LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Klinike pred ekonomskim kolapsom
Izvor: Novosti
Beograd -- Zdravstvene ustanove u Srbiji trenutno duguju dobavljačima, za lekove, sanitetski materijal i usluge, nekoliko milijardi dinara.
Jedino u Kliničkom centru Srbije nisu sabrali ukupna dugovanja. U ovoj ustanovi kažu da ne duguju ništa mimo troškova za lekove i potrošni materijal, koje plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Ukupni dug Kliničkog centra u Kragujevcu je 1,35 milijardi dinara, Kliničkog centra Niš 520 miliona dinara, Kliničkog centra Vojvodine 900 miliona dinara...
Direktori medicinskih centara kažu da je broj pruženih usluga značajno povećan. Zbog toga su, kažu, ”porasli” i troškovi, a ”iz kase zdravstvenog osiguranja ne dobijaju dovoljno novca”. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, međutim, tvrde da zdravstvenim ustanovama isplaćuju sve ugovorene obaveze.
“Čim od RZZO dobijemo novac, odmah ga prebacujemo dobavljačima, ali trenutno po prispelim obavezama dugujemo 520 miliona dinara. Kada se saberu troškovi lekova i potrošnog materijala koji smo preuzeli sa rokom otplate, koji još nije stigao na naplatu, kao i troškovi energenata i usluga, naš ukupan dug doseže milijardu dinara”, kaže Borislav Komenov, direktor KC ”Niš”.
Klinički centar Vojvodine trenutno duguje oko 480 miliona za lekove, i 420 miliona dinara za sanitetski materijal. U ovom centru kažu da se dug ”vuče” već čitavu deceniju, a iz godine u godinu se linearno uvećava.
“Osnovni razlog je konstantan rast broja zdravstvenih usluga, koji nije praćen odgovarajućim finansiranjem iz kase RZZO”, kaže Jelena Jurišin iz KC Vojvodine.
“U poslednjih osam godina broj pregleda i drugih zdravstvenih usluga povećan je za više od 35 odsto. Uvedeno je više od 120 novih dijagnostičkih i terapijskih procedura. Godišnji ugovori koje nudi RZZO do sada su bili finansijski nedovoljni i ne prate rast broja usluga i povećanje kvaliteta lečenja, a nedostaje između 25 i 30 odsto sredstava za lekove i sanitetski material”, navodi ona.
Ilija Tripković, direktor Zdravstvenog centra Valjevo, kaže da ova ustanova od RZZO, po fakturama potražuje 1,6 miliona dinara samo za krvne proizvode, a dobavljačima duguje 1,5 miliona.
“Iako su rokovi plaćanja 60 dana, dolazimo u poziciju da dobavljač neće da nam isporuči robu: lekove, potrošni materijal i ostalo”, kaže Tripković.
“U Kolubarskom okrugu imamo 150.000 osiguranika, a pružamo usluge za 200.000, jer njih 50.000 nema osiguranje. Naš centar potražuje 20 miliona dinara za lečenje neosiguranih pacijenata. To je suma sa kojom bismo mogli da obezbedimo lekove za dva meseca, s obzirom na to da nam za medikamente mesečno treba 12 miliona”, navodi on.
Tripković ukazuje na još jedan problem: servisiranje medicinske opreme u ovom centru mesečno košta 12 miliona dinara, a od RZZO stiže samo 6,5. Ako skener stane, i pacijent ne dobije uslugu u zakonom predviđenom roku, ustanova mora da mu da potvrdu da nije mogao da bude pregledan, a onda se novac koji taj pacijent potroši za privatni skener umanjuje Zdravstvenom centru.
“Tako se svi vrtimo u začaranom krugu, RRZO firme duguju za doprinose, RZZO duguje zdravstvenim ustanovama, a one dobavljačima. Moralo bi ozbiljno da se razmisli o promeni načina finansiranja ustanova, pa i o uvođenju privatno-državnog partnerstva, da se svi ne bismo našli pred kolapsom”, kaže Tripković.
RZZO: Platili do avgusta
RZZO je zdravstvenim ustanovama preneo sredstva i zaključno sa prvom polovinom avgusta isplatio sve ugovorom predviđene obaveze - kaže Sanja Mirosavljević, portparol RZZO. “Problem dugova, koji iznose medicinski centri, tiče se samih ustanova i njihovogmenadžmenta. RZZO radi analizu ugovorenih i utrošenih sredstava za lekove i sanitetski materijal po zdravstvenim ustanovama”, navodi ona.
