englesku, u Mur park, gde je, preko raznih rodbinskih veza, počeo da radi kao sekretar daljeg rođaka po majci, ser Vilijama Templa, diplomate u penziji. Ovo je veliki preokret u njegovom životu, jer je iznenada dobio priliku da upozna mnoge ugledne i uticajne političke ličnosti. Ovde, u Mur parku, Džonatan je postao učitelj osmogodišnje devojčice Ester Džonson, kćerke jedne od poslužiteljki na Templovom imanju, s kojom je započeo blisko i doživotno prijateljstvo.

Volimo se, jer su nam slabosti iste.

U Parizu, 1694. godine, rodio se jedan od najvećih francuskih pisaca, Volter, a zahvaljujući uticaju i vezama ser Vilijama Templa, Džonatan Svift magistrirao je na univerzitetu Oksford. Iste ove godine postao je i vikar u Kilrutu, u Irskoj. Izolovan u malom, udaljenom mestu, daleko od centara moći i uticaja, čini se da je bio razočaran novim položajem. Ipak, tokom boravka u Kilrutu, zaljubio se u izvesnu Džejn Varing, koju je i zaprosio. Prema sačuvanim pismima, čini se da ju je uslovio – ukoliko ne pristane da se uda za njega, on će otići iz Irske i nikada se više neće vratiti. Po tome što se ubrzo vratio u Englesku u službu kod Templa, može se naslutiti njen odgovor.

Nikada nisam video, čuo ili pročitao da je sveštenstvo omiljeno u bilo kojoj naciji u kojoj je hrišćanstvo državna religija.

Ser Isak Njutn je 1704. godine objavio čuveno delo, pod imenom „Optika”, Petar Veliki je u Rusiji ustanovio prvo redovno kovanje srebrne rublje, a Svift je objavio sabrane satirične spise pod zajedničkim naslovom „Priča o buretu”. Iste godine objavio je i delo „Borba knjiga”, u kome staje na stranu starih autora u tada aktuelnoj raspravi u književnim krugovima: da li su bolji stari ili novi umetnici?

Satira je neka vrsta ogledala u kojem se vidi svačiji odraz osim sopstvenog; a to je i glavni razlog zašto je tako omiljena u svetu i što se samo nekolicina uvredi.

„Priča o buretu” je njegovo prvo važno prozno delo, u kome već prikazuje stilsku tehniku i teme koje će obrađivati u drugim delima. Knjiga je u celosti zabavna, ironična, puna životnih mudrosti i razložnih kritika. Glavna tema su tri sina koja od oca nasleđuju po kaput, ali otac im testamentom naređuje da ni po koju cenu ne vrše prepravke na njima. Sinovi uskoro otkrivaju da se moda promenila i svaki zasebno traga za rupama u testamentu kako bi izvršio prepravke na kaputu. Tako dolazi do svađa i međusobnih borbi oko vladavine i moći. Priča je, zapravo, alegorija podela unutar izvorne hrišćanske crkve.

Blagosloven bio onaj koji ne želi ništa, jer se nikada neće razočarati.

„Borbu knjiga” Svift je napisao kao odbranu svog patrona, ser Vilijama Templa, koji je nekoliko godina ranije objavio esej o drevnoj i modernoj učenosti i umetnosti, stavljajući se na stranu antike, čime je izazvao reakciju modernista. Nakon niza rasprava međusobno suprotstavljenih strana, Svift je ovim delom stavio tačku na ceo slučaj. On ne samo da je osnovano odbranio Templove stavove, već je to učinio na duhovit način, čime je stekao opšte odobravanje i naklonost, čak i onih kojih se tema nije nimalo ticala.

Tamo gde me ne razumeju, zaključiće da se krije nešto veoma duboko i korisno.


99d47d4e1aebc523ce92a779251a20ca.jpg


U razdoblju između 1707. i 1710. godine Svift se bavio politikom u Londonu, između ostalog, zalažući se za izjednačavanje prihoda irskog sveštenstva s engleskim. Vigovci, koji su se tada nalazili na vlasti, nisu imali sluha za ovaj njegov zahtev. Međutim, torijevci su pokazali više razumevanja, usled čega je Svift promenio stranu i priklonio se njihovoj stranci.





 
Top