Da li će i kada sila sa Dalekog istoka stići SAD
Izvor: Blic D. Milojković | 05. 04. 2011. - 00:02h
PEKING - Od kako je prošle godine pretekla Japan i izbila na mesto druge privredne sile u svetu, Kina u većini oblasti koje se smatraju merilom razvoja i snage neke zemlje (privreda, nauka, vojska, kulturni uticaj) ispred sebe ima samo još jednog rivala: Sjedinjene Američke Države. Borba ova dva titana je uveliko u toku, a budući da je tempo razvoja NR Kine u svim oblastima o kojima je reč znatno brži od američkog, sve prognoze se slažu da će Kina u dogledno vreme svog velikog rivala dostići i preteći.
PRIVREDA
Ekonomisti veruju da SAD ne treba da brine da će ih Kina uskoro preteći na ekonomskom planu. Uz sadašnje stope privrednog rasta, to ne bi trebalo da se dogodi bar još oko 20 godina - što potvrđuju i cifre. Prema proceni MMF, ukupna vrednost kineske ekonomije ove godine iznosiće 5,4 biliona dolara (3,7 biliona evra), dok će ukupne vrednost privrede SAD iznositi skoro tri puta više, oko 14,8 biliona dolara (10,4 biliona evra). Pritom MMF procenjuje i da će privreda SAD ove godine rasti po stopi od 3,8 odsto, a kineska po stopi od 9,3 odsto. Uz takav ili sličan rast realno je pretpostaviti da će Kina stići SAD negde tokom dvadesetih godina ovog veka, dok će u tridesetim već prednjačiti kao najveća svetska ekonomska sila. Stručnjaci, međutim, upozoravaju i da će kineski privredni rast u dvadesetim godinama početi da usporava zbog brzog starenja stanovništva izazvanog politikom jednog deteta. Ali čak i kada kineski bruto domaći proizvod nadmaši američki, Kina će sa 1,3 milijardom stanovnika u pogledu životnog standarda daleko zaostajati za SAD sa 307 miliona stanovnika. Drugim rečima, prosečni Kinez neće dostići životni standard prosečnog Amerikanca bar još narednih 100 godina.
Vrednost kineske ekonomije 3.7 biliona evra
VOJSKA
Narodni kongres NR Kine ove je godine odobrio povećanje vojnog budžeta za 12,7 odsto, na 601 milijardu juana (oko 66 milijardi evra). Stoga se Kina naoružava: “novi tipovi podmornica, fregata i aviona i velikih brodova za podršku (nosači aviona)” uvedeni su u aktivnu upotrebu, a zemlja razvija i oružje treće generacije. Kineska strategija je i dalje defanzivna - ali njeno naoružanje nije. Tu je i stelt bombarder J-20, a ona raspolaže i nuklearnim oružjem i smatra da je sporazumi između SAD i Rusije na ovom planu ni u čemu ne obavezuju.
U ovoj oblasti će, međutim, SAD verovatno još dugo sačuvati svoju prednost sa vojnim budžetom od 486 milijardi evra i sistemima naoružanja koji su još uvek za čitavu generaciju ispred kineskih.
NAUKA
Prema najnovijim prognozama, Kina je na najboljem putu da SAD pretekne u naučnim dostignućima, a to bi moglo da se dogodi već 2013. godine.
Analiza naučnih istraživanja na ovu temu otkriva da se zemlja koja je izumela kompas, barut, papir i štampu sprema za povratak na poziciju vodeće svetske naučne sile i da je već uputila ozbiljan izazov tradicionalnoj dominaciji SAD, Evrope i Japana. Tokom 1996. SAD su objavile 292.513 naučnih radova, a Kina više nego desetostruko manje - 25.474. Do 2008. ukupan broj objavljenih radova je u SAD narastao neznatno - na 316.317, a u Kini sedmostruko - na 184.080.
