- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.024
Kineziterapija - pokretom do zdravlja
Izuzetno efikasna u poboljšavanju gustine kostiju i sprečavanju ili usporavanju procesa osteoporoze, kod oporavka nakon preležanog infarkta i moždanog udara, onkoloških bolesnika...
Kineziterapija predstavlja terapiju pokretom, odnosno određenim vežbama
Za kineziterapiju kažu da je "kraljica" fizikalne medicine i rehabilitacije jer organizmu "udahnjuje život", ma koliko da je iscrpljen bolešću.
Šta ona predstavlja i gde sve može da se primenjuje objašnjava dr sc. med. Zorica Brdareski iz Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Vojnomedicinske akademije.
- Kineziterapija predstavlja terapiju pokretom, odnosno određenim vežbama. Zavisno od toga šta je povređeno primenjuju se određene vežbe svrstane po grupama. U prvoj grupi su vežbe za očuvanje obima pokreta, vežbe za očuvanje i jačanje mišićne snage i vežbe za očuvanje mišićne izdržljivosti. Vežbe obima pokreta podrazumevaju razmrdavanje svakog zgloba tako što se zglob provodi kroz pokret da može sve da izvede postepeno do istezanja. Ne preporučuje se povezivanje pokreta zbog potenciranja postojećeg problema. Svaki pokret treba raditi pojedinačno od zgloba do zgloba, i bez ikakvog napora.
Svaki simptom pogoršanja, u vidu trnjenja ili zatezanja, znači da se sa vežbanjem stane. A onda treba ponovo da se krene ispočetka, naravno za korak dalje, sve dok se smanji i potpuno izgubi prisutno krckanje. U svakom slučaju, vežbe za obim pokreta najbolje je raditi ujutru, odmah po buđenju.
Kakav je efekat vežbi za očuvanje i jačanje mišićne snage?
- One se najčešće preporučuju za vratni i krsni deo. I ovde je vrlo važno da se zainteresovani obuči da vežbe pravilno izvodi. Jer, ako se pravilno ne izvode biće kontraproduktivne.
Dobra fizička aktivnost mora biti pravilno dozirana, sa vežbama u kontinuitetu. Da bi se to postiglo treba da prođe najmanje tri meseca, ali vežbanje mora i dalje da se održava. Vreme vežbanja je individualna stvar, pri čemu bi, ipak, trebalo da se poštuju određeni opšti principi o kojima govore stručnjaci. Što se tiče vežbi za očuvanje mišićne izdržljivosti, one se odnose na ceo mišićno- skeletni sistem. Izuzetno su efikasne u smislu poboljšanja gustine kostiju i sprečavanja ili usporavanja procesa osteoporoze. Pokazalo se da lekovi bez vežbanja u slučaju osteoporoze imaju manji efekat. Željeni rezultat dobija se samo ukoliko jedno drugo dopunjuje. Takođe se izvode po ustanovljenim principima, koji treba da se poštuju da bi se dobio željeni rezultat. Ovo je moguće izvesti apsolutno uspešno, jer mišići do duboke starosti reaguju na fizičku aktivnost. Ograničavajući faktor jedino može biti teško bolesno srce, kada vežbe nisu preporučljive. Ali, u tom slučaju preporučuje se šetnja koja podrazumeva određeni ritam hodanja i disanja.
Šta obuhvata druga grupa vežbi?
- U drugu grupu vežbi spadaju vežbe za poboljšanje kardiorespiratorne izdržljivosti, poznate pod imenom i kao aerobne, odnosno vazdušne aktivnosti. One obuhvataju šetnju, vožnju bicikla, plivanje. Ove vežbe su, takođe, važne za zdravlje, a najbolji efekat postiže se ako se obe grupe kombinuju. Preporuke američkog Nacionalnog instituta za očuvanje zdravlja su da pet dana u nedelji treba najmanje pola sata da se hoda. Tempo se određuje na osnovu zdravstvenog stanja organizma. Uz šetnju, neophodno je da se dva puta nedeljno, sa pauzom od jednog dana, rade vežbe za jačanje mišića i poboljšanje elastičnosti. Važno je da se svaka vežba ponavlja najmanje deset puta. Da bi vežbe imale smisla mora da se rade redovno, a u letnjim mesecima, zbog velike vrućine a često i vlage, preporučuje se ujutru. Vožnja bicikla, takođe, treba da se obavlja ujutru ili kasno popodne.
