Zahtev privrednika kikindske opštine
Izvor: Blic R. Šegrt | 02. 07. 2011. - 00:02h
KIKINDA - Proizvođači hrane iz Kikinde i susednih opština nezadovoljni su što već pet meseci u ovom gradu ne radi nijedan fotosanitarni inspektor, a inspekcija ne radi ni na njima najbližem graničnom prelazu u Srpskoj Crnji.
U Kikindi su ranije radila trojica inspektora, a od februara nijedan, što stvara velike probleme ovdašnjim firmama. Umesto preko prelaza u Srpskoj Crnji, koji im je udaljen svega 40 kilometara, firme su prinuđene da robu u Rumuniju transportuju preko Vatina, što je čak 210 kilometara duža relacija.
Za nabavku fitisanitarne potvrde Kikinđani moraju da angažuju inspektore iz Zrenjanina ili Subotice, što usporava i poskupljuje isporuku kupcima. Poseban problem je kada inspektori iz Zrenjanina ili Subotice odu na odmor, pa već natovareni kamioni robe čekaju satima u Kikindi. Zbog ovih problema, Regionalna privredna komora Kikinda traži od Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede da fitosanitarni inspektor radi i u Kikindi i na graničnom prelazu u Srpskoj Crnji.
- Nedavno je kamion našeg kupca, natovaren našom robom, umesto ujutro iz naše fabrike otišao tek uveče. Fitosanitarni inspektor iz Zrenjanina bio je na godišnjem odmoru, pa smo morali da čekamo njegovog kolegu iz Subotice. Pola radnog vremena potrošili smo tražeći rešenje, a kamion kupca zadržao se neplanirano u Kikindi skoro 15 sati zbog pribavljanja potvrde - objašnjava Petar Nikolić, komercijalni direktor „Kikindskog mlina“.
Da bi angažovali inspektore iz drugih gradova, kikindski privrednici moraju to da im najave najmanje dan ranije, međutim - često im je zbog brzine isporuke robe potrebno da se potvrda izda u istom danu.
- Kupci koji avanasno plate robu nisu uvek spremni da tolerišu kašnjenje u isporucu, a mi kasnimo samo zbog toga što u Kikindi nemamo fitosanitarnog inspektora - kaže Nikolić.
Isti problem ima i Fabrika konditorskih proizvoda „Banini“, proizvođač začina „Aleva“ iz Novog Kneževca, Kikindska industrija mleka, Vinarija Čoka i drugi izvoznici. Da je reč o firmama koje su značajni izvoznici potvđuje podatak da je „Aleve“ prošle godina imala izvoz od oko 4, 8 miliona evra, „Banini“ oko 3,3 miliona, „Kikindski mlin“ skoro tri miliona evra.
- Prelaz u Srpskoj Crnji udaljen je od Kikinde svega 40 kilometara. Kada bi tu mogao da se organizuje fitosanitarni nadzor, to bi, donekle, smanjilo štetu koju trpi naša privreda i omogućilo veću konkurentnost prehrambenih artikala koji se prodaju u Rumuniji. Za realizaciju ove ideje neophodno je da se ovlašćena ministarstva Republike Srbije obrate nadležnima u Rumuniji, jer našim privrednicima praktično treba fitosanitarna inspekcija na rumunskoj strani u Žombolju. No, potreban je i reciprocitet sa naše strane na Srpskoj Crnji, koji može da bude rešen angažovanjem po pozivu fitosanitarnog inspektora koji bi uz prethodnu najavu došao na granični prelaz Srpska Crnja - naglašava predsednik Regionalne privredne komore Kikinda Tibor Šebek.
Kikinđanima bi, inače, najviše odgovaralo da imaju granični prelaz u svojoj opštini, kod Nakova, čime bi od Temišvara bili udaljeni svega 69 kilometara. Sada preko Vatina roba iz Kikinde do suseda putuje 230 kilometara.
Samo zbog transporta, brašno „Kikindskog mlina“ za kupca iz Temišvara skuplje je za 250 evra po kamionu od brašna iz Mađarske ili neke druge evropske zemlje. „Iz istog razloga naš kupac iz rumunske Oradeje robu od nas transportuje preko Mađarske. Iako je to u kolometrima duža relacija, transport je ipak jeftiniji nego preko Vatina“, kaže Dragan Grbić, direktor kikindske firme „Blik trejd“ koja Rumunima prodaje dodatak jelima.
