- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Kinezi stižu SAD po ulaganju u vojsku
Izvor:
Novosti.rs
Izdvajanja za odbranu širom sveta u porastu, i sada se porede sa vremenom hladnog rata. U trenutku kada Vašington mora da smanjuje vojni budžet, Peking ga ubrzano povećava.
GLOBALNA izdvajanja za vojsku su opala po završetku Hladnog rata. Poslednjih godina, ona su ponovo u porastu, da bi se sada opet poredila sa vremenom blokovske podele sveta. Ali, u novom ruhu, u kome pojedine vlade troše više na vojsku nego na socijalni razvoj, komunikacije, infrastrukturu i zdravstvo zajedno.
Za vojsku daleko najviše izdvajaju SAD - više nego ostalih sedam najrazvijenijih zemalja zajedno i više nego što u naoružanje ulaže polovina svih potencijalnih neprijatelja Amerike. Ono što, međutim, počinje da izaziva nelagodu u Vašingtonu, jeste činjenica da, dok se vojni budžet SAD polako smanjuje, dotle kineski ubrzano raste.
Budžet Vašingtona od 739 milijardi dolara daleko prevazilazi sve ostale u svetu, ali povlačenje Amerike iz Iraka i Avganistana, saseći će vojne troškove. Strateško preusmeravanje pažnje Pentagona na Aziju, jasno ukazuje da je veliko istorijsko preusmeravanje u toku.
Kineski vojni budžet, iako daleko iza američkog, duplira se svakih pet godina, i trenutno je drugi u svetu, odmah iza američkog. Troškovi za vojsku u Aziji, koji rastu i u drugim zemljama ovog dela sveta, prevazići će prvi put ove godine evropske, procenjuje londonski Međunarodni institut za strateške studije.
- Nema sumnje da smo svedoci velikog preokreta - konstatuje Džon Čipmen, generalni direktor instituta.
Objava Kine da je za više od 11,2 procenata uvećala izdvajanja za vojsku u 2012. godini, posle dve decenije neprestanog uzleta, ukazuje da je Peking na putu da pretekne sve azijske susede zajedno, u roku od nekoliko godina. Prvi put kineski vojni budžet preći će 100 milijardi dolara i zvanično iznositi 106 milijardi dolara.
Ova činjenica posebno je značajna u regionalnom kontekstu, gde je Indija najveći svetski uvoznik oružja, Japan okončava zabranu na vojni izvoz, a zemlje jugoistočne Azije proizvode podmornice i drugu sofisticiranu vojnu opremu. Kineska izdvajanja, međutim, preteći će indijska za čak tri puta. Za razliku od ujedinjene, ali i krizom zahvaćene Evrope, koja se smatra "zonom mira", Azija predstavlja arenu konkurenata, gde su istorijski sukobi oko teritorija i te kako živi i opasni:
- U Aziji vidimo sve vrste strateških izazova, od teritorijalnih sukoba 19. veka do ekonomskog rivaliteta i potencijalnih novih država sa nuklearnim oružjem... Moramo da se nosimo sa tim - primećuje Čipmen.
I dok kineski susedi strahuju od vojnog uzleta Pekinga, zvaničnici najmnogoljudnije zemlje tvrde da su izdvajanja za vojsku "čisto odbrambena" i da ne predstavljaju pretnju za druge zemlje, jer su troškovi uglavnom za trening i opremu armije od 2,3 miliona vojnika.
Mnogi analitičari, međutim, uočavaju da kineska budžetska izdvajanja ne obuhvataju troškove koji doprinose modernizaciji vojske, tehnologije sa dvostrukom ulogom, kao ni istraživanja i programe razvoja, kakvi su svemirski, koje Peking podvodi pod civilni budžet. Pentagon procenjuje da je kineski vojni budžet znatno viši od zvaničnog i iznosi između 160 i čak 220 milijardi dolara.
Više od visine kineskog budžeta, konkurente brine njegovo usmeravanje. Kina posebnu pažnju posvećuje mornarici, vazduhoplovstvu i strateškim nuklearnim snagama, što su instrumenti moderne sile, pre nego tradicionalnim odbrambenim sposobnostima. Kina teži uvećanju flote borbenih podmornica, mornarica uključuje nosač aviona, a među borbenim avionima je "nevidljivi".
- Ove vojne sposobnosti zabrinjavaju, jer neke jasno ciljaju američke ranjive tačke, uključujući dominaciju u oblasti informacija i nosača aviona. Kineski razvoj antisatelitskog oružja je konstruisan da "zaslepi" američke borbene snage u slučaju sukoba - primećuje stručnjak za aziju vašingtonskog "Džerman Maršal fonda" Daniel Tvining.
Izveštaj, objavljen u američkom Kongresu na 136 strana navodi i da se kineska vojska usredsređuje sve više na "informacionu konfrontaciju" sa Amerikom. Specijalna komisija formirana 2000. u Kongresu da bi pratila implikacije trgovinskih veza sa Kinom po nacionalnu bezbednost, uočava da se Peking usredsređuje na zadobijanje kontrole nad informacijama i informacionim sistemima neprijatelja.
Konkurencija između Kine i SAD, koje se okreću od Evrope ka Aziji, podiže tenzije u ovom delu sveta. Analitičari kažu da je glavni fokus kineskih vojnih troškova usmeren na obezbeđivanje Tajvana i Južnog kineskog mora, gde su se pojavile napetosti.
Azijski saveznici SAD pokušavaju da uspostave ravnotežu rastućoj kineskoj sili. Peking i neke susede brinu, s druge strane, pojačane američke aktivnosti u azijsko-pacifičkom regionu.
