Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Kinezi slave i tuđe i svoje
Uputite li se ovih dana u Kinu, dočekaće vas atmosfera nalik onoj u velikim gradovima Zapada. Slično Njujorku, Rimu ili Parizu, sve odiše božićnim praznicima i proslavom Nove godine. Spomenute svetkovine su samo neke u nizu mnogobrojnih koje se održavaju tokom godine.
Zahvaljujući tome što postoji pet zvaničnih religija: budizam, taoizam, islam, katolicizam i pravoslavlje - ispada da Kinezi slave sve od Gregorijanske i Julijanske, preko lunarne Nove godine, do Svetog Valentina, Noći veštica i Bajrama.
Trenutno, Kinu trese "uvežena" novogodišnja groznica. Zapadni verski praznik postao je dobra prilika za zaradu i provod. Predstavnici hrišćanskih crkava se, pritom, nadaju da će najbrojniju naciju sveta, uglavnom orijentisanu ka budizmu, spomenuta svetkovina više zainteresovati i za hrišćanstvo.
Znalci, ipak, kažu da je u pozadini pomame za božićnim i novogodišnjim slavljem kopiranje Zapada po svaku cenu. Kinezi, pak, tvrde da vole svoju kulturu, ali da se, bez ikakvih predrasuda, okreću i tuđim vrednostima. Zato i ne čudi što, iako ima samo tri odsto hrišćana, zemlja proizvodi 80 odsto svih božićnih ukrasa na svetu, a 100 odsto u zemljama Evropske unije. Između ostalog, i lutke Deda Mraza, za koje, koliko pre 15 godina, Kinezi nisu znali ni šta simbolizuju.
I taman kada pomislite da je, posle proslava katoličkog i pravoslavnog Božića, kao i Nove godine, barem za neko vreme svetkovinama došao kraj, sačekaće vas novi doživljaj: proslava kineske lunarne Nove godine, nadaleko čuvenog budističkog praznika, koji se slavi dve nedelje. Obeležavaju ga, zavisno od godine, tokom januara ili februara. I dok se za vreme božićnih i novogodišnjih proslava zapadnog tipa Kinezi priduržuju hrišćanima, tokom svoje lunarne Nove godine imaju za goste, osim svoje verske sabraće, upravo zapadnjake. Čuvena po dobroj trpezi i proslavi u okviru familije, lunarna Nova godina sve češće izlazi iz tradicionalnog okvira. Uključuje brojne strance koji za svoj turistički boravak u Kini upravo biraju dane koji padaju u vreme ovog praznika. Hoteli i restorani prepuni su svetskih radoznalaca koji uživaju u slavljenju jedne od životinja, koje predstavljaju 12 uzastopnih godina.
Prema budističkom učenju, čovek ima 108 muka koje može da otkloni slušanjem 108 zvona. Upravo je njihov zvuk proslavio hram Hanšansi u kojem su se, povodom lunarne Nove godine, zvona prvi put oglasila pre tri decenije. Zvoni se 108 puta, jer jedna godina ima 12 meseci, 24 sezone i 72 houa čiji zbir iznosi 108. Stari Kinezi su računali da jedna godina ima 360 dana, a svakih pet dana je jedan hou. Godišnje Hanšansi poseti više od 300.000 stranaca, koji posle 108 zvona mogu zvoniti i za vlastitu sreću.
Kako godina odmiče slavi se još jedan "uvezeni" praznik, Sveti Valentin ili Dan zaljubljenih. Baš kao i svuda u svetu, 14. ferbuara se razmenjuju nežne reči, poljupci i simbolični darovi. Poput ovog praznika, na javnim mestima obeležava se i Noć veštica. U izlozima, na trgovima ili stolovima u ugostiteljskim objektima svetle žute bundeve, a maskirani gosti najčešće "glume" Drakulu i njemu bliske ortake.
U Kini je i islam našao svoje uporište. Najviše vernika živi u provinciji Sinđang, koja se decenijama bori za otcepljenje. Nedavno su proslavili Kurban-bajram, koji se obeležava krajem godine i kojeg muslimani smatraju svojom Novom godinom. Uoči praznika stari i mladi se šišaju i kupaju, dok se za bogatom trpezom nađu i gosti drugih veroispovesti, najčešće poslovni partneri iz sveta.
Reklo bi se da je sa otvaranjem prema svetu Kinu zahvatio talas tolerancije prema tuđim običajima koje mnogi svrstavaju u pomodnost. Živeći u Kini, međutim, uverili smo se da su Kinezi iskreno rekli zbogom svemu što ih je tako dugo i tako pogubno decenijama držalo odvojene od sveta.
Religije
U Kini je budizam najrasprostranjenija religija, ali tačan broj vernika nije poznat. Osplužuju ih 200.000 monaha u 13.000 budističkih hramova. U zemlji postoje i 33 budističke škole i 50 vrsta budističkih publikacija.
Taoizam je originalna kineska religija s istorijom dugom 19 vekova. Postoji više od 150 taoističkih hramova sa 250.000 sveštenika.
U zemlji živi oko 20 miliona muslimana za koje verske obrede obavlja 40.000 imama u 30.000 džamija.
Posle Opijumskog rata 1840. godine, broj hrišćana u Kini je znatno uvećan. Ima ih oko 10 miliona. Opslužuje ih 18.000 sveštenika u 12.000 crkava.
