Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Kazna za lažne podatke pet hiljada dinara
Zahvaljujući rupama u poreskim zakonima pravi bogataši u Srbiji zvanično ne postoje. Jahte, vile, luksuzne automobile i velike firme otvara…"tamo neko". Najdrastičniji primer je godišnje oporezivanje prihoda većih od 1,58 miliona dinara. Ovaj porez, osmišljen tako da oporezuje samo najbogatije i zaštiti srednji sloj, u praksi uopšte ne dotiče prave bogataše.
Luksuzne jahte začas nađu kupca, a bogataša kod nas nema
Zarada od udela u preduzećima i dividendama ne ulazi u osnovicu za oporezivanje, a to su najveći mogući prihodi. Pri tom kazna za neprijavljivanje ili lažno iskazivanje poreza je od pet do pedeset hiljada dinara!
Tajkuni su vlasnici po nekoliko firmi, zbog čega svaki prihod knjiže na račun firme i nikada ih nema u evidencijama ovog poreza. S druge strane, srednji sloj najčešće su ljudi koji rade po stranim firmama koje ne znaju za princip pola na ruke, pa prihode ne mogu da sakriju. I to su zapravo navodni milioneri sa spiskova iz Poreske uprave.
Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže za "Blic" da je najveći problem to što prihodi od dividendi i udela u preduzećima ne ulaze u osnovicu za obračun poreza.
Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik u USAID, veruje da bi godišnji porez na dohodak građana trebalo potpuno ukinuti. Smatra da treba povećati neoporezivi iznos na recimo 15.000 dinara sa sadašnjih šest i uvesti progresivno oporezivanje.
- Godišnji porez na dohodak građana ima visok cenzus od koga počinje oporezivanje i istovremeno puno mogućnosti da se istinski prihodi ne prijave. Treba potpuno promeniti porez na dohodak i godišnji ukinuti - poručuje Altipamarkov.
Preduzeća u Srbiji plaćaju porez na dobit preduzeća od 10 odsto, ali je efektivna stopa pet odsto i najniža je u Evropi. Niska poreska stopa jedna je od ključnih za privlačenje stranih investicija. I pored toga, domaći biznismeni svoja preduzeća osnivaju na Kipru, u Holandiji i slično gde koristeći različite poreska oslobođenja plaćaju manje poreza.
Stručnjaci se slažu o oceni da kapital ne bi trebalo više oporezovati jer je mobilan i preseliće se u drugu zemlju.
- Zbog toga ne bi trebalo menjati poreze na kapital, ali se zato puno toga može i treba promeniti kod oporezivanja prihoda od rada - objašnjava Altipamarkov.
Porez na imovinu
Ako nisu najbogatiji oni koji zarađuju najviše nego oni koji imaju najviše, valja pogledati učinak poreza na imovinu gde je situacija poražavajuća. Od početnih milion evra recimo vile, odmah se oprašta 700.000 evra zato što vlasnik i četiri člana domaćinstva žive u nekretnini. Dalje se osnovica za porez može smanjiti za još 70 odsto na osnovu starosti nekretnine. Sve to pod uslovom da se nešto uopšte tretira kao nekretnina koja vredi milion evra, jer se kvadrat stana za obračun poreza računa višestruko manje nego što je na tržištu.
Tajkuni volonteri
- Ukoliko neki tajkun volontira, dakle potpuno besplatno radi u svojoj firmi, on nema nikakvu osnovu za plaćanje poreza, bez obzira na to kolika je vrednost njegove imovine (preduzeća) i kolike profite ostvaruje od dividendi - kaže Bušatlija i dodaje da je to legitimno, ali nemoralno.
Izvor: Blic/Jelena Aleksić
Zahvaljujući rupama u poreskim zakonima pravi bogataši u Srbiji zvanično ne postoje. Jahte, vile, luksuzne automobile i velike firme otvara…"tamo neko". Najdrastičniji primer je godišnje oporezivanje prihoda većih od 1,58 miliona dinara. Ovaj porez, osmišljen tako da oporezuje samo najbogatije i zaštiti srednji sloj, u praksi uopšte ne dotiče prave bogataše.
Luksuzne jahte začas nađu kupca, a bogataša kod nas nema
Zarada od udela u preduzećima i dividendama ne ulazi u osnovicu za oporezivanje, a to su najveći mogući prihodi. Pri tom kazna za neprijavljivanje ili lažno iskazivanje poreza je od pet do pedeset hiljada dinara!
Tajkuni su vlasnici po nekoliko firmi, zbog čega svaki prihod knjiže na račun firme i nikada ih nema u evidencijama ovog poreza. S druge strane, srednji sloj najčešće su ljudi koji rade po stranim firmama koje ne znaju za princip pola na ruke, pa prihode ne mogu da sakriju. I to su zapravo navodni milioneri sa spiskova iz Poreske uprave.
Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže za "Blic" da je najveći problem to što prihodi od dividendi i udela u preduzećima ne ulaze u osnovicu za obračun poreza.
Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik u USAID, veruje da bi godišnji porez na dohodak građana trebalo potpuno ukinuti. Smatra da treba povećati neoporezivi iznos na recimo 15.000 dinara sa sadašnjih šest i uvesti progresivno oporezivanje.
- Godišnji porez na dohodak građana ima visok cenzus od koga počinje oporezivanje i istovremeno puno mogućnosti da se istinski prihodi ne prijave. Treba potpuno promeniti porez na dohodak i godišnji ukinuti - poručuje Altipamarkov.
Preduzeća u Srbiji plaćaju porez na dobit preduzeća od 10 odsto, ali je efektivna stopa pet odsto i najniža je u Evropi. Niska poreska stopa jedna je od ključnih za privlačenje stranih investicija. I pored toga, domaći biznismeni svoja preduzeća osnivaju na Kipru, u Holandiji i slično gde koristeći različite poreska oslobođenja plaćaju manje poreza.
Stručnjaci se slažu o oceni da kapital ne bi trebalo više oporezovati jer je mobilan i preseliće se u drugu zemlju.
- Zbog toga ne bi trebalo menjati poreze na kapital, ali se zato puno toga može i treba promeniti kod oporezivanja prihoda od rada - objašnjava Altipamarkov.
Porez na imovinu
Ako nisu najbogatiji oni koji zarađuju najviše nego oni koji imaju najviše, valja pogledati učinak poreza na imovinu gde je situacija poražavajuća. Od početnih milion evra recimo vile, odmah se oprašta 700.000 evra zato što vlasnik i četiri člana domaćinstva žive u nekretnini. Dalje se osnovica za porez može smanjiti za još 70 odsto na osnovu starosti nekretnine. Sve to pod uslovom da se nešto uopšte tretira kao nekretnina koja vredi milion evra, jer se kvadrat stana za obračun poreza računa višestruko manje nego što je na tržištu.
Tajkuni volonteri
- Ukoliko neki tajkun volontira, dakle potpuno besplatno radi u svojoj firmi, on nema nikakvu osnovu za plaćanje poreza, bez obzira na to kolika je vrednost njegove imovine (preduzeća) i kolike profite ostvaruje od dividendi - kaže Bušatlija i dodaje da je to legitimno, ali nemoralno.
Izvor: Blic/Jelena Aleksić