LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Kipar mora da uvede mere štednje[/h] Izvor: Tanjug
Nikozija -- Kipar će morati da sprovede dodatne mere štednje, da bi ostvario cilj za deficit budžeta od 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini.
Prema rečima ministra finansija te zemlje Vasos Šiarlija je najavio da će početi pregovore sa sindikatima o načinima za uštedu 150 do 200 miliona evra (198-264 miliona dolara), neophodnu da bi se ostvario taj cilj i uverili investitori da je Kipar u stanju da prebrodi finansijsku krizu.
Ta "rupa" u budžetu, koja čini manje od jedan odsto BDP, relativno je mala, kako je ocenio Šiarli, zahvaljujući prihodima koji su veći od očekivanih i strogoj kontroli budžetskih izdataka u prvom kvartalu godine, prenela je agencija AP.
Kipar, jedna od 17 članica evrozone, ove godine se oslanja na zajam Rusije od 2,5 milijardi evra (3,3 milijarde dolara), pošto mu je nekoliko sniženja suverenog kreditnog rejtinga onemogućilo da pozajmljuje na medjunarodnim tržištima.
Do tih sniženja rejtinga je došlo uglavnom zbog veoma velike izloženosti Kipra grčkom dugu.
Šiarli je rekao da će kiparskim bankama biti potrebno ukupno oko 1,5 milijardi evra (1,97 milijardi dolara) da bi ostvarile ciljeve dokapitalizacije i dodao da će najveći deo te sume verovatno otići jednoj od tri vodeće kiparske komercijalne banke, ali nije rekao kojoj.
Nezavisni analitičari, međutim, ukazuju da je "Kiparska narodna banka" najizloženija grčkom dugu i da je trenutno u pegovorima sa strateškim investitorima.
Šiarli je ponovio da je vlada Kipra spremna da interveniše i pruži podršku domaćem bankarskom sistemu , ali nije precizirao na koji bi način to mogla da učini.
On je rekao da njegovo ministarstvo razmatra niz opcija, uključujući posezanje za finansijama iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), mehanizma evrozone za spasavanje finansijski ugroženih članica.
Nikozija -- Kipar će morati da sprovede dodatne mere štednje, da bi ostvario cilj za deficit budžeta od 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini.
Ta "rupa" u budžetu, koja čini manje od jedan odsto BDP, relativno je mala, kako je ocenio Šiarli, zahvaljujući prihodima koji su veći od očekivanih i strogoj kontroli budžetskih izdataka u prvom kvartalu godine, prenela je agencija AP.
Kipar, jedna od 17 članica evrozone, ove godine se oslanja na zajam Rusije od 2,5 milijardi evra (3,3 milijarde dolara), pošto mu je nekoliko sniženja suverenog kreditnog rejtinga onemogućilo da pozajmljuje na medjunarodnim tržištima.
Do tih sniženja rejtinga je došlo uglavnom zbog veoma velike izloženosti Kipra grčkom dugu.
Šiarli je rekao da će kiparskim bankama biti potrebno ukupno oko 1,5 milijardi evra (1,97 milijardi dolara) da bi ostvarile ciljeve dokapitalizacije i dodao da će najveći deo te sume verovatno otići jednoj od tri vodeće kiparske komercijalne banke, ali nije rekao kojoj.
Nezavisni analitičari, međutim, ukazuju da je "Kiparska narodna banka" najizloženija grčkom dugu i da je trenutno u pegovorima sa strateškim investitorima.
Šiarli je ponovio da je vlada Kipra spremna da interveniše i pruži podršku domaćem bankarskom sistemu , ali nije precizirao na koji bi način to mogla da učini.
On je rekao da njegovo ministarstvo razmatra niz opcija, uključujući posezanje za finansijama iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), mehanizma evrozone za spasavanje finansijski ugroženih članica.