- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Kina i EU u borbi za minerale na Grenlandu
Izvor:
Novosti.rs
NOVA „zlatna groznica“ potresa još neistraženi Grenland, ispod čijeg leda leže retki minerali i bazni elementi neophodni u proizvodnji moderne tehnike. Bez njih, recimo, ne bi bilo smart telefona, električnih automobila, ni štedljivih sijalica, pa su zbog ovih resursa Evropska unija i Kina zagazile u gotovo diplomatsko-ekonomski rat.
Tek razvojem tehnologije otkrilo se da su neki od retkih hemijskih elemenata nezamenjivi u proizvodnji uređaja visoke tehnologije. Kina, pritom, kontroliše više od trećine poznatih rezervi retkih minerala, dok je EU potpuno zavisna od uvoza 14 iz grupe 17 minerala poznatih kao „retka zemlja“. Zbog toga su na grenlandska nalazišta svi bacili oko. Kina ih već istražuje, a svoj deo želi da „rezerviše“ i Brisel. Tako je tokom juna na Grenlandu boravio poverenik EU za industriju Antonio Tajani, dogovarajući sporazum prema kom bi EU grenlandskim vlastima davala 35 odsto zarade od projekata vađenja ruda, preneo je AFP. Brisel nudi i tehnološka znanja, kao i ekološki prihvatljive metode vađenja tih sirovina.
Tajani je upozorio da je Kina daleko odmakla u nastojanjima da osigura pristup nalazištima na Grenlandu. Kako navodi, Kinezi su već na terenu, kupili britansku kompaniju i poslali na Grenland 2.000 kineskih rudara.
Mi smo u „ratu“ sa Kinezima oko ovih dragocenih resursa - direktan je bio jedan od Tajanijevih savetnika.
„Borbenu“ atmosferu Kina je dodatno podgrejala kada je svoje rezerve retkih minerala zaštitila izvoznim kvotama. Zbog toga su EU, Japan i SAD u aprilu podnele zajedničku tužbu protiv Pekinga Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Navode iz tužbe Kina je demantovala, ističući da su kvote smanjene kako se ne bi nanela šteta životnoj sredini zbog prekomerne eksploatacije.
Šta je zapravo „retka zemlja“? Grupa od 17 elemenata - lantan, cerijum, skandijum, itrijum, neodijum.., koji se retko sreću u dovoljno velikim koncentracijama da bi njihova eksploatacija bila isplativa. Srebrnasto-bele su boje i sličnog hemijskog svojstva. Procenjuje se da će Kina u narednoj deceniji postepeno smanjivati isporuke metala „retke zemlje“ na svetsko tržište kako bi podmirila potrebe svoje brzorastuće industrije. Ona već sada troši 60 odsto tih metala iz domaće proizvodnje.
Geolozi su prilično uvereni da „retke zemlje“ ima i u Mongoliji, pa i ovu državu poslednjih godina obilaze čelnici stranih država. Takođe, japanski naučnici su nedavno otkrili velika nalazišta na dnu Tihog okeana u međunarodnim vodama na prostoru istočno i zapadno od Havajskih ostrva, kao i istočno od Tahitija.
Grenlandska „groznica“ mogla bi da poprimi i politički karakter jer ima mišljenja da bi na konto svog prirodnog bogatstva Grenland mogao da osvoji punu nezavisnost od Danske, pod čijom se upravom nalazi. Ostrvo ima i rudnike dijamanata, zlata, bakra, platine, urana, aluminijuma... i oni sve više privlače istraživačke kompanije iz Kine, Kanade i Australije.
Damijen Degeorges, pridruženi istraživač na Univerzitetu u Grenlandu i autor knjige „Uloga Grenlanda na Arktiku“ naveo je za portal „Euraktiv“ da potencijalna ekonomska nezavisnost preko izvoza prirodnih resursa može da garantuje nezavisnost Grenlanda od Danske, iako će za osiguranje jake države biti potrebno više od toga. Grenland, smatra on, trenutno nije spreman za takav korak i za tako nešto bi trebalo još 20 do 30 godina.
Ovaj stručnjak za Arktik kaže da su generacije rođene posle 1985. godine pragmatičnije i da bi verovatno imale manje problema pri ponovnom spajanju sa EU, s obzirom na to da je Grenland napustio Evropsku zajednicu 1985. godine zbog spora sa ribolovnim propisima. Arktik, navodi Degeorges, postaje novo mesto susreta SAD, Rusije, EU, Kine, kao i mnogih drugih, a to Grenlandu daje još veću vrednost.