GLOBALNO ANGAŽOVANJE
Globalno angažovanje SAD širom sveta uglavnom je dosta poznato, ali uskoro će i Kina morati da globalno štiti svoje interese. Kineska privreda je u Libiji bila prinuđena da otpiše investicije vredne preko 20 milijardi dolara (14 milijardi evra). Prema podacima Fondacije “Heritidž”, kineska industrija i finansijeri su krajem 2010. u arapskim zemljama imali učešće od oko 26 milijardi evra, u Africi 30, u istočnoj Aziji 25 milijardi evra, u pacifičkom regionu 42 i u Evropi 23 milijarde evra. Zaštita ovih investicija i trgovinskih puteva u slučaju krize postaje i zadatak odbrambenih snaga.
SVEMIRSKI PROGRAM
Kineski svemirski program sa budžetom koji jedva prelazi dve milijarde dolara (1,4 milijarde evra) teško da može da se meri sa budžetom NASA, koji iznosi oko 18 milijardi dolara (12,6 milijardi evra). Kineski svemirski program je, međutim, u ekspanziji, a njegov glavni cilj u bližoj budućnosti biće uspostavljanje svemirskih stanica u Zemljinoj orbiti i svemirske stanice na Mesecu, gde bi kineski kosmonauti mogli da se nađu već 2017. SAD je pak odlukom predsednika Obame, od letova na Mesec odustala i umesto toga radi na programu spuštanja na asteroide i na letu na Mars. Stoga ovde, umesto klasičnog nadmetanja u svemiru, imamo nešto novo - neku vrstu podele rada i svemirsku saradnju, utoliko pre što će SAD nakon ukidanja programa spejs šatla, kada je reč o transportu do svemirskih i lunarnih stanica, biti upućene na ruske i kineske letelice i rakete.
Kulturni uticaj
Postavlja se i pitanje kako će uspon Kine uticati na ostatak sveta na kulturnom planu. Dok su se neki aspekti kineske popularne kulture - kineska hrana, akcioni filmovi i kung-fu, jeftina roba - već uveliko odomaćili i stekli popularnost u celom svetu, dublji aspekti kineske kulture i duhovnosti ostatku sveta su i dalje zagonetni. Sa druge strane, i popularnost SAD je 2007. pala na najniže grane otkad beleže istraživanja, ali u međuvremenu postojano raste, osim u muslimanskom svetu, mada američki kulturni model i dalje ne gubi privlačnost.
Kina diše za vrat Americi
Izvor: Blic D. Milojković | 05. 04. 2011. - 00:02h
PEKING - Od kako je prošle godine pretekla Japan i izbila na mesto druge privredne sile u svetu, Kina u većini oblasti koje se smatraju merilom razvoja i snage neke zemlje (privreda, nauka, vojska, kulturni uticaj) ispred sebe ima samo još jednog rivala: Sjedinjene Američke Države. Borba ova dva titana je uveliko u toku, a budući da je tempo razvoja NR Kine u svim oblastima o kojima je reč znatno brži od američkog, sve prognoze se slažu da će Kina u dogledno vreme svog velikog rivala dostići i preteći.
PRIVREDA
Ekonomisti veruju da SAD ne treba da brine da će ih Kina uskoro preteći na ekonomskom planu. Uz sadašnje stope privrednog rasta, to ne bi trebalo da se dogodi bar još oko 20 godina - što potvrđuju i cifre. Prema proceni MMF, ukupna vrednost kineske ekonomije ove godine iznosiće 5,4 biliona dolara (3,7 biliona evra), dok će ukupne vrednost privrede SAD iznositi skoro tri puta više, oko 14,8 biliona dolara (10,4 biliona evra). Pritom MMF procenjuje i da će privreda SAD ove godine rasti po stopi od 3,8 odsto, a kineska po stopi od 9,3 odsto. Uz takav ili sličan rast realno je pretpostaviti da će Kina stići SAD negde tokom dvadesetih godina ovog veka, dok će u tridesetim već prednjačiti kao najveća svetska ekonomska sila. Stručnjaci, međutim, upozoravaju i da će kineski privredni rast u dvadesetim godinama početi da usporava zbog brzog starenja stanovništva izazvanog politikom jednog deteta. Ali čak i kada kineski bruto domaći proizvod nadmaši američki, Kina će sa 1,3 milijardom stanovnika u pogledu životnog standarda daleko zaostajati za SAD sa 307 miliona stanovnika. Drugim rečima, prosečni Kinez neće dostići životni standard prosečnog Amerikanca bar još narednih 100 godina.
