LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Kipru potrebna pomoć EU?[/h] Izvor: Tanjug
Nikozija -- Da li će Kipar postati peta članica evrozone koja bi morala da bude spasavana, znaće se do kraja ovog meseca.
Do tada tamošnja vlada mora da odluči kako će dokapitalizovati Kiparsku narodnu banku, stoga je moguće da će pomoć potražiti od Evropske Unije.
Toj drugoj po veličini banci u južnom delu podeljenog Kipra potreban je dodatni kapital od 1,8 milijardi evra, što je 10 odsto kiparskog bruto domaćeg proizvoda.
"To je hitno pitanje. Znamo da dokapitalizcija mora da bude završena do 30. juna i da je preostalo samo još nekoliko dana", rekao je kiparski ministar finansija Vasos Siarlis.
Siarlis pri tom nije isključio mogućnost da inostrana pomoć ne bude ograničena na bankarski sektor.
"Pomoć ne može biti ograničena na bankarski sektor. To će biti širok zahtev koji će se odnositi ne samo na sadašnju situaciju i dokapitlizaciju banaka, već i na buduće potrebe", ukazao je Siarlis.
Kipar sada finansira svoje tekuće potrebe na račun ruskog kredita od 2,5 milijardi dolara koji, za razliku od zajmova EU i Međunarodnog monetarnog fonda, nije uslovljen sprovođenjem strogih budžetskih mera.
U lokalnoj štampi je objavljeno da Kipar vodi slične pregovore o kreditu sa Kinom, ali o tome nema zvaničnih potvrda.
U slučaju da se Kipar obrati EU za pomoć, ta zemlja bi postala peta članica 17-očlane zone evra koja bi morala da bude spasavana, posle Grčke, Irske, Portugalije i Španije.
Kako ekonomija tog podeljenog ostrva učestvuje sa svega 0,2 odsto u ukupnom BDP evrozone, suma koja bi bila potrebna za kreditiranje Kipra bila bi relativno mala u poređenju sa sredstvima, izdvojenim za Grčku, Irsku, Portugaliju i obećanim za dokapitalizaciju španskih banaka.
Kiparski status finansijskog ofšor centra, kako se pokazalo, ne garantuje potpunu zaštitu od krize koja pogađa evrozonu.
Dospeće tog ofšora na listu za spasavanje nagoveštava rušilačku mogućnost da Luksemburg bude sledeći kandidat za bankrot, što bi bilo pogubnije od propasti Grčke, Portugalije i Kipra zajedno.
Nikozija -- Da li će Kipar postati peta članica evrozone koja bi morala da bude spasavana, znaće se do kraja ovog meseca.
Toj drugoj po veličini banci u južnom delu podeljenog Kipra potreban je dodatni kapital od 1,8 milijardi evra, što je 10 odsto kiparskog bruto domaćeg proizvoda.
"To je hitno pitanje. Znamo da dokapitalizcija mora da bude završena do 30. juna i da je preostalo samo još nekoliko dana", rekao je kiparski ministar finansija Vasos Siarlis.
Siarlis pri tom nije isključio mogućnost da inostrana pomoć ne bude ograničena na bankarski sektor.
"Pomoć ne može biti ograničena na bankarski sektor. To će biti širok zahtev koji će se odnositi ne samo na sadašnju situaciju i dokapitlizaciju banaka, već i na buduće potrebe", ukazao je Siarlis.
Kipar sada finansira svoje tekuće potrebe na račun ruskog kredita od 2,5 milijardi dolara koji, za razliku od zajmova EU i Međunarodnog monetarnog fonda, nije uslovljen sprovođenjem strogih budžetskih mera.
U lokalnoj štampi je objavljeno da Kipar vodi slične pregovore o kreditu sa Kinom, ali o tome nema zvaničnih potvrda.
U slučaju da se Kipar obrati EU za pomoć, ta zemlja bi postala peta članica 17-očlane zone evra koja bi morala da bude spasavana, posle Grčke, Irske, Portugalije i Španije.
Kako ekonomija tog podeljenog ostrva učestvuje sa svega 0,2 odsto u ukupnom BDP evrozone, suma koja bi bila potrebna za kreditiranje Kipra bila bi relativno mala u poređenju sa sredstvima, izdvojenim za Grčku, Irsku, Portugaliju i obećanim za dokapitalizaciju španskih banaka.
Kiparski status finansijskog ofšor centra, kako se pokazalo, ne garantuje potpunu zaštitu od krize koja pogađa evrozonu.
Dospeće tog ofšora na listu za spasavanje nagoveštava rušilačku mogućnost da Luksemburg bude sledeći kandidat za bankrot, što bi bilo pogubnije od propasti Grčke, Portugalije i Kipra zajedno.