- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.024
Knjiga Dragana Lakićevića: Novi sjaj starog mača
Pisac predstavio novu knjigu kratkih priča “Legende o Beogradu”. Sveti Sava, Zmaj od Avale, Alas, Kapor, zauvek obeležili grad i nas u njemu
Dragan Lakićević / foto A. STEVANOVIĆ
DA li je beogradska Slavija dobila ime po lepoj devojci Slavili, ili po pesmi slavuja koji najlepše pevaju u ovom gradu, čitamo u novoj knjizi Dragana Lakićevića “Legende o Beogradu”, u izdanju “Princip presa”, koju je u četvrtak predstavio u Srpskoj književnoj zadruzi.
Knjiga kratkih priča napisana sa majstorskom jednostavnošću starih narodnih pesnika i pripovedača, podeljena je u pet poglavlja rečitih naslova: “Kako je postao Beograd”, “Liturgija u Beogradu”, “Zmaj od Avale”, “Kovačnica zvezda” i “San o Beogradu”. Lakićević je među koricama pohvatao glasove naših dedova koji pripovedaju lepe i spasonosne priče, uspeo da oživi i obnovi čudesni Beli grad.
- “Legende o Beogradu” su jedna mitopoetska rekonstrukcija istorije Beograda, njegove prošlosti, verovanja o Beogradu. Kao što je Crnjanski u onom stihu: “Ti sjajiš kao iskopan stari mač” osvetlio iskonski Beograd, tako sam i ja u ovoj knjizi na literarni način hteo da iskopam stari Beograd u onim njegovim svetlostima u kojima ga pesnikova imaginacija oblikuje na osnovu mnogih izdanja o Beogradu, istorijskih spisa, starih knjiga, svedočanstava, novina, na osnovu istorije i legende u isto vreme - kaže pisac u razgovoru za “Novosti”.
* Bogata je istorija Beograda, mnogobrojne su i legende o njemu. Šta vam je bilo inspirativnije?
- U isto vreme u piscu dejstvuju: istorija, lektira, predanje i lični doživljaji. Posebno su me uzbuđivale stare knjige i novine, potreba drevnih letopisaca, hroničara i svedoka da zabeleže važnost mesta i ulogu grada u životu čoveka i ovog dela sveta. Među Srbima, najveći u tome bili su sin kneza Lazara i njegov biograf Konstantin Filozof. Najviše dobrih zapisa o topografiji Beograda bilo je posle konačnog oslobođenja od Turaka, u drugoj polovini 19. veka. U takvim prilikama, pod uticajem slobode svih vrsta, u potrazi za pamćenjem, razvija se i mašta. Beograd je grad mučenik, a mučenicima pripadaju i legenda i žitije.
*Knjigu otvarate legendom o nastanku Beograda i vodite nas u biblijsko vreme stvaranja sveta, plovimo Panonskim morem, srećemo Adama i Evu... Osećaju li dovoljno današnji žitelji grada njegovu drevnost i značaj?
- Osećaju, to je pouzdano. Možete pitati decu, prvake, oni će s puno mašte dočarati svoje sećanje na ono što nisu čitali ili gledali u filmovima. “Hajde da se vratimo u vreme ovog platana”, rekla je jedna devojčica u Topčideru - svom drugu. (To sam tamo čuo pre dvadeset godina, i to nisu bila moja deca.)
* Značajan deo priča posvećen je Svetom Savi.
- Sveti Sava je osnovno ime legende. Nema kraja na kojem žive Srbi, a da nema pokoju legendu o Svetom Savi. Eno ih u mom zavičaju, u obilju. U legende o njemu najviše se veruje, najviše u one najistinitije: da je sa dvora otišao u pustinjake i da se iz Mileševe, u ognju vere, preselio na beogradski breg - da zauvek obeleži Beograd i nas u njemu. Docnije će to biti Zmaj od Avale, pa Mihailo Petrović Alas, pa Momo Kapor, sve do današnjih junaka Beograda koji su već krenuli ka legendi. Uostalom, legende o patrijarhu Pavlu već su objavljene.
* Neki delovi Beograda ušli su u vaše legende. Koji je njegov deo vama najbliži srcu i snu o njemu?
- Svako u Beogradu ima svoju adresu, vidik, kafanu, budžak. Čuvena odredišta Beograda u tome su ravnopravna sa zakutcima koje su usvojili zatočenici, lokalni patrioti svojih bašti, skverova, dvorišta, ćoškova sa dve klupe. Raičković ima klupu na Slaviji. Pesnik u svom perivoju Beograda ima rodno ili kultno mesto svoje pesme, misli, zaveta. Na više adresa sam živeo, a to znači odrastao, ali se najviše svojim, kao u drugom zavičaju, osećam u Topčideru. Tamo bi, u prikrajku, moglo biti mesto za moj spomenik.
“Ko voli Beograd, taj svakoga voli” - zapisao je Lakićević u jednoj svojoj legendi.
DAVNE VEZE
PRE beogradskih, Lakićević je objavio legende o Svetom Savi (“Štap Svetog Save”), “Kosovske legende”, i legende o patrijarhu Pavlu (“Štap patrijarha Pavla”).
- Počeo sam da ih smišljam veoma davno. Meni je ovih dana 40 godina života u Beogradu. Svi su moji preci živeli u Beogradu, i oni što su ga sa Vasom Čarapićem oslobađali od Turaka. I otac koji je završavao studije prava u Beogradu, kada sam bio osnovac u Kolašinu, pa mi je svaki put iz Beograda nešto donosio, jedanput onu fudbalsku loptu “bubamara” koja se tek uvodila na stadione JNA i “Marakanu”. Još tada sam se obučavao za pisanje ovih priča, legendi - kaže Lakićević.
