LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Kipar traži četiri mlrd. EUR pomoći
[/h] Izvor: Tanjug
Kipar bi mogao da zatraži do četiri milijarde evra pomoći, a u narednih nekoliko nedelja mu je potrebno 1,8 milijardi za dokapitalizaciju jedne od banaka.
Kipar bi mogao da zatraži do četiri milijarde evra finansijske pomoći, ukoliko bi se obratio Evropskoj uniji, ali mu je u narednih nekoliko nedelja potrebno 1,8 milijardi za dokapitalizaciju jedne od banaka, izjavio je danas zamenik kiparskog ministra za ekonomska pitanja Andreas Mavrojanis.
Zamenik kiparskog ministra za ekonomska pitanja Andreas Mavrojanis je rekao da još nije doneta odluka o nacicnu spasa posrnulog bankarskog sektora Kipra, ali da bi eventualni zajam na neki način uključivao Evropsku uniju.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kipar, čija ekonomija učestvuje sa svega 0,2 odsto u ukupnoj ekonomiji zone evra, dobio je prošle godine bilateralni zajam od 2,5 milijardi evra od Rusije, bliskog poslovnog partnera. Prema medijskim izveštajima, Kipar je već razgovarao s Rusijom o novom zajmu, ali se kao novi zajmodavac pominje i Kina.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kipar bi takođe mogao da dobije pomoć od Rusije i/ili Kine, a ta pomoć mogla bi biti spojena sa evropskim sredstvima.
"Sve opcije su na stolu. To može da bude kombinacija (bilaterlane ili evropske pomoći). Šta god da bude odlučeno, deo novca ili uslova dolaziće iz Evrope. Ne znam da li ćemo se obratiti Rusiji ili Kini", dodao je on.
Ta mala članica zone evra, koja je već više od godinu dana istisnuta sa tržišta kapitala, mora da do 30. juna pribavi sumu koja odgovara deset odsto kiparskog bruto domaćeg proizvoda za dokapitalizaciju Kiparske narodne banke, ako joj privatni investitori ne izađu u susret.
Mavrojanis je naveo da zaduživanje kod Evropske unije nosi teret koji bilateralni zajmovi ne povlače. "Problem sa evropskim mehanizmom pomoći zemljama je veoma negativna konotacija zbog svega što se desilo u Grčkoj", naveo je on.
Zamenik ministra je naveo da bi Kipar, ukoliko bi zatražio pomoć evropskog fonda za spas, mogao da traži više od 1,8 milijardi evra, koliko mu je trenutno potrebno. "Govorimo o cifri od najviše tri ili četiri milijarde evra", dodao je Mavrojanis.
Inale, Kiparska narodna banka i Banka Kipra teško su pogođene otpisom grčkog duga, ali je Banka Kipra gotovo okončala dokapitalizaciju uz pomoć privatnih investitora.
Bonitetna agencija Mudis snizila je kreditni rejting Banke Kipra, a rejting Kiparske narodne banke stavila na preispitivanje, uz mogućnost sniženja zbog povećane pretnje izlaska Grčke iz zone evra.
[/h] Izvor: Tanjug
Kipar bi mogao da zatraži do četiri milijarde evra pomoći, a u narednih nekoliko nedelja mu je potrebno 1,8 milijardi za dokapitalizaciju jedne od banaka.
Zamenik kiparskog ministra za ekonomska pitanja Andreas Mavrojanis je rekao da još nije doneta odluka o nacicnu spasa posrnulog bankarskog sektora Kipra, ali da bi eventualni zajam na neki način uključivao Evropsku uniju.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kipar, čija ekonomija učestvuje sa svega 0,2 odsto u ukupnoj ekonomiji zone evra, dobio je prošle godine bilateralni zajam od 2,5 milijardi evra od Rusije, bliskog poslovnog partnera. Prema medijskim izveštajima, Kipar je već razgovarao s Rusijom o novom zajmu, ali se kao novi zajmodavac pominje i Kina.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kipar bi takođe mogao da dobije pomoć od Rusije i/ili Kine, a ta pomoć mogla bi biti spojena sa evropskim sredstvima.
"Sve opcije su na stolu. To može da bude kombinacija (bilaterlane ili evropske pomoći). Šta god da bude odlučeno, deo novca ili uslova dolaziće iz Evrope. Ne znam da li ćemo se obratiti Rusiji ili Kini", dodao je on.
Ta mala članica zone evra, koja je već više od godinu dana istisnuta sa tržišta kapitala, mora da do 30. juna pribavi sumu koja odgovara deset odsto kiparskog bruto domaćeg proizvoda za dokapitalizaciju Kiparske narodne banke, ako joj privatni investitori ne izađu u susret.
Mavrojanis je naveo da zaduživanje kod Evropske unije nosi teret koji bilateralni zajmovi ne povlače. "Problem sa evropskim mehanizmom pomoći zemljama je veoma negativna konotacija zbog svega što se desilo u Grčkoj", naveo je on.
Zamenik ministra je naveo da bi Kipar, ukoliko bi zatražio pomoć evropskog fonda za spas, mogao da traži više od 1,8 milijardi evra, koliko mu je trenutno potrebno. "Govorimo o cifri od najviše tri ili četiri milijarde evra", dodao je Mavrojanis.
Inale, Kiparska narodna banka i Banka Kipra teško su pogođene otpisom grčkog duga, ali je Banka Kipra gotovo okončala dokapitalizaciju uz pomoć privatnih investitora.
Bonitetna agencija Mudis snizila je kreditni rejting Banke Kipra, a rejting Kiparske narodne banke stavila na preispitivanje, uz mogućnost sniženja zbog povećane pretnje izlaska Grčke iz zone evra.