- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Zabeleženo na Internetu o temi automobili
Kazivanje o pauku i naravima
E. B.| 30. 03. 2010. - 09:58h| Foto: N. Babić|Blic Online
Sve se događalo na parkingu gde se nalaze vozila koja sa ulica jednog od gradova u Srbiji odnese pauk. Nije Beograd, grad je u Vojvodini. Vreme dešavanja je od 10 do 15 sati istoga dana. Priču je na blogu ispričao vozač kome se sve desilo i koji je svoje iskustvo želeo da podeli sa drugima. Ko je pogrešio, zaključite sami.
Crkne mi auto ispred megamarketa oko 17 časova.
Vidim ja, nema tu neke velike filozofije, pa odem oko 17.15 do „Parking servisa”. Uđem i pitam: „Ko je glavni ovde?” Javi se Ramić, kaže: „Ja sam”. Rekoh, ovako stoje stvari, crkao mi je auto ispred „Rodića”, ne mogu da ga pomerim, ostaće tu do daljeg, da mi ne pišete kazne, ili, ne daj bože, da ga pauk odnese! Kaže, dobro, nema problema. Ja, ok, pozdravimo se i odem.
Sutradan ujutru krenem na posao i, rekoh, da vidim da neće možda da upali, kad auta nema na parkingu!!! Nije teško zaključiti da ga je pauk digao i ja odem do parkinga tamo kod gradilišta i vidim svoj auto. Lepo kažem onom liku da digne rampu da izađem, on neće. Dobro, rekoh, ne moraš.
Odem do „Parking servisa”, devojčica neka sedi za šalterom. Rekoh, takva i takva stvar, s kim ja mogu da razgovaram? Kaže, šef je uzeo slobodan dan, nema nikoga. Rekoh, a šta ja da radim bez auta, ona kaže - plati kaznu. Ma nema šanse, lepo joj kažem, da zove tamo i kaže mu da digne rampu, da ne bi dolazilo do većih komplikacija. Aaa... sad ću ja da zovem miliciju, kaže ona. Rekoh, nemaš potrebe, ja ću da ih zovem.
Zovem ja muriju, kažem - ukrali mi auto ispred megamarketa, pošaljite patrolu na uviđaj. Dođe patrola posle cirka 15 minuta, kažem ja - sinoć sam ga ostavio ,danas ga nema.
Uzmu oni opis auta i moje podatke i sve, kaže - je l’ si išao u „Parking servis”, rekoh jesam, kod njih je, ukrali su mi auto.
Kaže, kako ukrali, rekoh, lepo, nemaju prava da ga nose.
Malo tu još pričali i rastali se i nađemo se posle tri minuta koliko mi je trebalo da se vratim u „Parking servis”... Tamo naiđem na neku šeficu i lepo joj objasnim da sam bio sinoć, a da danas neće da mi ga daju. Kaže ona, niste platili parking. Rekoh, dobro, to je tačno, ali sam se javio sinoć ovde Ramiću da je auto u kvaru! Kaže, ne znam, nije mi niko ništa preneo. Pa rekoh, to je vaš problem što nemate komunikaciju, ne moj, moj je problem što ste mi digli auto!!! Inače, murija je tu sve vreme i kažem ja njima ovako: „Ja sada idem na parking gde mi je auto. Ili ću polomiti rampu i izaći, ili blokirati parking da niko ne može da mrdne!”
Kaže, nemoj samo da lomiš... A ja besan, imam želju da ih sve polomim, a ne rampu. Ali nisam ni ja blesav da pravim problem sebi, te rešim da odem i blokiram parking dok mi ne otvore da izađem. Kaže pandur: „Ja ne znam šta da ti kažem”. Rekoh, dobro, ja odoh, ako vas budu zvali, naći ćete me tamo. Kaže on, ok. Odem ja na parking, opet tom liku na rampi kažem da otvori, on odbija. Dobro, otvorim auto, odguram ga do rampe; rekoh, hoćeš li otvoriti, kaže - neću, ja zaključam, okrenem se i šetam... Kao, šta radiš, pomeri auto, rekoh ovako: „Ili otvaraš da izađem, ili niko ne ulazi na parking i ne izlazi s parkinga”.