Ko sve može da radi navedene vežbe?
- Vežbe se primenjuju u terapiji ortopedskih, neuroloških i reumatoloških oboljenja, ali su isto važne i za mnoga oboljenja pluća i srca. Pogotovo ako pacijent nije u stanju da se kreće, kao što je u slučaju preležanog infarkta, moždanog udara ili nekog drugog ozbiljnog oboljenja. Primera radi, pacijenti sa moždanim udarom sada u većini slučajeva uspevaju da se oporave za samostalno kretanje. Kod ovih pacijenata primenjuju se pasivne, aktivno potpomognute i aktivne vežbe zavisno od stanja mišića. Sa pasivnim vežbama počinje se još dok je pacijent u postelji, odmah posle moždanog udara ili oduzetosti ekstremiteta.
Isto se radi i sa pacijentima posle infarkta. Kod njih se sa laganim vežbama počinje posle jednog do dva dana od srčanog udara. I za onkološke pacijente preporučuje se kineziterapija, jer se pokazalo da oni lakše podnose mučninu i druge neželjene prateće simptome nakon hemioterapije, a i mišići se zbog vezanosti za postelju oporavljaju. Primera radi, kod operisane dojke zbog karcinoma, vežbe se rade do granice bola. A suprotno od stare prakse, oporavak ortopedskih stanja posle povreda ili preloma nezamisliv je bez kineziterapije...
Šta je suština vežbi iz domena kineziterapije?
- Da se ojača mišićno zglobna struktura za koju je ustanovljeno da je zbog prirode bolesti oslabljena i obezbedi dobra prokrvljenost radi ishrane mišićnih i drugih struktura kiseonikom. Na taj način istovremeno se smanjuje i bol i ublažava deformitet. Za sve ove vežbe treba strpljenja i puno upornosti pacijenta, fizijatra i fizioterapeuta. Rezultati se najbolje vide kod potpuno neaktivnih i osoba koje zbog prirode bolesti nisu u stanju da se pokreću. Ponekad je to mukotrpan posao koji traje i dve godine.
Po svemu navedenom izgleda kao da je kineziterapija apsolutni lek izbora u terapijskom smislu?
- Danas se smatra da ne postoji stanje gde je kineziterapija kontraindikovana. Izuzetak predstavljaju situacije u kojima je opšte stanje pacijenta toliko loše da je životno ugrožen, kao u slučaju teških krvarenja ili oslabljenog srca. U oblasti reumatologije kineziterapija jedino nije dozvoljena ako postoji akutno zapaljenje zgloba. Međutim, čim se takva upala otkloni vežbe mogu da se primenjuju.
SLUŠAJ SVOJE TELO!
Kada je reč o preventivnom vežbanju svako treba da sluša svoje telo i da se posle vežbi oseća lagano, prijatno umorno, bez hladnog znojenja, bolova ili drhtanja u telu. U početku ono uvek treba da bude postepeno, bilo da je reč o šetnji, vožnji bicikla ili plivanju. Ako nije jasno kako da to izvede, može da ode kod fizijatra za obuku. Ovo se posebno odnosi na mlade ljude koji u u teretani treba pravilno da rade vežbe, da ne bi bilo posledica. Naime, ne preporučuje se dizanje tereta do potpunog razvoja organizma, ne pre 18 do 21 godine, zato što mišići leđa nisu dovoljno jaki da kompenzuju naprezanje prilikom dizanja tereta, upozorava dr Brdareski.
O promeni loših navika svako treba da povede računa, budući da takav način života loše utiče na rad srca, krvnih sudova, mišića, sa povećanim rizikom za oboljevanje od hroničnih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes tip 2, osteoporoza, depresija, kardiovaskularna oboljenja...
Bez fizičke aktivnosti sve strukture u organizmu su slabe. Slabi su zglobovi i mišići, slabi su organi i tkiva. Kao takvi otvoreni su za brojne zdravstvene slabosti. Da bi sve to izbegli dovoljna je umerena fizička aktivnost sprovedena na valjan način, kaže naša sagovornica.