Izvor: Večernje novosti
Pisac predstavio novu knjigu kratkih priča “Legende o Beogradu”. Sveti Sava, Zmaj od Avale, Alas, Kapor, zauvek obeležili grad i nas u njemu
Dragan Lakićević / foto A. STEVANOVIĆ
DA li je beogradska Slavija dobila ime po lepoj devojci Slavili, ili po pesmi slavuja koji najlepše pevaju u ovom gradu, čitamo u novoj knjizi Dragana Lakićevića “Legende o Beogradu”, u izdanju “Princip presa”, koju je u četvrtak predstavio u Srpskoj književnoj zadruzi.
Knjiga kratkih priča napisana sa majstorskom jednostavnošću starih narodnih pesnika i pripovedača, podeljena je u pet poglavlja rečitih naslova: “Kako je postao Beograd”, “Liturgija u Beogradu”, “Zmaj od Avale”, “Kovačnica zvezda” i “San o Beogradu”. Lakićević je među koricama pohvatao glasove naših dedova koji pripovedaju lepe i spasonosne priče, uspeo da oživi i obnovi čudesni Beli grad.
- “Legende o Beogradu” su jedna mitopoetska rekonstrukcija istorije Beograda, njegove prošlosti, verovanja o Beogradu. Kao što je Crnjanski u onom stihu: “Ti sjajiš kao iskopan stari mač” osvetlio iskonski Beograd, tako sam i ja u ovoj knjizi na literarni način hteo da iskopam stari Beograd u onim njegovim svetlostima u kojima ga pesnikova imaginacija oblikuje na osnovu mnogih izdanja o Beogradu, istorijskih spisa, starih knjiga, svedočanstava, novina, na osnovu istorije i legende u isto vreme - kaže pisac u razgovoru za “Novosti”.
* Bogata je istorija Beograda, mnogobrojne su i legende o njemu. Šta vam je bilo inspirativnije?
- U isto vreme u piscu dejstvuju: istorija, lektira, predanje i lični doživljaji. Posebno su me uzbuđivale stare knjige i novine, potreba drevnih letopisaca, hroničara i svedoka da zabeleže važnost mesta i ulogu grada u životu čoveka i ovog dela sveta. Među Srbima, najveći u tome bili su sin kneza Lazara i njegov biograf Konstantin Filozof. Najviše dobrih zapisa o topografiji Beograda bilo je posle konačnog oslobođenja od Turaka, u drugoj polovini 19. veka. U takvim prilikama, pod uticajem slobode svih vrsta, u potrazi za pamćenjem, razvija se i mašta. Beograd je grad mučenik, a mučenicima pripadaju i legenda i žitije.
*Knjigu otvarate legendom o nastanku Beograda i vodite nas u biblijsko vreme stvaranja sveta, plovimo Panonskim morem, srećemo Adama i Evu... Osećaju li dovoljno današnji žitelji grada njegovu drevnost i značaj?
- Osećaju, to je pouzdano. Možete pitati decu, prvake, oni će s puno mašte dočarati svoje sećanje na ono što nisu čitali ili gledali u filmovima. “Hajde da se vratimo u vreme ovog platana”, rekla je jedna devojčica u Topčideru - svom drugu. (To sam tamo čuo pre dvadeset godina, i to nisu bila moja deca.)
* Značajan deo priča posvećen je Svetom Savi.
- Sveti Sava je osnovno ime legende. Nema kraja na kojem žive Srbi, a da nema pokoju legendu o Svetom Savi. Eno ih u mom zavičaju, u obilju. U legende o njemu najviše se veruje, najviše u one najistinitije: da je sa dvora otišao u pustinjake i da se iz Mileševe, u ognju vere, preselio na beogradski breg - da zauvek obeleži Beograd i nas u njemu. Docnije će to biti Zmaj od Avale, pa Mihailo Petrović Alas, pa Momo Kapor, sve do današnjih junaka Beograda koji su već krenuli ka legendi. Uostalom, legende o patrijarhu Pavlu već su objavljene.
* Neki delovi Beograda ušli su u vaše legende. Koji je njegov deo vama najbliži srcu i snu o njemu?
- Svako u Beogradu ima svoju adresu, vidik, kafanu, budžak. Čuvena odredišta Beograda u tome su ravnopravna sa zakutcima koje su usvojili zatočenici, lokalni patrioti svojih bašti, skverova, dvorišta, ćoškova sa dve klupe. Raičković ima klupu na Slaviji. Pesnik u svom perivoju Beograda ima rodno ili kultno mesto svoje pesme, misli, zaveta. Na više adresa sam živeo, a to znači odrastao, ali se najviše svojim, kao u drugom zavičaju, osećam u Topčideru. Tamo bi, u prikrajku, moglo biti mesto za moj spomenik.
“Ko voli Beograd, taj svakoga voli” - zapisao je Lakićević u jednoj svojoj legendi.
DAVNE VEZE
PRE beogradskih, Lakićević je objavio legende o Svetom Savi (“Štap Svetog Save”), “Kosovske legende”, i legende o patrijarhu Pavlu (“Štap patrijarha Pavla”).
- Počeo sam da ih smišljam veoma davno. Meni je ovih dana 40 godina života u Beogradu. Svi su moji preci živeli u Beogradu, i oni što su ga sa Vasom Čarapićem oslobađali od Turaka. I otac koji je završavao studije prava u Beogradu, kada sam bio osnovac u Kolašinu, pa mi je svaki put iz Beograda nešto donosio, jedanput onu fudbalsku loptu “bubamara” koja se tek uvodila na stadione JNA i “Marakanu”. Još tada sam se obučavao za pisanje ovih priča, legendi - kaže Lakićević.
Izvor: Večernje novosti