- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Klinton vodi SAD u bitku za Arktik
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Oslo -- Američka državna sekretarka Hilari Rodam Klinton kaže da "sa strateškog stanovišta, Arktik ima sve veći geopolitički značaj“.
Donela je poruku o saradnji na jednoj od poslednjih svetskih granica neistraženih ležišta nafte, gasa i rude, podvlačeći rastuću važnost Severnog pola.Klinton jeu norveškom glavnom gradu Oslu navela da Vlade treba da se "dogovore, u stvari, o pravilima na Arktiku, tako da razvoj bude ekonomski održiv i ekološki odgovoran".U najmanju ruku, SAD i ostali susedi Severnog pola se nadaju da će izbeći sukob u trci za sirovinama.
Zvaničnici kažu da su šanse bolje nego pre samo pet godina kada je Rusija, postavljanjem državne zastave od titanijuma na dnu okeana, iznela zahtev za svoju prevlast na Arktiku i nad tamošnjim rezervama nafte, procenjenim na devet hiljada milijardi dolara.
Sjedinjene Države ne priznaju zahtev Rusije i imaju svoj, zajedno sa Danskom, Norveškom i Kanadom, dok kompanije od Ekson Mobila do Šela žele da što pre stupe u akciju. Kina takođe drži na oku polarni region.
Moskva je donekle ublažila napetost obećavši da će zahteve postaviti kroz proces dogovoren u Ujedinjenim nacijama. Ali, Vašington tek treba da ratifikuje Konvencija o pravu mora iz 1982. koja reguliše upotrebu okeana za vojne svrhe, transport i rudarstvo.
Stotinu šezdeset zemalja je pristupilo Konvenciji i Obamina administracija iznova traži ratifikaciju u Senatu Kongresa SAD. Odbijanje ratifikacije značilo bi da bi SAD mogle biti isključene iz podele plena.
Zalažući se za ratifikaciju, Hilari Klinton je prošle nedelje rekla u Senatu da će Konvencija omogućiti da SAD steknu prava na naftu i gas na 1.000 kilometara unutar Severnog polarnog kruga.
Zvaničnici kažu da su šanse bolje nego pre samo pet godina kada je Rusija, postavljanjem državne zastave od titanijuma na dnu okeana, iznela zahtev za svoju prevlast na Arktiku i nad tamošnjim rezervama nafte, procenjenim na devet hiljada milijardi dolara.
Sjedinjene Države ne priznaju zahtev Rusije i imaju svoj, zajedno sa Danskom, Norveškom i Kanadom, dok kompanije od Ekson Mobila do Šela žele da što pre stupe u akciju. Kina takođe drži na oku polarni region.
Moskva je donekle ublažila napetost obećavši da će zahteve postaviti kroz proces dogovoren u Ujedinjenim nacijama. Ali, Vašington tek treba da ratifikuje Konvencija o pravu mora iz 1982. koja reguliše upotrebu okeana za vojne svrhe, transport i rudarstvo.
Stotinu šezdeset zemalja je pristupilo Konvenciji i Obamina administracija iznova traži ratifikaciju u Senatu Kongresa SAD. Odbijanje ratifikacije značilo bi da bi SAD mogle biti isključene iz podele plena.
Zalažući se za ratifikaciju, Hilari Klinton je prošle nedelje rekla u Senatu da će Konvencija omogućiti da SAD steknu prava na naftu i gas na 1.000 kilometara unutar Severnog polarnog kruga.