Izvor: Večernje novosti
Izuzetno efikasna u poboljšavanju gustine kostiju i sprečavanju ili usporavanju procesa osteoporoze, kod oporavka nakon preležanog infarkta i moždanog udara, onkoloških bolesnika...
Kineziterapija predstavlja terapiju pokretom, odnosno određenim vežbama
Za kineziterapiju kažu da je "kraljica" fizikalne medicine i rehabilitacije jer organizmu "udahnjuje život", ma koliko da je iscrpljen bolešću.
Šta ona predstavlja i gde sve može da se primenjuje objašnjava dr sc. med. Zorica Brdareski iz Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Vojnomedicinske akademije.
- Kineziterapija predstavlja terapiju pokretom, odnosno određenim vežbama. Zavisno od toga šta je povređeno primenjuju se određene vežbe svrstane po grupama. U prvoj grupi su vežbe za očuvanje obima pokreta, vežbe za očuvanje i jačanje mišićne snage i vežbe za očuvanje mišićne izdržljivosti. Vežbe obima pokreta podrazumevaju razmrdavanje svakog zgloba tako što se zglob provodi kroz pokret da može sve da izvede postepeno do istezanja. Ne preporučuje se povezivanje pokreta zbog potenciranja postojećeg problema. Svaki pokret treba raditi pojedinačno od zgloba do zgloba, i bez ikakvog napora.
Svaki simptom pogoršanja, u vidu trnjenja ili zatezanja, znači da se sa vežbanjem stane. A onda treba ponovo da se krene ispočetka, naravno za korak dalje, sve dok se smanji i potpuno izgubi prisutno krckanje. U svakom slučaju, vežbe za obim pokreta najbolje je raditi ujutru, odmah po buđenju.
Kakav je efekat vežbi za očuvanje i jačanje mišićne snage?
- One se najčešće preporučuju za vratni i krsni deo. I ovde je vrlo važno da se zainteresovani obuči da vežbe pravilno izvodi. Jer, ako se pravilno ne izvode biće kontraproduktivne.
Dobra fizička aktivnost mora biti pravilno dozirana, sa vežbama u kontinuitetu. Da bi se to postiglo treba da prođe najmanje tri meseca, ali vežbanje mora i dalje da se održava. Vreme vežbanja je individualna stvar, pri čemu bi, ipak, trebalo da se poštuju određeni opšti principi o kojima govore stručnjaci. Što se tiče vežbi za očuvanje mišićne izdržljivosti, one se odnose na ceo mišićno- skeletni sistem. Izuzetno su efikasne u smislu poboljšanja gustine kostiju i sprečavanja ili usporavanja procesa osteoporoze. Pokazalo se da lekovi bez vežbanja u slučaju osteoporoze imaju manji efekat. Željeni rezultat dobija se samo ukoliko jedno drugo dopunjuje. Takođe se izvode po ustanovljenim principima, koji treba da se poštuju da bi se dobio željeni rezultat. Ovo je moguće izvesti apsolutno uspešno, jer mišići do duboke starosti reaguju na fizičku aktivnost. Ograničavajući faktor jedino može biti teško bolesno srce, kada vežbe nisu preporučljive. Ali, u tom slučaju preporučuje se šetnja koja podrazumeva određeni ritam hodanja i disanja.
Šta obuhvata druga grupa vežbi?
- U drugu grupu vežbi spadaju vežbe za poboljšanje kardiorespiratorne izdržljivosti, poznate pod imenom i kao aerobne, odnosno vazdušne aktivnosti. One obuhvataju šetnju, vožnju bicikla, plivanje. Ove vežbe su, takođe, važne za zdravlje, a najbolji efekat postiže se ako se obe grupe kombinuju. Preporuke američkog Nacionalnog instituta za očuvanje zdravlja su da pet dana u nedelji treba najmanje pola sata da se hoda. Tempo se određuje na osnovu zdravstvenog stanja organizma. Uz šetnju, neophodno je da se dva puta nedeljno, sa pauzom od jednog dana, rade vežbe za jačanje mišića i poboljšanje elastičnosti. Važno je da se svaka vežba ponavlja najmanje deset puta. Da bi vežbe imale smisla mora da se rade redovno, a u letnjim mesecima, zbog velike vrućine a često i vlage, preporučuje se ujutru. Vožnja bicikla, takođe, treba da se obavlja ujutru ili kasno popodne.
