- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Kipar od sutra predsedava EU
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Nikozija -- Kipar u nedelju 1. jula preuzima predsedavanje EU. Zvaničnici Kipra poručuju da im je želja da taj period bude efikasan, koliko je moguće zbog ekonomske krize.
Međutim, KIpar opterećuju i hronično napeti odnosi s Turskom."Za Kipar je važno ne toliko da može da organizuje predsedavanje, već da to može da učini onoliko dobro koliko i svaka druga članica Unije", izjavio je portparol predsedništva Kipra Kostas Jenaris, preneo AFP.Finansijska kriza će sigurno obeležiti period predsedavanja, pogotovo s obzirom na to da je Kipar zapao u teškoće pod uticajem krize u Grčkoj, sa kojom ima bliske odnose, i zatražio pomoć EU uoči početka predsedavanja, preneo je portal EurAktiv Srbija.
Prema preliminarnim informacijama, Kipar može da računa na oko 10 milijardi evra pomoći koje zvaničnici evro zone planiraju da daju za banke i fiskalne potrebe, što bi, s kiparske strane, podrazumevalo mere štednje.
Sa druge strane, u Nikoziji tvrde da je pomoć potrebna uglavnom za banke, koje su zbog kupovine grčkih državnih obveznica zapale u gubitke.
Kako prenosi EurAktiv, Kipar želi da zadrži poreski sistem povoljan za preduzeća, zahvaljujući kojem je sedište mnogih stranih kompanija.
Veliki izazov biće odnosi sa Turskom koja je zbog višedecenijskog spora dve zemlje oko severnog dela Kipra, koji je pod okupacijom Turske, odlučio da bojkotuje kiparsko predsedništvo.
Kiparski zvaničnici su najavili da neće koristiti period predsedavanja da bi vršili pritisak za rešavanje kiparskog pitanja i ujedinjenje ostrva, ali su i istakli da se od Turske kao zemlje koja vodi pregovore o članstvu u EU očekuje da poštuju evropske institucije.
Po pisanju briselskog EurAktiva, glavni prioritet je napredak u utvrdjivanju višegodišnjeg budžeta EU za period 2014-2020. godine. Na Kipru su svesni da će se ovim pitanjem pre svega baviti Savet EU i njegov predsednik Herman van Rompej i da konačan dogovor neće moći da se postigne do kraja godine, ali se nadaju da će tokom kiparskog predsedavanja o tom pitanju koje uvek izaziva sukobe, biti postignut makar politički dogovor.
Kipar je treće po veličini mediteransko ostrvo, iza Sicilije i Sardinije, i najistočnija zemlja EU, na stotinak kilometara od Sirije i Libana. Ta ostrvska država površine oko 9.000 kvadratnih kilometara, posle vekova kolonijalne vlasti postala je nezavisna 1960. godine. Zbog stalnih grčko-turskih medjunacionalnih sukoba podeljena je 1963. intervencijom mirovnih snaga UN i uspostavljanjem lijnije razdvajanja.
Potom, 1974. godine, pod izgovorom da brani tursku manjinu od namere grčkih nacionalista da Kipar pripoje Grčkoj, Turska je izvela invaziju, okupirala severnu trećinu Kipra gde živi turska manjina i tu proglasila marionetsku državu koju samo ona priznaje.
Kipar je član EU od maja 2004. godine, a zone evra od januara 2008. godine.
Deo pod okupacijom Turske ima oko 200.000 stanovnika - računajući doseljenike i vojnike i njihove porodice, dok u slobodnom delu zemlje
živi oko 840.000 ljudi. Glavni grad je Nikozija, a zvanični jezici grčki i turski.
Privredu uglavnom sačinjavaju usluge - oko 70 odsto bruto-domaćeg proizvoda, pre svega finansijske usluge i turizam, a ove godine se
očekuje recesija od 0,8 odsto.
Prema preliminarnim informacijama, Kipar može da računa na oko 10 milijardi evra pomoći koje zvaničnici evro zone planiraju da daju za banke i fiskalne potrebe, što bi, s kiparske strane, podrazumevalo mere štednje.
Sa druge strane, u Nikoziji tvrde da je pomoć potrebna uglavnom za banke, koje su zbog kupovine grčkih državnih obveznica zapale u gubitke.
Kako prenosi EurAktiv, Kipar želi da zadrži poreski sistem povoljan za preduzeća, zahvaljujući kojem je sedište mnogih stranih kompanija.
Veliki izazov biće odnosi sa Turskom koja je zbog višedecenijskog spora dve zemlje oko severnog dela Kipra, koji je pod okupacijom Turske, odlučio da bojkotuje kiparsko predsedništvo.
Kiparski zvaničnici su najavili da neće koristiti period predsedavanja da bi vršili pritisak za rešavanje kiparskog pitanja i ujedinjenje ostrva, ali su i istakli da se od Turske kao zemlje koja vodi pregovore o članstvu u EU očekuje da poštuju evropske institucije.
Po pisanju briselskog EurAktiva, glavni prioritet je napredak u utvrdjivanju višegodišnjeg budžeta EU za period 2014-2020. godine. Na Kipru su svesni da će se ovim pitanjem pre svega baviti Savet EU i njegov predsednik Herman van Rompej i da konačan dogovor neće moći da se postigne do kraja godine, ali se nadaju da će tokom kiparskog predsedavanja o tom pitanju koje uvek izaziva sukobe, biti postignut makar politički dogovor.
Kipar je treće po veličini mediteransko ostrvo, iza Sicilije i Sardinije, i najistočnija zemlja EU, na stotinak kilometara od Sirije i Libana. Ta ostrvska država površine oko 9.000 kvadratnih kilometara, posle vekova kolonijalne vlasti postala je nezavisna 1960. godine. Zbog stalnih grčko-turskih medjunacionalnih sukoba podeljena je 1963. intervencijom mirovnih snaga UN i uspostavljanjem lijnije razdvajanja.
Potom, 1974. godine, pod izgovorom da brani tursku manjinu od namere grčkih nacionalista da Kipar pripoje Grčkoj, Turska je izvela invaziju, okupirala severnu trećinu Kipra gde živi turska manjina i tu proglasila marionetsku državu koju samo ona priznaje.
Kipar je član EU od maja 2004. godine, a zone evra od januara 2008. godine.
Deo pod okupacijom Turske ima oko 200.000 stanovnika - računajući doseljenike i vojnike i njihove porodice, dok u slobodnom delu zemlje
živi oko 840.000 ljudi. Glavni grad je Nikozija, a zvanični jezici grčki i turski.
Privredu uglavnom sačinjavaju usluge - oko 70 odsto bruto-domaćeg proizvoda, pre svega finansijske usluge i turizam, a ove godine se
očekuje recesija od 0,8 odsto.