LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Klackalica za Obamu i Romnija
Predizborna istraživanja pokazuju različite rezultate i zbunjuju Amerikance. – Uprkos razlikama postoji jedna konstanta: Obama je u stalnoj prednosti
Vašington – Obamina popularnost je naglo skočila, a prednost nad najverovatnijim izazivačem na izborima u novembru, republikancem Mitom Romnijem, znatno se povećala.
Ovo je poruka iz najnovijeg istraživanja predizbornog raspoloženja Amerikanaca koje su zajednički sproveli Si-En-En i „Opinion riserč korporejšn”, jedna od vodećih kompanija za marketinška sondiranja. (Ovde je inače pravilo da medijske organizacije za ove poslove uzimaju partnera specijalizovanog za ovu oblast.)
Prema nalazima ovog tandema, da se izbori održavaju ove nedelje Barak Obama bi imao podršku 54 odsto registrovanih birača, dok bi za Romnija, bivšeg guvernera Masačusetsa, bilo samo 43 odsto. Dosad je najveća Obamina prednost, evidentirana u istraživanju ovog tandema sprovedenom u februaru, bila 51 prema 46 odsto.
Ovo se međutim razlikuje od rezultata istraživanja koje sprovode druge medijske i marketinške kuće, partnerski ili zasebno, koja iako sprovedena gotovo u isto vreme, daju drugačiju sliku.
Tako poznata kuća „Rasmuzen riports”, koja se reklamira sloganom „Ako je u vestima, to je u našim istraživanjima”, Obami daje samo jedan procenat prednosti. Po „Foks njuzu”, naklonjenom republikancima, Obama vodi sa četiri poena, dok je po „Blumbergu” rezultat nerešen. Nalaz TV mreže Si-Bi-Es i „Njujork tajmsa” dotle je na nivou statističke greške: Obama po ovom dvojcu prednjači samo za tri odsto.
Isti odnos kao onaj Si-En-Ena i OR korporacije – da Obama vodi sa 12 poena – pokazuje i istraživanje agencije Rojters i marketinške firme Ipsos (čije je sedište u Parizu). Najveću prednost aktuelnom predsedniku dao je međutim „Pju istraživački centar”, istraživački institut iz Vašingtona, po kome je Obama u prednosti za čak 12 poena.
Otkuda međutim tako različiti i za javnost svakako zbunjujući rezultati, ako se uzme u obzir da je reč o renomiranim i svakako veoma stručnim organizacijama koje sprovode ova istraživanja?
Ovo pitanje se često, a naročito u ovim predizbornim vremenima, postavlja i u ovdašnjoj javnosti. Stručnjaci daju različita objašnjenja i tumačenja, koja sva sa jedne strane zvuče uverljivo, dok sa druge povećavaju opštu konfuziju.
U intervjuu koji je o ovoj temi Nacionalni javni radio vodio sa Endijem Kohatom, predsednikom „Pju istraživačkog centra”, ovaj stručnjak je opovrgao da je glavni krivac za to onaj koji je najsumnjiviji: različite metodologije. Ona smatra da su „nalazi stabilni kad je javno mnjenje stabilno”, što znači da je političko raspoloženje Amerikanaca promenljivo na dnevnoj bazi, i otuda razlike u nalazima istraživanja sprovedenih u toku samo jedne sedmice.
Kohat međutim ocenjuje da uprkos razlikama postoji jedna konstanta: Obama je u stalnoj prednosti, koja doduše oscilira, ali opstaje.
Kejti Franković, direktorka istraživanja Si-Bi-Esa, smatra pak da su moguće greške u „uzorkovanju”, odabiru određenog broja ljudi na način da odražava demografsku, ekonomsku i društvenu sliku cele Amerike. „Nijedno od istraživanja ne uzima uzorak dovoljno veliki da eliminiše razložne sumnje o njihovim zaključcima.” Različite nalaze Frankovićeva uz to objašnjava i različito formulisanim pitanjima koja se postavljaju u anketama.
Poseban problem sa klackalicom javnog mnjenja na kojoj će sve do početka novembra biti Obama i Romni (ili možda neki drugi izabranik republikanaca, što je još teoretska mogućnost) jeste u tome što postoje „rezultati istraživanja i izveštaji o tim rezultatima”.
Mediji, naime, retko upućuju na kompletne izvore, a zainteresovane strane iz njih uzimaju i naglašavaju ono što im odgovara, a zabašuruju ono drugo, što u krajnjem ishodu upućuje na to da je političko prorokovanje uzaludan posao, čak i kad se radi na naučnim osnovama.