Ko sve može da radi navedene vežbe?
- Vežbe se primenjuju u terapiji ortopedskih, neuroloških i reumatoloških oboljenja, ali su isto važne i za mnoga oboljenja pluća i srca. Pogotovo ako pacijent nije u stanju da se kreće, kao što je u slučaju preležanog infarkta, moždanog udara ili nekog drugog ozbiljnog oboljenja. Primera radi, pacijenti sa moždanim udarom sada u većini slučajeva uspevaju da se oporave za samostalno kretanje. Kod ovih pacijenata primenjuju se pasivne, aktivno potpomognute i aktivne vežbe zavisno od stanja mišića. Sa pasivnim vežbama počinje se još dok je pacijent u postelji, odmah posle moždanog udara ili oduzetosti ekstremiteta.
Isto se radi i sa pacijentima posle infarkta. Kod njih se sa laganim vežbama počinje posle jednog do dva dana od srčanog udara. I za onkološke pacijente preporučuje se kineziterapija, jer se pokazalo da oni lakše podnose mučninu i druge neželjene prateće simptome nakon hemioterapije, a i mišići se zbog vezanosti za postelju oporavljaju. Primera radi, kod operisane dojke zbog karcinoma, vežbe se rade do granice bola. A suprotno od stare prakse, oporavak ortopedskih stanja posle povreda ili preloma nezamisliv je bez kineziterapije...
Šta je suština vežbi iz domena kineziterapije?
- Da se ojača mišićno zglobna struktura za koju je ustanovljeno da je zbog prirode bolesti oslabljena i obezbedi dobra prokrvljenost radi ishrane mišićnih i drugih struktura kiseonikom. Na taj način istovremeno se smanjuje i bol i ublažava deformitet. Za sve ove vežbe treba strpljenja i puno upornosti pacijenta, fizijatra i fizioterapeuta. Rezultati se najbolje vide kod potpuno neaktivnih i osoba koje zbog prirode bolesti nisu u stanju da se pokreću. Ponekad je to mukotrpan posao koji traje i dve godine.
Po svemu navedenom izgleda kao da je kineziterapija apsolutni lek izbora u terapijskom smislu?
- Danas se smatra da ne postoji stanje gde je kineziterapija kontraindikovana. Izuzetak predstavljaju situacije u kojima je opšte stanje pacijenta toliko loše da je životno ugrožen, kao u slučaju teških krvarenja ili oslabljenog srca. U oblasti reumatologije kineziterapija jedino nije dozvoljena ako postoji akutno zapaljenje zgloba. Međutim, čim se takva upala otkloni vežbe mogu da se primenjuju.
SLUŠAJ SVOJE TELO!
Kada je reč o preventivnom vežbanju svako treba da sluša svoje telo i da se posle vežbi oseća lagano, prijatno umorno, bez hladnog znojenja, bolova ili drhtanja u telu. U početku ono uvek treba da bude postepeno, bilo da je reč o šetnji, vožnji bicikla ili plivanju. Ako nije jasno kako da to izvede, može da ode kod fizijatra za obuku. Ovo se posebno odnosi na mlade ljude koji u u teretani treba pravilno da rade vežbe, da ne bi bilo posledica. Naime, ne preporučuje se dizanje tereta do potpunog razvoja organizma, ne pre 18 do 21 godine, zato što mišići leđa nisu dovoljno jaki da kompenzuju naprezanje prilikom dizanja tereta, upozorava dr Brdareski.
O promeni loših navika svako treba da povede računa, budući da takav način života loše utiče na rad srca, krvnih sudova, mišića, sa povećanim rizikom za oboljevanje od hroničnih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes tip 2, osteoporoza, depresija, kardiovaskularna oboljenja...
Bez fizičke aktivnosti sve strukture u organizmu su slabe. Slabi su zglobovi i mišići, slabi su organi i tkiva. Kao takvi otvoreni su za brojne zdravstvene slabosti. Da bi sve to izbegli dovoljna je umerena fizička aktivnost sprovedena na valjan način, kaže naša sagovornica.
Izvor: Večernje novosti