Izvoznici hrane traže fitosanitarni pregled
Izvor: Blic R. Šegrt | 02. 07. 2011. - 00:02h
KIKINDA - Proizvođači hrane iz Kikinde i susednih opština nezadovoljni su što već pet meseci u ovom gradu ne radi nijedan fotosanitarni inspektor, a inspekcija ne radi ni na njima najbližem graničnom prelazu u Srpskoj Crnji.
Proizvođači moraju da angažuju inspektore iz drugih gradova
U Kikindi su ranije radila trojica inspektora, a od februara nijedan, što stvara velike probleme ovdašnjim firmama. Umesto preko prelaza u Srpskoj Crnji, koji im je udaljen svega 40 kilometara, firme su prinuđene da robu u Rumuniju transportuju preko Vatina, što je čak 210 kilometara duža relacija.
Za nabavku fitisanitarne potvrde Kikinđani moraju da angažuju inspektore iz Zrenjanina ili Subotice, što usporava i poskupljuje isporuku kupcima. Poseban problem je kada inspektori iz Zrenjanina ili Subotice odu na odmor, pa već natovareni kamioni robe čekaju satima u Kikindi. Zbog ovih problema, Regionalna privredna komora Kikinda traži od Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede da fitosanitarni inspektor radi i u Kikindi i na graničnom prelazu u Srpskoj Crnji.
- Nedavno je kamion našeg kupca, natovaren našom robom, umesto ujutro iz naše fabrike otišao tek uveče. Fitosanitarni inspektor iz Zrenjanina bio je na godišnjem odmoru, pa smo morali da čekamo njegovog kolegu iz Subotice. Pola radnog vremena potrošili smo tražeći rešenje, a kamion kupca zadržao se neplanirano u Kikindi skoro 15 sati zbog pribavljanja potvrde - objašnjava Petar Nikolić, komercijalni direktor „Kikindskog mlina“.
Da bi angažovali inspektore iz drugih gradova, kikindski privrednici moraju to da im najave najmanje dan ranije, međutim - često im je zbog brzine isporuke robe potrebno da se potvrda izda u istom danu.
- Kupci koji avanasno plate robu nisu uvek spremni da tolerišu kašnjenje u isporucu, a mi kasnimo samo zbog toga što u Kikindi nemamo fitosanitarnog inspektora - kaže Nikolić.
Isti problem ima i Fabrika konditorskih proizvoda „Banini“, proizvođač začina „Aleva“ iz Novog Kneževca, Kikindska industrija mleka, Vinarija Čoka i drugi izvoznici. Da je reč o firmama koje su značajni izvoznici potvđuje podatak da je „Aleve“ prošle godina imala izvoz od oko 4, 8 miliona evra, „Banini“ oko 3,3 miliona, „Kikindski mlin“ skoro tri miliona evra.
- Prelaz u Srpskoj Crnji udaljen je od Kikinde svega 40 kilometara. Kada bi tu mogao da se organizuje fitosanitarni nadzor, to bi, donekle, smanjilo štetu koju trpi naša privreda i omogućilo veću konkurentnost prehrambenih artikala koji se prodaju u Rumuniji. Za realizaciju ove ideje neophodno je da se ovlašćena ministarstva Republike Srbije obrate nadležnima u Rumuniji, jer našim privrednicima praktično treba fitosanitarna inspekcija na rumunskoj strani u Žombolju. No, potreban je i reciprocitet sa naše strane na Srpskoj Crnji, koji može da bude rešen angažovanjem po pozivu fitosanitarnog inspektora koji bi uz prethodnu najavu došao na granični prelaz Srpska Crnja - naglašava predsednik Regionalne privredne komore Kikinda Tibor Šebek.
Kikinđanima bi, inače, najviše odgovaralo da imaju granični prelaz u svojoj opštini, kod Nakova, čime bi od Temišvara bili udaljeni svega 69 kilometara. Sada preko Vatina roba iz Kikinde do suseda putuje 230 kilometara.
Transport poskupljuje proizvod
Samo zbog transporta, brašno „Kikindskog mlina“ za kupca iz Temišvara skuplje je za 250 evra po kamionu od brašna iz Mađarske ili neke druge evropske zemlje. „Iz istog razloga naš kupac iz rumunske Oradeje robu od nas transportuje preko Mađarske. Iako je to u kolometrima duža relacija, transport je ipak jeftiniji nego preko Vatina“, kaže Dragan Grbić, direktor kikindske firme „Blik trejd“ koja Rumunima prodaje dodatak jelima.