- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Knjiga "Muzeji koji privlače pažnju"
M. Vukelić | 18. 01. 2011. - 13:09h | Blic Online
Iz štampe izašla knjiga “Muzeji koji privlače pažnju” italijanskog istoričara umetnosti Akile Boonito-Olive koju je prevela i priredila Milena Marjanović, a upravo objavio “Klio”.
Kako nastaju muzeji i kako se formiraju kolekcije, šta je potrebno znati da bi projekat novog muzeja ili rekonstrukcija starog zdanja bila funkcionalna, na koje se istorijske modele u tom smislu treba ugledati, a na koje ne, kako se stvara muzejska publika...
Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovor možete naći u ovoj knjizi, nastaloj većim delom na osnovu usmenih ekspozea direktora svetskih muzeja okupljenih na simpozijumu „Produkcija, čuvanje i protok savremene umetnosti“. Poznato je da istorija muzeja počinje od davnina, da je pojam muzeja potekao iz prinčeve gordosti – svoje privatne odaje otvorio je za narod da bi im se ovaj divio.
Ovaj pojam, ovaj običaj, razvijao se kroz vreme, socijalizovao se i na neki način postao mesto specifičnog povezivanja članova zajednice, idući dotle da predstavlja vrednosti samog društva. Muzej je zapravo mesto po izboru kolekcionara, ali postaje i mesto po izboru posetioca. Pošto mu je dopušteno da u njega uđe i da ga razgleda, posetilac uspostavlja vezu sa svojim domaćinom, onim koji je naručivao dela od umetnika, koji ih je kupovao, sakupio i čuvao.
U Kliovoj ediciji “Muzej” možete naći još nekoliko knjiga na ovu temu, kao što su “Muzeologija, istorija, razvoj i današnji izazovi” Andre Goba i Noemi Duge, “Virtuelni muzej” Bernara Deloša, “Muzej i publika”, Kloda Žilbera, i “Muzej i etika”, Garija Edisona.
M. Vukelić | 18. 01. 2011. - 13:09h | Blic Online
Iz štampe izašla knjiga “Muzeji koji privlače pažnju” italijanskog istoričara umetnosti Akile Boonito-Olive koju je prevela i priredila Milena Marjanović, a upravo objavio “Klio”.
Kako nastaju muzeji i kako se formiraju kolekcije, šta je potrebno znati da bi projekat novog muzeja ili rekonstrukcija starog zdanja bila funkcionalna, na koje se istorijske modele u tom smislu treba ugledati, a na koje ne, kako se stvara muzejska publika...
Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovor možete naći u ovoj knjizi, nastaloj većim delom na osnovu usmenih ekspozea direktora svetskih muzeja okupljenih na simpozijumu „Produkcija, čuvanje i protok savremene umetnosti“. Poznato je da istorija muzeja počinje od davnina, da je pojam muzeja potekao iz prinčeve gordosti – svoje privatne odaje otvorio je za narod da bi im se ovaj divio.
Ovaj pojam, ovaj običaj, razvijao se kroz vreme, socijalizovao se i na neki način postao mesto specifičnog povezivanja članova zajednice, idući dotle da predstavlja vrednosti samog društva. Muzej je zapravo mesto po izboru kolekcionara, ali postaje i mesto po izboru posetioca. Pošto mu je dopušteno da u njega uđe i da ga razgleda, posetilac uspostavlja vezu sa svojim domaćinom, onim koji je naručivao dela od umetnika, koji ih je kupovao, sakupio i čuvao.
U Kliovoj ediciji “Muzej” možete naći još nekoliko knjiga na ovu temu, kao što su “Muzeologija, istorija, razvoj i današnji izazovi” Andre Goba i Noemi Duge, “Virtuelni muzej” Bernara Deloša, “Muzej i publika”, Kloda Žilbera, i “Muzej i etika”, Garija Edisona.