Krene da se dere kako će da zove muriju, ja mu kažem - pa zovi, i to je to. Pomeriti me odavde neće niko. U međuvremenu, troje kola hoće da izađu, ali ne mogu od mene. Niko ne ulazi, niko ne izlazi, nema nikome mrdanja. Malo bezobrazno s moje strane, ali šta da se radi, moraju ljudi da shvate da je ovo zemlja apsurda i da život nije uvek pravedan, i da tu ne može mnogo da se utiče...
Prođe dvadesetak minuta, dođe murija, neka saobraćajna patrola, ja im objasnim šta se desilo, da su bespravno digli auto (što se zove krađa), da nije bio saobraćajac da napiše zapisnik kada je auto podizan, a to je protivzakonito, i ostalo mu objasnim, on se složi sa mnom, kaže da ne zna šta da radi, ja njemu kažem da ja auto pomeram samo u jednom smeru, a to je napred i samo napred i da nema šanse da bude drugačije. Raspravljali se mi tu jedno pola sata, naiđu neki kamioni, hoće da uđu na parking da istovare materijal, ne može, radnici napravili pauzu na gradilištu, valjda nemaju materijala, ko će ih znati... U međuvremenu dolazi lik, kaže - ja sam iz „Parking servisa”, rekoh - koja funkcija, kaže - zamenik direktora... O lepo, mislim se, daj da rešimo, pa da idem... Međutim, on neće da me pusti, a ne može da me tuži, jer nisam pobegao sa parkinga, nisam slomio rampu, zove (kao) nekoga, kaže da ne dozvoljavaju da me puste i ne da mi da izađem. On kaže - sad ću da zovem Ramića da dođe, ja ne znam šta da radim. I ode. Naravno da nisam ni dobio odgovor na moje pitanje. Dođe druga patrola (ona od jutros), objasne ovima sa parkinga da moj auto nemaju pravo da diraju bez mog odobrenja, po zakonu. Kaže plavac da on može samo da me privede i da me tereti za opiranje hapšenju, na šta mu ja odgovaram da nema potrebe, ja pristajem da mi pred svim ovim ljudima stavi lisice i ruke iza leđa i strpa me u auto. Moj auto pauk opet pomeri, privedu me, ja dam izjavu, vratim se, pomerim auto na rampu opet, i ukrug. Opet dođe murija. Rekoh, nema ljutnje, ja tebe razumem, to ti je posao... Onda on uzme lepo i objasni ovima iz parkinga da ne može da me privede više, jer ne narušavam javni red i mir, i ne svađam se, ne vređam nikoga, da mirno stojim i protestujem... Ovi na parkingu popizdeli…
U međuvremenu dođe drugar s posla koji radi sa mnom, naiđe još jedan drugar, uzmemo mi tu da jedemo i da popijemo po sok, osušila mi se usta više od priče, seli na trotoar i čekamo da dignu rampu da izađem... Čekaju i neki da uđu i neki da izađu... Svi čekamo da dignu rampu. Oni već poludeli, traje to jedno možda tri sata ako ne i više, ceo cirkus, dođe Ramić i laže ispred svih da sam rekao do večeras da ostaje na parkingu... A ja kontao da je ok dečko, mada, razumem ga, hoće da skine odgovornost sa sebe, što i jeste normalno nekako... Razmenili mi tu par reči, uzme aparat slika moj auto ispred rampe, popizdi i digne rampu, i ja odem...
