LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kipar zatražio kredit od Rusije
Izvor: Tanjug
Nikozija -- Tražeći izlaz iz finansijskih problema, Kipar je pokrenuo pregovore o obezbeđenju kredita vrednog dva do 2,5 milijardi evra od Rusije ili uz njenu pomoć.
Kiparski dnevnik Politis citira vladine izvore koji su rekli da su pregovori sa Moskvom u toku, ali da konačna odluka još nije doneta.
Zvanično ni Kipar ni Rusija za sada nisu komentarisali ovu informaciju.
Politis navodi da bi sredstva ruskog kredita, uz kamatu od 4,5 odsto godišnje i rokom otplate do pet godina, Kipar usmerio u refinansiranje obaveza u narednih 18 meseci.
Prinosi kiparskih obveznica su naglo porasli prethodnih meseci nakon što je sniženje kreditnih rejtinga zemlje izazvalo zabrinutost za budžet te zemlje, kao i zbog jake povezanosti kiparske ekonomije sa grčkom, zapalom u najdublju ekonomsku krizu.
U prva dva meseca 2012. Kipar je u obavezi da isplati oko milijardu evra za dospele obveznice, čiji su visoki prinosi isprovocirali glasine da bi Kipar mogao da postane novi kandidat za dobijanje pomoći Evropske unije.
Kiparski ministar finansija Kikis Kazamias rekao je da su u razmatranju različite mogućnosti za sniženje prinosa obveznica, među kojima je i otkup Evropske centralne banke.
Evropska komisija je početkom avgusta izjavila da nije spremna da Kipru odobri kredite slične onima koje je izdavala Grčkoj i drugim zemaljama EU.
Kipar i Rusija imaju vrlo bliske poslovne i političke odnose. Na ovom sredozemnom ostrvu posluje na stotine ruskih kompanija, dok je kiparski predsednik obrazovanje stekao u Rusiji.
U vreme globalne finansijske krize, kreditnu podršku Rusije je zatražilo više zemalja. Rusija je 2009. odobrila Srbiji 200 miliona dolara, dok je Belorusija 2011. godine dobila sredstva iz fonda EvrAzES koji kontroliše Moskva. Kredit od Rusije zatražio je i Island, ali Moskva i Rejkjavik nisu uspeli da se dogovore oko uslova otplate.
Izvor: Tanjug
Nikozija -- Tražeći izlaz iz finansijskih problema, Kipar je pokrenuo pregovore o obezbeđenju kredita vrednog dva do 2,5 milijardi evra od Rusije ili uz njenu pomoć.
Zvanično ni Kipar ni Rusija za sada nisu komentarisali ovu informaciju.
Politis navodi da bi sredstva ruskog kredita, uz kamatu od 4,5 odsto godišnje i rokom otplate do pet godina, Kipar usmerio u refinansiranje obaveza u narednih 18 meseci.
Prinosi kiparskih obveznica su naglo porasli prethodnih meseci nakon što je sniženje kreditnih rejtinga zemlje izazvalo zabrinutost za budžet te zemlje, kao i zbog jake povezanosti kiparske ekonomije sa grčkom, zapalom u najdublju ekonomsku krizu.
U prva dva meseca 2012. Kipar je u obavezi da isplati oko milijardu evra za dospele obveznice, čiji su visoki prinosi isprovocirali glasine da bi Kipar mogao da postane novi kandidat za dobijanje pomoći Evropske unije.
Kiparski ministar finansija Kikis Kazamias rekao je da su u razmatranju različite mogućnosti za sniženje prinosa obveznica, među kojima je i otkup Evropske centralne banke.
Evropska komisija je početkom avgusta izjavila da nije spremna da Kipru odobri kredite slične onima koje je izdavala Grčkoj i drugim zemaljama EU.
Kipar i Rusija imaju vrlo bliske poslovne i političke odnose. Na ovom sredozemnom ostrvu posluje na stotine ruskih kompanija, dok je kiparski predsednik obrazovanje stekao u Rusiji.
U vreme globalne finansijske krize, kreditnu podršku Rusije je zatražilo više zemalja. Rusija je 2009. odobrila Srbiji 200 miliona dolara, dok je Belorusija 2011. godine dobila sredstva iz fonda EvrAzES koji kontroliše Moskva. Kredit od Rusije zatražio je i Island, ali Moskva i Rejkjavik nisu uspeli da se dogovore oko uslova otplate.