Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Kiša i grad uništili letinu!
Velike količine padavina u maju i junu uništile su letinu u Srbiji! Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Agrina" Sava Jojić kaže za Press da su najviše stradali pšenica, voće, povrće i vinogradi!
- Ovako velike padavine loše su se odrazile na dobar deo poljoprivrednih kultura. Najviše štete imaćemo kada je u pitanju prinos pšenice, ali dobrim delom uništeno je i voće, povrće i vinogradi. Letina je najviše stradala u srednjoj i zapadnoj Srbiji, a najgora je situacija u područjima koja su pogođena poplavama - ističe Jojić.
On ipak smatra da neće biti većeg poskupljenja ovih proizvoda jer, kako kaže, država bi u tom slučaju intervenisala robom iz uvoza.
- Imamo dovoljno zaliha pšenice, tako da zbog lošeg prinosa neće doći do nestašice. Kada se radi o voću, tu ćemo najviše 'štetovati' kada je u pitanju izvoz. Grad je u velikoj meri uništio voće. Plašim se da Rusi zbog toga neće hteti da ga kupe, a oni su nam bili najbolji kupci - ističe Jojić.
Prema procenama agronoma i direktora proizvodnje u PIK „Bečeju" Branka Gajičića, prinos pšenice biće za 20 do 30 odsto niži nego lane zbog nezapamćenih količina padavina u prethodna dva meseca.
- Nikada se nije desilo da padne 350 litara kiše po metru kvadratnom u maju i junu, kao što je bio slučaj ove godine! Ne pamtim da je u jednom momentu bilo ovoliko negativnih faktora koji imaju ogroman uticaj na krajnji rezultat prinosa. Sve to će se na kraju reflektovati višom cenom proizvoda zbog nižih prinosa. A ukoliko poskupi pšenica, to povlači poskupljenje brašna, hleba, testenine, keksa... - kazao je Gajičić.
On je naveo da će kvalitet ovogodišnje pšenice usled navedenih nepovoljnih vremenskih okolnosti takođe biti lošiji od uobičajenog.
- Kada je reč o ostalim biljnim vrstama, još je teško dati preciznije prognoze, ali činjenica je da vegetacija kasni mesec dana. Propao nam je i grašak, semeni kukuruz, soja. Verovatno smo izgubili tonu do 1,5 tona graška po hektaru. Štete su ogromne i tu se više ništa ne može. Ali država može da pomogne poljoprivrednicima koji su pretrpeli štetu tako što će ih osloboditi poreza i zakupa nad parcelama i ukoliko im na jesen pomogne da pod povoljnijim uslovima nabave repromaterijal - ističe Gajičić.
Ševarlić: Seljak nema interes da seje pšenicu!
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić kaže za Press da dugoročno veliki problem predstavlja i činjenica da se u Srbiji iz godine u godinu smanjuju površine zasejane pšenicom. On navodi da je 2004. godine kod nas pod pšenicom bilo 636.000 hektara, a 2008. godine samo 487.000.
- Poljoprivrednici nemaju interes da seju pšenicu jer im se to ne isplati! To ne čudi ako se zna da je cena pšenice 2002. godine bila sedam dinara po kilogramu, a ove godine plaćalo se 11 dinara za istu količinu. Znači, njena cena je za osam godina porasla za 57 odsto. Istovremeno, cena dizela povećana je sa 38,7 dinara na 102 dinara po litru, a vrednost evra u odnosu na dinar porasla je sa 60,7 na 104 dinara - upozorava Ševarlić.
V. Nedeljković, press online 05.07.2010.
Velike količine padavina u maju i junu uništile su letinu u Srbiji! Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Agrina" Sava Jojić kaže za Press da su najviše stradali pšenica, voće, povrće i vinogradi!
- Ovako velike padavine loše su se odrazile na dobar deo poljoprivrednih kultura. Najviše štete imaćemo kada je u pitanju prinos pšenice, ali dobrim delom uništeno je i voće, povrće i vinogradi. Letina je najviše stradala u srednjoj i zapadnoj Srbiji, a najgora je situacija u područjima koja su pogođena poplavama - ističe Jojić.
On ipak smatra da neće biti većeg poskupljenja ovih proizvoda jer, kako kaže, država bi u tom slučaju intervenisala robom iz uvoza.
- Imamo dovoljno zaliha pšenice, tako da zbog lošeg prinosa neće doći do nestašice. Kada se radi o voću, tu ćemo najviše 'štetovati' kada je u pitanju izvoz. Grad je u velikoj meri uništio voće. Plašim se da Rusi zbog toga neće hteti da ga kupe, a oni su nam bili najbolji kupci - ističe Jojić.
Prema procenama agronoma i direktora proizvodnje u PIK „Bečeju" Branka Gajičića, prinos pšenice biće za 20 do 30 odsto niži nego lane zbog nezapamćenih količina padavina u prethodna dva meseca.
- Nikada se nije desilo da padne 350 litara kiše po metru kvadratnom u maju i junu, kao što je bio slučaj ove godine! Ne pamtim da je u jednom momentu bilo ovoliko negativnih faktora koji imaju ogroman uticaj na krajnji rezultat prinosa. Sve to će se na kraju reflektovati višom cenom proizvoda zbog nižih prinosa. A ukoliko poskupi pšenica, to povlači poskupljenje brašna, hleba, testenine, keksa... - kazao je Gajičić.
On je naveo da će kvalitet ovogodišnje pšenice usled navedenih nepovoljnih vremenskih okolnosti takođe biti lošiji od uobičajenog.
- Kada je reč o ostalim biljnim vrstama, još je teško dati preciznije prognoze, ali činjenica je da vegetacija kasni mesec dana. Propao nam je i grašak, semeni kukuruz, soja. Verovatno smo izgubili tonu do 1,5 tona graška po hektaru. Štete su ogromne i tu se više ništa ne može. Ali država može da pomogne poljoprivrednicima koji su pretrpeli štetu tako što će ih osloboditi poreza i zakupa nad parcelama i ukoliko im na jesen pomogne da pod povoljnijim uslovima nabave repromaterijal - ističe Gajičić.
Ševarlić: Seljak nema interes da seje pšenicu!
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić kaže za Press da dugoročno veliki problem predstavlja i činjenica da se u Srbiji iz godine u godinu smanjuju površine zasejane pšenicom. On navodi da je 2004. godine kod nas pod pšenicom bilo 636.000 hektara, a 2008. godine samo 487.000.
- Poljoprivrednici nemaju interes da seju pšenicu jer im se to ne isplati! To ne čudi ako se zna da je cena pšenice 2002. godine bila sedam dinara po kilogramu, a ove godine plaćalo se 11 dinara za istu količinu. Znači, njena cena je za osam godina porasla za 57 odsto. Istovremeno, cena dizela povećana je sa 38,7 dinara na 102 dinara po litru, a vrednost evra u odnosu na dinar porasla je sa 60,7 na 104 dinara - upozorava Ševarlić.
V. Nedeljković, press online 05.07.2010.