Eto, to je moje današnje iskustvo, sutra je novi dan, ja sam svoj auto uzeo bez dinara, vama savetujem isto to, jer je u jednom momentu bio pokrenut i načelnik policije koji je rekao da nisu imali prava da mi dignu auto... Ljudi moji, kako su oni meni bili smešni danas, ja vama ne mogu opisati... Pa u tom „Parking servisu” em što ne umeju da lažu, a lažu, em što ne lažu isto...
Kazivanje o pauku i naravima
E. B.| 30. 03. 2010. - 09:58h| Foto: N. Babić|Blic Online
Sve se događalo na parkingu gde se nalaze vozila koja sa ulica jednog od gradova u Srbiji odnese pauk. Nije Beograd, grad je u Vojvodini. Vreme dešavanja je od 10 do 15 sati istoga dana. Priču je na blogu ispričao vozač kome se sve desilo i koji je svoje iskustvo želeo da podeli sa drugima. Ko je pogrešio, zaključite sami.
Crkne mi auto ispred megamarketa oko 17 časova.
Vidim ja, nema tu neke velike filozofije, pa odem oko 17.15 do „Parking servisa”. Uđem i pitam: „Ko je glavni ovde?” Javi se Ramić, kaže: „Ja sam”. Rekoh, ovako stoje stvari, crkao mi je auto ispred „Rodića”, ne mogu da ga pomerim, ostaće tu do daljeg, da mi ne pišete kazne, ili, ne daj bože, da ga pauk odnese! Kaže, dobro, nema problema. Ja, ok, pozdravimo se i odem.
Sutradan ujutru krenem na posao i, rekoh, da vidim da neće možda da upali, kad auta nema na parkingu!!! Nije teško zaključiti da ga je pauk digao i ja odem do parkinga tamo kod gradilišta i vidim svoj auto. Lepo kažem onom liku da digne rampu da izađem, on neće. Dobro, rekoh, ne moraš.
Odem do „Parking servisa”, devojčica neka sedi za šalterom. Rekoh, takva i takva stvar, s kim ja mogu da razgovaram? Kaže, šef je uzeo slobodan dan, nema nikoga. Rekoh, a šta ja da radim bez auta, ona kaže - plati kaznu. Ma nema šanse, lepo joj kažem, da zove tamo i kaže mu da digne rampu, da ne bi dolazilo do većih komplikacija. Aaa... sad ću ja da zovem miliciju, kaže ona. Rekoh, nemaš potrebe, ja ću da ih zovem.
Zovem ja muriju, kažem - ukrali mi auto ispred megamarketa, pošaljite patrolu na uviđaj. Dođe patrola posle cirka 15 minuta, kažem ja - sinoć sam ga ostavio ,danas ga nema.
Uzmu oni opis auta i moje podatke i sve, kaže - je l’ si išao u „Parking servis”, rekoh jesam, kod njih je, ukrali su mi auto.
Kaže, kako ukrali, rekoh, lepo, nemaju prava da ga nose.
Malo tu još pričali i rastali se i nađemo se posle tri minuta koliko mi je trebalo da se vratim u „Parking servis”... Tamo naiđem na neku šeficu i lepo joj objasnim da sam bio sinoć, a da danas neće da mi ga daju. Kaže ona, niste platili parking. Rekoh, dobro, to je tačno, ali sam se javio sinoć ovde Ramiću da je auto u kvaru! Kaže, ne znam, nije mi niko ništa preneo. Pa rekoh, to je vaš problem što nemate komunikaciju, ne moj, moj je problem što ste mi digli auto!!! Inače, murija je tu sve vreme i kažem ja njima ovako: „Ja sada idem na parking gde mi je auto. Ili ću polomiti rampu i izaći, ili blokirati parking da niko ne može da mrdne!”