Izvor:
Novosti.rs
NOVA „zlatna groznica“ potresa još neistraženi Grenland, ispod čijeg leda leže retki minerali i bazni elementi neophodni u proizvodnji moderne tehnike. Bez njih, recimo, ne bi bilo smart telefona, električnih automobila, ni štedljivih sijalica, pa su zbog ovih resursa Evropska unija i Kina zagazile u gotovo diplomatsko-ekonomski rat.
Tek razvojem tehnologije otkrilo se da su neki od retkih hemijskih elemenata nezamenjivi u proizvodnji uređaja visoke tehnologije. Kina, pritom, kontroliše više od trećine poznatih rezervi retkih minerala, dok je EU potpuno zavisna od uvoza 14 iz grupe 17 minerala poznatih kao „retka zemlja“. Zbog toga su na grenlandska nalazišta svi bacili oko. Kina ih već istražuje, a svoj deo želi da „rezerviše“ i Brisel. Tako je tokom juna na Grenlandu boravio poverenik EU za industriju Antonio Tajani, dogovarajući sporazum prema kom bi EU grenlandskim vlastima davala 35 odsto zarade od projekata vađenja ruda, preneo je AFP. Brisel nudi i tehnološka znanja, kao i ekološki prihvatljive metode vađenja tih sirovina.
Tajani je upozorio da je Kina daleko odmakla u nastojanjima da osigura pristup nalazištima na Grenlandu. Kako navodi, Kinezi su već na terenu, kupili britansku kompaniju i poslali na Grenland 2.000 kineskih rudara.
Mi smo u „ratu“ sa Kinezima oko ovih dragocenih resursa - direktan je bio jedan od Tajanijevih savetnika.
„Borbenu“ atmosferu Kina je dodatno podgrejala kada je svoje rezerve retkih minerala zaštitila izvoznim kvotama. Zbog toga su EU, Japan i SAD u aprilu podnele zajedničku tužbu protiv Pekinga Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Navode iz tužbe Kina je demantovala, ističući da su kvote smanjene kako se ne bi nanela šteta životnoj sredini zbog prekomerne eksploatacije.
Šta je zapravo „retka zemlja“? Grupa od 17 elemenata - lantan, cerijum, skandijum, itrijum, neodijum.., koji se retko sreću u dovoljno velikim koncentracijama da bi njihova eksploatacija bila isplativa. Srebrnasto-bele su boje i sličnog hemijskog svojstva. Procenjuje se da će Kina u narednoj deceniji postepeno smanjivati isporuke metala „retke zemlje“ na svetsko tržište kako bi podmirila potrebe svoje brzorastuće industrije. Ona već sada troši 60 odsto tih metala iz domaće proizvodnje.
Geolozi su prilično uvereni da „retke zemlje“ ima i u Mongoliji, pa i ovu državu poslednjih godina obilaze čelnici stranih država. Takođe, japanski naučnici su nedavno otkrili velika nalazišta na dnu Tihog okeana u međunarodnim vodama na prostoru istočno i zapadno od Havajskih ostrva, kao i istočno od Tahitija.
Grenlandska „groznica“ mogla bi da poprimi i politički karakter jer ima mišljenja da bi na konto svog prirodnog bogatstva Grenland mogao da osvoji punu nezavisnost od Danske, pod čijom se upravom nalazi. Ostrvo ima i rudnike dijamanata, zlata, bakra, platine, urana, aluminijuma... i oni sve više privlače istraživačke kompanije iz Kine, Kanade i Australije.
Damijen Degeorges, pridruženi istraživač na Univerzitetu u Grenlandu i autor knjige „Uloga Grenlanda na Arktiku“ naveo je za portal „Euraktiv“ da potencijalna ekonomska nezavisnost preko izvoza prirodnih resursa može da garantuje nezavisnost Grenlanda od Danske, iako će za osiguranje jake države biti potrebno više od toga. Grenland, smatra on, trenutno nije spreman za takav korak i za tako nešto bi trebalo još 20 do 30 godina.
Ovaj stručnjak za Arktik kaže da su generacije rođene posle 1985. godine pragmatičnije i da bi verovatno imale manje problema pri ponovnom spajanju sa EU, s obzirom na to da je Grenland napustio Evropsku zajednicu 1985. godine zbog spora sa ribolovnim propisima. Arktik, navodi Degeorges, postaje novo mesto susreta SAD, Rusije, EU, Kine, kao i mnogih drugih, a to Grenlandu daje još veću vrednost.