Izvor: Večernje novosti
Uputite li se ovih dana u Kinu, dočekaće vas atmosfera nalik onoj u velikim gradovima Zapada. Slično Njujorku, Rimu ili Parizu, sve odiše božićnim praznicima i proslavom Nove godine. Spomenute svetkovine su samo neke u nizu mnogobrojnih koje se održavaju tokom godine.
Zahvaljujući tome što postoji pet zvaničnih religija: budizam, taoizam, islam, katolicizam i pravoslavlje - ispada da Kinezi slave sve od Gregorijanske i Julijanske, preko lunarne Nove godine, do Svetog Valentina, Noći veštica i Bajrama.
Trenutno, Kinu trese "uvežena" novogodišnja groznica. Zapadni verski praznik postao je dobra prilika za zaradu i provod. Predstavnici hrišćanskih crkava se, pritom, nadaju da će najbrojniju naciju sveta, uglavnom orijentisanu ka budizmu, spomenuta svetkovina više zainteresovati i za hrišćanstvo.
Znalci, ipak, kažu da je u pozadini pomame za božićnim i novogodišnjim slavljem kopiranje Zapada po svaku cenu. Kinezi, pak, tvrde da vole svoju kulturu, ali da se, bez ikakvih predrasuda, okreću i tuđim vrednostima. Zato i ne čudi što, iako ima samo tri odsto hrišćana, zemlja proizvodi 80 odsto svih božićnih ukrasa na svetu, a 100 odsto u zemljama Evropske unije. Između ostalog, i lutke Deda Mraza, za koje, koliko pre 15 godina, Kinezi nisu znali ni šta simbolizuju.
I taman kada pomislite da je, posle proslava katoličkog i pravoslavnog Božića, kao i Nove godine, barem za neko vreme svetkovinama došao kraj, sačekaće vas novi doživljaj: proslava kineske lunarne Nove godine, nadaleko čuvenog budističkog praznika, koji se slavi dve nedelje. Obeležavaju ga, zavisno od godine, tokom januara ili februara. I dok se za vreme božićnih i novogodišnjih proslava zapadnog tipa Kinezi priduržuju hrišćanima, tokom svoje lunarne Nove godine imaju za goste, osim svoje verske sabraće, upravo zapadnjake. Čuvena po dobroj trpezi i proslavi u okviru familije, lunarna Nova godina sve češće izlazi iz tradicionalnog okvira. Uključuje brojne strance koji za svoj turistički boravak u Kini upravo biraju dane koji padaju u vreme ovog praznika. Hoteli i restorani prepuni su svetskih radoznalaca koji uživaju u slavljenju jedne od životinja, koje predstavljaju 12 uzastopnih godina.
Prema budističkom učenju, čovek ima 108 muka koje može da otkloni slušanjem 108 zvona. Upravo je njihov zvuk proslavio hram Hanšansi u kojem su se, povodom lunarne Nove godine, zvona prvi put oglasila pre tri decenije. Zvoni se 108 puta, jer jedna godina ima 12 meseci, 24 sezone i 72 houa čiji zbir iznosi 108. Stari Kinezi su računali da jedna godina ima 360 dana, a svakih pet dana je jedan hou. Godišnje Hanšansi poseti više od 300.000 stranaca, koji posle 108 zvona mogu zvoniti i za vlastitu sreću.
Kako godina odmiče slavi se još jedan "uvezeni" praznik, Sveti Valentin ili Dan zaljubljenih. Baš kao i svuda u svetu, 14. ferbuara se razmenjuju nežne reči, poljupci i simbolični darovi. Poput ovog praznika, na javnim mestima obeležava se i Noć veštica. U izlozima, na trgovima ili stolovima u ugostiteljskim objektima svetle žute bundeve, a maskirani gosti najčešće "glume" Drakulu i njemu bliske ortake.
U Kini je i islam našao svoje uporište. Najviše vernika živi u provinciji Sinđang, koja se decenijama bori za otcepljenje. Nedavno su proslavili Kurban-bajram, koji se obeležava krajem godine i kojeg muslimani smatraju svojom Novom godinom. Uoči praznika stari i mladi se šišaju i kupaju, dok se za bogatom trpezom nađu i gosti drugih veroispovesti, najčešće poslovni partneri iz sveta.
Reklo bi se da je sa otvaranjem prema svetu Kinu zahvatio talas tolerancije prema tuđim običajima koje mnogi svrstavaju u pomodnost. Živeći u Kini, međutim, uverili smo se da su Kinezi iskreno rekli zbogom svemu što ih je tako dugo i tako pogubno decenijama držalo odvojene od sveta.
Religije
U Kini je budizam najrasprostranjenija religija, ali tačan broj vernika nije poznat. Osplužuju ih 200.000 monaha u 13.000 budističkih hramova. U zemlji postoje i 33 budističke škole i 50 vrsta budističkih publikacija.
Taoizam je originalna kineska religija s istorijom dugom 19 vekova. Postoji više od 150 taoističkih hramova sa 250.000 sveštenika.
U zemlji živi oko 20 miliona muslimana za koje verske obrede obavlja 40.000 imama u 30.000 džamija.
Posle Opijumskog rata 1840. godine, broj hrišćana u Kini je znatno uvećan. Ima ih oko 10 miliona. Opslužuje ih 18.000 sveštenika u 12.000 crkava.
Izvor: Večernje novosti