Izvor:
Novosti.rs
Izdvajanja za odbranu širom sveta u porastu, i sada se porede sa vremenom hladnog rata. U trenutku kada Vašington mora da smanjuje vojni budžet, Peking ga ubrzano povećava.
GLOBALNA izdvajanja za vojsku su opala po završetku Hladnog rata. Poslednjih godina, ona su ponovo u porastu, da bi se sada opet poredila sa vremenom blokovske podele sveta. Ali, u novom ruhu, u kome pojedine vlade troše više na vojsku nego na socijalni razvoj, komunikacije, infrastrukturu i zdravstvo zajedno.
Za vojsku daleko najviše izdvajaju SAD - više nego ostalih sedam najrazvijenijih zemalja zajedno i više nego što u naoružanje ulaže polovina svih potencijalnih neprijatelja Amerike. Ono što, međutim, počinje da izaziva nelagodu u Vašingtonu, jeste činjenica da, dok se vojni budžet SAD polako smanjuje, dotle kineski ubrzano raste.
Budžet Vašingtona od 739 milijardi dolara daleko prevazilazi sve ostale u svetu, ali povlačenje Amerike iz Iraka i Avganistana, saseći će vojne troškove. Strateško preusmeravanje pažnje Pentagona na Aziju, jasno ukazuje da je veliko istorijsko preusmeravanje u toku.
Kineski vojni budžet, iako daleko iza američkog, duplira se svakih pet godina, i trenutno je drugi u svetu, odmah iza američkog. Troškovi za vojsku u Aziji, koji rastu i u drugim zemljama ovog dela sveta, prevazići će prvi put ove godine evropske, procenjuje londonski Međunarodni institut za strateške studije.
- Nema sumnje da smo svedoci velikog preokreta - konstatuje Džon Čipmen, generalni direktor instituta.
Objava Kine da je za više od 11,2 procenata uvećala izdvajanja za vojsku u 2012. godini, posle dve decenije neprestanog uzleta, ukazuje da je Peking na putu da pretekne sve azijske susede zajedno, u roku od nekoliko godina. Prvi put kineski vojni budžet preći će 100 milijardi dolara i zvanično iznositi 106 milijardi dolara.
Ova činjenica posebno je značajna u regionalnom kontekstu, gde je Indija najveći svetski uvoznik oružja, Japan okončava zabranu na vojni izvoz, a zemlje jugoistočne Azije proizvode podmornice i drugu sofisticiranu vojnu opremu. Kineska izdvajanja, međutim, preteći će indijska za čak tri puta. Za razliku od ujedinjene, ali i krizom zahvaćene Evrope, koja se smatra "zonom mira", Azija predstavlja arenu konkurenata, gde su istorijski sukobi oko teritorija i te kako živi i opasni:
- U Aziji vidimo sve vrste strateških izazova, od teritorijalnih sukoba 19. veka do ekonomskog rivaliteta i potencijalnih novih država sa nuklearnim oružjem... Moramo da se nosimo sa tim - primećuje Čipmen.
I dok kineski susedi strahuju od vojnog uzleta Pekinga, zvaničnici najmnogoljudnije zemlje tvrde da su izdvajanja za vojsku "čisto odbrambena" i da ne predstavljaju pretnju za druge zemlje, jer su troškovi uglavnom za trening i opremu armije od 2,3 miliona vojnika.
Mnogi analitičari, međutim, uočavaju da kineska budžetska izdvajanja ne obuhvataju troškove koji doprinose modernizaciji vojske, tehnologije sa dvostrukom ulogom, kao ni istraživanja i programe razvoja, kakvi su svemirski, koje Peking podvodi pod civilni budžet. Pentagon procenjuje da je kineski vojni budžet znatno viši od zvaničnog i iznosi između 160 i čak 220 milijardi dolara.
Više od visine kineskog budžeta, konkurente brine njegovo usmeravanje. Kina posebnu pažnju posvećuje mornarici, vazduhoplovstvu i strateškim nuklearnim snagama, što su instrumenti moderne sile, pre nego tradicionalnim odbrambenim sposobnostima. Kina teži uvećanju flote borbenih podmornica, mornarica uključuje nosač aviona, a među borbenim avionima je "nevidljivi".
- Ove vojne sposobnosti zabrinjavaju, jer neke jasno ciljaju američke ranjive tačke, uključujući dominaciju u oblasti informacija i nosača aviona. Kineski razvoj antisatelitskog oružja je konstruisan da "zaslepi" američke borbene snage u slučaju sukoba - primećuje stručnjak za aziju vašingtonskog "Džerman Maršal fonda" Daniel Tvining.
Izveštaj, objavljen u američkom Kongresu na 136 strana navodi i da se kineska vojska usredsređuje sve više na "informacionu konfrontaciju" sa Amerikom. Specijalna komisija formirana 2000. u Kongresu da bi pratila implikacije trgovinskih veza sa Kinom po nacionalnu bezbednost, uočava da se Peking usredsređuje na zadobijanje kontrole nad informacijama i informacionim sistemima neprijatelja.
Konkurencija između Kine i SAD, koje se okreću od Evrope ka Aziji, podiže tenzije u ovom delu sveta. Analitičari kažu da je glavni fokus kineskih vojnih troškova usmeren na obezbeđivanje Tajvana i Južnog kineskog mora, gde su se pojavile napetosti.
Azijski saveznici SAD pokušavaju da uspostave ravnotežu rastućoj kineskoj sili. Peking i neke susede brinu, s druge strane, pojačane američke aktivnosti u azijsko-pacifičkom regionu.