Izvor: Novosti
Beograd -- Zdravstvene ustanove u Srbiji trenutno duguju dobavljačima, za lekove, sanitetski materijal i usluge, nekoliko milijardi dinara.
Jedino u Kliničkom centru Srbije nisu sabrali ukupna dugovanja. U ovoj ustanovi kažu da ne duguju ništa mimo troškova za lekove i potrošni materijal, koje plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Ukupni dug Kliničkog centra u Kragujevcu je 1,35 milijardi dinara, Kliničkog centra Niš 520 miliona dinara, Kliničkog centra Vojvodine 900 miliona dinara...
Direktori medicinskih centara kažu da je broj pruženih usluga značajno povećan. Zbog toga su, kažu, ”porasli” i troškovi, a ”iz kase zdravstvenog osiguranja ne dobijaju dovoljno novca”. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, međutim, tvrde da zdravstvenim ustanovama isplaćuju sve ugovorene obaveze.
“Čim od RZZO dobijemo novac, odmah ga prebacujemo dobavljačima, ali trenutno po prispelim obavezama dugujemo 520 miliona dinara. Kada se saberu troškovi lekova i potrošnog materijala koji smo preuzeli sa rokom otplate, koji još nije stigao na naplatu, kao i troškovi energenata i usluga, naš ukupan dug doseže milijardu dinara”, kaže Borislav Komenov, direktor KC ”Niš”.
Klinički centar Vojvodine trenutno duguje oko 480 miliona za lekove, i 420 miliona dinara za sanitetski materijal. U ovom centru kažu da se dug ”vuče” već čitavu deceniju, a iz godine u godinu se linearno uvećava.
“Osnovni razlog je konstantan rast broja zdravstvenih usluga, koji nije praćen odgovarajućim finansiranjem iz kase RZZO”, kaže Jelena Jurišin iz KC Vojvodine.
“U poslednjih osam godina broj pregleda i drugih zdravstvenih usluga povećan je za više od 35 odsto. Uvedeno je više od 120 novih dijagnostičkih i terapijskih procedura. Godišnji ugovori koje nudi RZZO do sada su bili finansijski nedovoljni i ne prate rast broja usluga i povećanje kvaliteta lečenja, a nedostaje između 25 i 30 odsto sredstava za lekove i sanitetski material”, navodi ona.
Ilija Tripković, direktor Zdravstvenog centra Valjevo, kaže da ova ustanova od RZZO, po fakturama potražuje 1,6 miliona dinara samo za krvne proizvode, a dobavljačima duguje 1,5 miliona.
“Iako su rokovi plaćanja 60 dana, dolazimo u poziciju da dobavljač neće da nam isporuči robu: lekove, potrošni materijal i ostalo”, kaže Tripković.
“U Kolubarskom okrugu imamo 150.000 osiguranika, a pružamo usluge za 200.000, jer njih 50.000 nema osiguranje. Naš centar potražuje 20 miliona dinara za lečenje neosiguranih pacijenata. To je suma sa kojom bismo mogli da obezbedimo lekove za dva meseca, s obzirom na to da nam za medikamente mesečno treba 12 miliona”, navodi on.
Tripković ukazuje na još jedan problem: servisiranje medicinske opreme u ovom centru mesečno košta 12 miliona dinara, a od RZZO stiže samo 6,5. Ako skener stane, i pacijent ne dobije uslugu u zakonom predviđenom roku, ustanova mora da mu da potvrdu da nije mogao da bude pregledan, a onda se novac koji taj pacijent potroši za privatni skener umanjuje Zdravstvenom centru.
“Tako se svi vrtimo u začaranom krugu, RRZO firme duguju za doprinose, RZZO duguje zdravstvenim ustanovama, a one dobavljačima. Moralo bi ozbiljno da se razmisli o promeni načina finansiranja ustanova, pa i o uvođenju privatno-državnog partnerstva, da se svi ne bismo našli pred kolapsom”, kaže Tripković.
RZZO: Platili do avgusta
RZZO je zdravstvenim ustanovama preneo sredstva i zaključno sa prvom polovinom avgusta isplatio sve ugovorom predviđene obaveze - kaže Sanja Mirosavljević, portparol RZZO. “Problem dugova, koji iznose medicinski centri, tiče se samih ustanova i njihovogmenadžmenta. RZZO radi analizu ugovorenih i utrošenih sredstava za lekove i sanitetski materijal po zdravstvenim ustanovama”, navodi ona.