- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.626
Kina kritikovala ciljeve bogatih zemalja vezane za CO2
Na samitu u Kopenhagenu
Američka ponuda da smanji emisiju gasova s efektom staklene bašte za ukupno tri odsto do 2020. u odnosu na nivo iz 1990. ne može se smatrati značajnom, izjavio je danas u Kopenhagenu Su Vei, vođa kineske delegacije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi.
On je takođe kritikovao ciljeve Evropske unije i Japana koji se tiču smanjenja emisija ovih gasova do 2020. godine, preneo je Rojters.
Jednostrano smanjenje EU od 20 odsto je daleko od dovoljnog, dok Japan postavlja nemoguće uslove u svojoj ponudi za smanjenje od 25 odsto do 2020, ukazao je Su.
Vođa kineske delegacije je ukazao da prosečni ciljevi smanjenja emisija tih zemalja do 2020. u odnosu na nivo iz 1990. ne dostižu procente od 25 do 40, koliko je odredio naučni panel UN za klimu kako bi se izbeglo najgore u globalnom zagrevanju.
Rojters podseća da je EU ponudila povećanje svoje unilateralne ponude na 30 odsto, ukoliko bi i druge bogate nacije primenile radikalnije mere.
Japan, peti po veličini svetski emiter štetnih gasova, saopštio je da njegov cilj zavisi od ambicioznih ciljeva velikih emitera, uključujući Kinu.
Kina, najveći svetski emiter gasova s efektom staklene bašte, ponudila je usporavanje svojih emisija do 2020, ali je odbacila apsolutno smanjenje, ukazavši da mora da se usredsredi na okončanje siromaštva u zemlji.
Razdor na samitu
Dokumenti koji su procurili u javnost sa samita UN o klimi otkrivaju razdor između industrijskih sila i zemalja u razvoju, koji dovodi u pitanje mogućnost sklapanja novog sporazuma. Aktivisti kažu da nacrt teksta koji je, kao domaćin, predložila Vlada Danske, dovodi siromašne zemlje u podređen položaj, prenosi BBC.
Predlogom je predviđeno da sva pitanja budu rešena u okviru jedinstvenog novog sporazuma, dok se u alternativnom tekstu zemalja u razvoju traži produženje Protokola iz Kjota.
Očekuje se da će ostali blokovi predstaviti svoje tekstove u narednim danima. Predsednici radnih grupa potom će različite dokumente morati da ugrade u politički dokument koji bi svetski lideri i delegati ostalih zemalja mogli da potpišu na kraju konferencije.
Manja grupa ključnih zemalja razgovarala je prošle nedelje o danskom predlogu i alternativnom tekstu Brazila, Južnoafričke Republike, Indije i Kine. Danski predlog nije bio poznat dok ga u popodnevnim satima na svom internet sajtu nije objavio list "Gardijan".
Dokument pokazuje da su bogate zemlje i države u razvoju podeljene u vezi sa pitanjima nivoa smanjenja štetnih emisija u zemljama u razvoju, određivanja datuma nakon kojeg emisije moraju da budu umanjene i oblika samog sporazuma.
Zemlje u razvoju žele da njihov doprinos bude regulisan produženjem Protokola iz Kjota, a danskim nacrtom predviđeno je sklapanje jedinstvenog novog globalnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena.
Autor: Tanjug, Srna
Na samitu u Kopenhagenu
Američka ponuda da smanji emisiju gasova s efektom staklene bašte za ukupno tri odsto do 2020. u odnosu na nivo iz 1990. ne može se smatrati značajnom, izjavio je danas u Kopenhagenu Su Vei, vođa kineske delegacije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi.
On je takođe kritikovao ciljeve Evropske unije i Japana koji se tiču smanjenja emisija ovih gasova do 2020. godine, preneo je Rojters.
Jednostrano smanjenje EU od 20 odsto je daleko od dovoljnog, dok Japan postavlja nemoguće uslove u svojoj ponudi za smanjenje od 25 odsto do 2020, ukazao je Su.
Vođa kineske delegacije je ukazao da prosečni ciljevi smanjenja emisija tih zemalja do 2020. u odnosu na nivo iz 1990. ne dostižu procente od 25 do 40, koliko je odredio naučni panel UN za klimu kako bi se izbeglo najgore u globalnom zagrevanju.
Rojters podseća da je EU ponudila povećanje svoje unilateralne ponude na 30 odsto, ukoliko bi i druge bogate nacije primenile radikalnije mere.
Japan, peti po veličini svetski emiter štetnih gasova, saopštio je da njegov cilj zavisi od ambicioznih ciljeva velikih emitera, uključujući Kinu.
Kina, najveći svetski emiter gasova s efektom staklene bašte, ponudila je usporavanje svojih emisija do 2020, ali je odbacila apsolutno smanjenje, ukazavši da mora da se usredsredi na okončanje siromaštva u zemlji.
Razdor na samitu
Dokumenti koji su procurili u javnost sa samita UN o klimi otkrivaju razdor između industrijskih sila i zemalja u razvoju, koji dovodi u pitanje mogućnost sklapanja novog sporazuma. Aktivisti kažu da nacrt teksta koji je, kao domaćin, predložila Vlada Danske, dovodi siromašne zemlje u podređen položaj, prenosi BBC.
Predlogom je predviđeno da sva pitanja budu rešena u okviru jedinstvenog novog sporazuma, dok se u alternativnom tekstu zemalja u razvoju traži produženje Protokola iz Kjota.
Očekuje se da će ostali blokovi predstaviti svoje tekstove u narednim danima. Predsednici radnih grupa potom će različite dokumente morati da ugrade u politički dokument koji bi svetski lideri i delegati ostalih zemalja mogli da potpišu na kraju konferencije.
Manja grupa ključnih zemalja razgovarala je prošle nedelje o danskom predlogu i alternativnom tekstu Brazila, Južnoafričke Republike, Indije i Kine. Danski predlog nije bio poznat dok ga u popodnevnim satima na svom internet sajtu nije objavio list "Gardijan".
Dokument pokazuje da su bogate zemlje i države u razvoju podeljene u vezi sa pitanjima nivoa smanjenja štetnih emisija u zemljama u razvoju, određivanja datuma nakon kojeg emisije moraju da budu umanjene i oblika samog sporazuma.
Zemlje u razvoju žele da njihov doprinos bude regulisan produženjem Protokola iz Kjota, a danskim nacrtom predviđeno je sklapanje jedinstvenog novog globalnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena.
Autor: Tanjug, Srna