Vrednost kineske ekonomije 3.7 biliona evra
VOJSKA
Narodni kongres NR Kine ove je godine odobrio povećanje vojnog budžeta za 12,7 odsto, na 601 milijardu juana (oko 66 milijardi evra). Stoga se Kina naoružava: “novi tipovi podmornica, fregata i aviona i velikih brodova za podršku (nosači aviona)” uvedeni su u aktivnu upotrebu, a zemlja razvija i oružje treće generacije. Kineska strategija je i dalje defanzivna - ali njeno naoružanje nije. Tu je i stelt bombarder J-20, a ona raspolaže i nuklearnim oružjem i smatra da je sporazumi između SAD i Rusije na ovom planu ni u čemu ne obavezuju.
U ovoj oblasti će, međutim, SAD verovatno još dugo sačuvati svoju prednost sa vojnim budžetom od 486 milijardi evra i sistemima naoružanja koji su još uvek za čitavu generaciju ispred kineskih.
NAUKA
Prema najnovijim prognozama, Kina je na najboljem putu da SAD pretekne u naučnim dostignućima, a to bi moglo da se dogodi već 2013. godine.
Analiza naučnih istraživanja na ovu temu otkriva da se zemlja koja je izumela kompas, barut, papir i štampu sprema za povratak na poziciju vodeće svetske naučne sile i da je već uputila ozbiljan izazov tradicionalnoj dominaciji SAD, Evrope i Japana. Tokom 1996. SAD su objavile 292.513 naučnih radova, a Kina više nego desetostruko manje - 25.474. Do 2008. ukupan broj objavljenih radova je u SAD narastao neznatno - na 316.317, a u Kini sedmostruko - na 184.080.
GLOBALNO ANGAŽOVANJE
Globalno angažovanje SAD širom sveta uglavnom je dosta poznato, ali uskoro će i Kina morati da globalno štiti svoje interese. Kineska privreda je u Libiji bila prinuđena da otpiše investicije vredne preko 20 milijardi dolara (14 milijardi evra). Prema podacima Fondacije “Heritidž”, kineska industrija i finansijeri su krajem 2010. u arapskim zemljama imali učešće od oko 26 milijardi evra, u Africi 30, u istočnoj Aziji 25 milijardi evra, u pacifičkom regionu 42 i u Evropi 23 milijarde evra. Zaštita ovih investicija i trgovinskih puteva u slučaju krize postaje i zadatak odbrambenih snaga.
SVEMIRSKI PROGRAM
Kineski svemirski program sa budžetom koji jedva prelazi dve milijarde dolara (1,4 milijarde evra) teško da može da se meri sa budžetom NASA, koji iznosi oko 18 milijardi dolara (12,6 milijardi evra). Kineski svemirski program je, međutim, u ekspanziji, a njegov glavni cilj u bližoj budućnosti biće uspostavljanje svemirskih stanica u Zemljinoj orbiti i svemirske stanice na Mesecu, gde bi kineski kosmonauti mogli da se nađu već 2017. SAD je pak odlukom predsednika Obame, od letova na Mesec odustala i umesto toga radi na programu spuštanja na asteroide i na letu na Mars. Stoga ovde, umesto klasičnog nadmetanja u svemiru, imamo nešto novo - neku vrstu podele rada i svemirsku saradnju, utoliko pre što će SAD nakon ukidanja programa spejs šatla, kada je reč o transportu do svemirskih i lunarnih stanica, biti upućene na ruske i kineske letelice i rakete.
Kulturni uticaj