LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kinezi zatvorili školu zbog koje izgledaju ’ kao nacija pećinskih ljudi’
Kineski zvaničnici iz oblasti obrazovanja zatvorili su školu koju su seljani osnovali unutar jedne pećine. Vlasti su zaključile da zbog ove škole Kina izgleda ’ kao nacija pećinskih ljudi’.
Stanovnici sela Getu na jugu Kine, otvorili su ’Pećinsku osnovnu školu’ zbog toga što su vlasti odbile da sagrade školu za decu ove udaljene planinske zajednice.
Sami su adaptirali unutrašnjost pećine, veličine jednog hangara, i napravili učionice i igralište. Međutim, besni političari zatvorili su školu kada su slike ovog prostora počele da obilaze svet, i umesto nje su u blizini ipak sagradili školu za 186 đaka.
’Ovo je šteta, čak ni na igralištu nismo morali da brinemo kakvo je vreme napolju. Akustika je bila odlična, imali smo najbolji hor u okolini. Takođe, naslage stena su bile vidljive na zidovima, zbog čega su časovi geologije bili mnogo interesantniji. I za biologiju nam nisu trebale knjige, slepi miševi i gušteri su po ceo dan bili tu’ kaže bivši direktor Si Lin Čun.
SrbijaNet
Kineski zvaničnici iz oblasti obrazovanja zatvorili su školu koju su seljani osnovali unutar jedne pećine. Vlasti su zaključile da zbog ove škole Kina izgleda ’ kao nacija pećinskih ljudi’.
Stanovnici sela Getu na jugu Kine, otvorili su ’Pećinsku osnovnu školu’ zbog toga što su vlasti odbile da sagrade školu za decu ove udaljene planinske zajednice.
Sami su adaptirali unutrašnjost pećine, veličine jednog hangara, i napravili učionice i igralište. Međutim, besni političari zatvorili su školu kada su slike ovog prostora počele da obilaze svet, i umesto nje su u blizini ipak sagradili školu za 186 đaka.
’Ovo je šteta, čak ni na igralištu nismo morali da brinemo kakvo je vreme napolju. Akustika je bila odlična, imali smo najbolji hor u okolini. Takođe, naslage stena su bile vidljive na zidovima, zbog čega su časovi geologije bili mnogo interesantniji. I za biologiju nam nisu trebale knjige, slepi miševi i gušteri su po ceo dan bili tu’ kaže bivši direktor Si Lin Čun.
SrbijaNet