Politika
Predizborna istraživanja pokazuju različite rezultate i zbunjuju Amerikance. – Uprkos razlikama postoji jedna konstanta: Obama je u stalnoj prednosti
Vašington – Obamina popularnost je naglo skočila, a prednost nad najverovatnijim izazivačem na izborima u novembru, republikancem Mitom Romnijem, znatno se povećala.
Ovo je poruka iz najnovijeg istraživanja predizbornog raspoloženja Amerikanaca koje su zajednički sproveli Si-En-En i „Opinion riserč korporejšn”, jedna od vodećih kompanija za marketinška sondiranja. (Ovde je inače pravilo da medijske organizacije za ove poslove uzimaju partnera specijalizovanog za ovu oblast.)
Prema nalazima ovog tandema, da se izbori održavaju ove nedelje Barak Obama bi imao podršku 54 odsto registrovanih birača, dok bi za Romnija, bivšeg guvernera Masačusetsa, bilo samo 43 odsto. Dosad je najveća Obamina prednost, evidentirana u istraživanju ovog tandema sprovedenom u februaru, bila 51 prema 46 odsto.
Ovo se međutim razlikuje od rezultata istraživanja koje sprovode druge medijske i marketinške kuće, partnerski ili zasebno, koja iako sprovedena gotovo u isto vreme, daju drugačiju sliku.
Tako poznata kuća „Rasmuzen riports”, koja se reklamira sloganom „Ako je u vestima, to je u našim istraživanjima”, Obami daje samo jedan procenat prednosti. Po „Foks njuzu”, naklonjenom republikancima, Obama vodi sa četiri poena, dok je po „Blumbergu” rezultat nerešen. Nalaz TV mreže Si-Bi-Es i „Njujork tajmsa” dotle je na nivou statističke greške: Obama po ovom dvojcu prednjači samo za tri odsto.
Isti odnos kao onaj Si-En-Ena i OR korporacije – da Obama vodi sa 12 poena – pokazuje i istraživanje agencije Rojters i marketinške firme Ipsos (čije je sedište u Parizu). Najveću prednost aktuelnom predsedniku dao je međutim „Pju istraživački centar”, istraživački institut iz Vašingtona, po kome je Obama u prednosti za čak 12 poena.
Otkuda međutim tako različiti i za javnost svakako zbunjujući rezultati, ako se uzme u obzir da je reč o renomiranim i svakako veoma stručnim organizacijama koje sprovode ova istraživanja?
Ovo pitanje se često, a naročito u ovim predizbornim vremenima, postavlja i u ovdašnjoj javnosti. Stručnjaci daju različita objašnjenja i tumačenja, koja sva sa jedne strane zvuče uverljivo, dok sa druge povećavaju opštu konfuziju.
U intervjuu koji je o ovoj temi Nacionalni javni radio vodio sa Endijem Kohatom, predsednikom „Pju istraživačkog centra”, ovaj stručnjak je opovrgao da je glavni krivac za to onaj koji je najsumnjiviji: različite metodologije. Ona smatra da su „nalazi stabilni kad je javno mnjenje stabilno”, što znači da je političko raspoloženje Amerikanaca promenljivo na dnevnoj bazi, i otuda razlike u nalazima istraživanja sprovedenih u toku samo jedne sedmice.
Kohat međutim ocenjuje da uprkos razlikama postoji jedna konstanta: Obama je u stalnoj prednosti, koja doduše oscilira, ali opstaje.
Kejti Franković, direktorka istraživanja Si-Bi-Esa, smatra pak da su moguće greške u „uzorkovanju”, odabiru određenog broja ljudi na način da odražava demografsku, ekonomsku i društvenu sliku cele Amerike. „Nijedno od istraživanja ne uzima uzorak dovoljno veliki da eliminiše razložne sumnje o njihovim zaključcima.” Različite nalaze Frankovićeva uz to objašnjava i različito formulisanim pitanjima koja se postavljaju u anketama.
Poseban problem sa klackalicom javnog mnjenja na kojoj će sve do početka novembra biti Obama i Romni (ili možda neki drugi izabranik republikanaca, što je još teoretska mogućnost) jeste u tome što postoje „rezultati istraživanja i izveštaji o tim rezultatima”.
Mediji, naime, retko upućuju na kompletne izvore, a zainteresovane strane iz njih uzimaju i naglašavaju ono što im odgovara, a zabašuruju ono drugo, što u krajnjem ishodu upućuje na to da je političko prorokovanje uzaludan posao, čak i kad se radi na naučnim osnovama.
Politika