Fakultet u Srbiji može da poseduje ko god to želi. Dovoljno je da ima samo malo više para. To pravo se nikome ne može osporiti, ali država najavljuje da će doneti podzakonska akta da bi ovu oblast uredila tako da se studenti i profesoru ubuduće ne začude ako se ispostavi da visokonaučnu ustanovu drži bivši vođa mafijaškog klana ili kontroverzni biznismen.
Presudom Trgovinskog suda s početka decembra, faktički je otvoren put Ljubiši Buhi, poznatijem kao Čume, koji je svedok saradnik Specijalnog tužilaštva protiv organizovanog kriminala, da i zvanično postane vlasnik Fakulteta za poslovnu informatiku pri Univerzitetu „Singidunum“ u Beogradu. Buha se sada bavi privatnim biznisom, ali činjenica da fakultet može da osnuje bilo ko, kao i da je gotovo nemoguće ući u strukturu vlasništva postojećih fakulteta izaziva sumnju u kvalitet znanja koji studenti stiču, kao i validnost te diplome.
U ovom trenutku ne postoji osoba koja bi mogla da navede tačan broj privatnih visokoškolskih ustanova u Srbiji. U javnom registru Trgovinskog suda registrovano je manje od dvadeset viših i visokih škola. S druge strane, na sajtu Ministarstva prosvete postoji sedam univerziteta i pet fakulteta čiji osnivač nije država, dok je Komisija za akreditaciju pregledala dokumentaciju više od trideset privatnih fakulteta.
Ništa lakše nije saznati ni ko su vlasnici pomenutih ustanova. Skandal koji je nastao kada se saznalo da je Ljubiša Buha otkupio većinsko vlasništvo nad Fakultetom za poslovnu informatiku, izbacio je u prvi plan zamršene vlasničke odnose.
- Najčistija situacija je tamo gde imate jednog vlasnika i osnivača, kao što je slučaj sa Evropskim univerzitetom čiji je vlasnik Milija Zečević, „Megatrendom“ i donedavno sa Univerzitetom „Braća Karić“. Univerzitet „Union“ je u sudskom postupku jer pokušavaju da utvrde ko je vlasnik čega, baš kao i sa Univerzitetom „Singidunum“. Ovde je čitava priča zakomplikovana, jer svaki fakultet koji je u sastavu Univerziteta ima drugog vlasnika ili čak više njih. Zbog toga je jako teško izabrati rektora ili dekana, a sve to loše utiče na kredibilitet privatnog obrazovanja - priča jedan od vlasnika privatnog fakulteta koji je insistirao na anonimnosti.
Zaposleni na privatnim fakultetima, baš kao i studenti, smatraju da bi država morala da se umeša u privatni sektor tako što će jasno definisati pravila. Prema njihovom mišljenju, nije dovoljno samo utvrditi uslove za izvođenje nastave.
- Da bi diploma sa privatnih fakulteta imala vrednost kao i ona sa državnih, neophodno je da sve bude potpuno transparentno, kao i da na čelu tih ustanova budu ljudi čistih biografija, koji su poznati stručnoj javnosti. Ovako dolazimo do situacije da se stidimo da kažemo gde radimo, a studenti ne znaju ni šta ni gde studiraju. Trenutno ne znam ko je rektor Univerziteta, ko su pravi vlasnici, a pokrenut je i sudsku spor - priča profesor sa Pravnog fakulteta pri Univerzitetu „Union“.
Nezainteresovanost države, kao i suviše komplikovani vlasnički odnosi koji svoj epilog čekaju na sudu, kod građana stvaraju utisak da je obrazovanje postalo unosan biznis. S tim se slaže i Mića Jovanović, vlasnik i osnivač Univerziteta „Megatrend“ koji je juče proslavio 20 godina rada.
- Ja sam jedini vlasnik svega i tako će i ostati. Vlasnik sam svih 12 fakulteta i četiri više škole u sklopu Univerziteta. Smatram da je to jako važno za stabilnost i sigurnost, jer samo jedan čovek može da ima koncept obrazovanja. Tamo gde ih je dvoje ili više, radi se o interesu i svađe su neminovnost. Trenutno stanje u privatnom obrazovanju ne pogoduje nikome, jer baca ljagu na sve nas. Mi imamo 26.000 studenata i po veličini smo odmah iza Beogradskog i Novosadskog državnog univerziteta - ističe Mića Jovanović.
U Ministarstvu prosvete kažu sa su svesni problema i da razmatraju mogućnost donošenja podzakonskog akta kako bi se preciznije definisali uslovi pod kojima je moguće osnovati fakultet. Takođe, planirano je da se utvrde i uslovi koje mora da ispuni vlasnik fakulteta u smislu nivoa obrazovanja i ranijeg poslovanja.
Jelena Ilić