Kaže, nemoj samo da lomiš... A ja besan, imam želju da ih sve polomim, a ne rampu. Ali nisam ni ja blesav da pravim problem sebi, te rešim da odem i blokiram parking dok mi ne otvore da izađem. Kaže pandur: „Ja ne znam šta da ti kažem”. Rekoh, dobro, ja odoh, ako vas budu zvali, naći ćete me tamo. Kaže on, ok. Odem ja na parking, opet tom liku na rampi kažem da otvori, on odbija. Dobro, otvorim auto, odguram ga do rampe; rekoh, hoćeš li otvoriti, kaže - neću, ja zaključam, okrenem se i šetam... Kao, šta radiš, pomeri auto, rekoh ovako: „Ili otvaraš da izađem, ili niko ne ulazi na parking i ne izlazi s parkinga”.
Krene da se dere kako će da zove muriju, ja mu kažem - pa zovi, i to je to. Pomeriti me odavde neće niko. U međuvremenu, troje kola hoće da izađu, ali ne mogu od mene. Niko ne ulazi, niko ne izlazi, nema nikome mrdanja. Malo bezobrazno s moje strane, ali šta da se radi, moraju ljudi da shvate da je ovo zemlja apsurda i da život nije uvek pravedan, i da tu ne može mnogo da se utiče...
Prođe dvadesetak minuta, dođe murija, neka saobraćajna patrola, ja im objasnim šta se desilo, da su bespravno digli auto (što se zove krađa), da nije bio saobraćajac da napiše zapisnik kada je auto podizan, a to je protivzakonito, i ostalo mu objasnim, on se složi sa mnom, kaže da ne zna šta da radi, ja njemu kažem da ja auto pomeram samo u jednom smeru, a to je napred i samo napred i da nema šanse da bude drugačije. Raspravljali se mi tu jedno pola sata, naiđu neki kamioni, hoće da uđu na parking da istovare materijal, ne može, radnici napravili pauzu na gradilištu, valjda nemaju materijala, ko će ih znati... U međuvremenu dolazi lik, kaže - ja sam iz „Parking servisa”, rekoh - koja funkcija, kaže - zamenik direktora... O lepo, mislim se, daj da rešimo, pa da idem... Međutim, on neće da me pusti, a ne može da me tuži, jer nisam pobegao sa parkinga, nisam slomio rampu, zove (kao) nekoga, kaže da ne dozvoljavaju da me puste i ne da mi da izađem. On kaže - sad ću da zovem Ramića da dođe, ja ne znam šta da radim. I ode. Naravno da nisam ni dobio odgovor na moje pitanje. Dođe druga patrola (ona od jutros), objasne ovima sa parkinga da moj auto nemaju pravo da diraju bez mog odobrenja, po zakonu. Kaže plavac da on može samo da me privede i da me tereti za opiranje hapšenju, na šta mu ja odgovaram da nema potrebe, ja pristajem da mi pred svim ovim ljudima stavi lisice i ruke iza leđa i strpa me u auto. Moj auto pauk opet pomeri, privedu me, ja dam izjavu, vratim se, pomerim auto na rampu opet, i ukrug. Opet dođe murija. Rekoh, nema ljutnje, ja tebe razumem, to ti je posao... Onda on uzme lepo i objasni ovima iz parkinga da ne može da me privede više, jer ne narušavam javni red i mir, i ne svađam se, ne vređam nikoga, da mirno stojim i protestujem... Ovi na parkingu popizdeli…
U međuvremenu dođe drugar s posla koji radi sa mnom, naiđe još jedan drugar, uzmemo mi tu da jedemo i da popijemo po sok, osušila mi se usta više od priče, seli na trotoar i čekamo da dignu rampu da izađem... Čekaju i neki da uđu i neki da izađu... Svi čekamo da dignu rampu. Oni već poludeli, traje to jedno možda tri sata ako ne i više, ceo cirkus, dođe Ramić i laže ispred svih da sam rekao do večeras da ostaje na parkingu... A ja kontao da je ok dečko, mada, razumem ga, hoće da skine odgovornost sa sebe, što i jeste normalno nekako... Razmenili mi tu par reči, uzme aparat slika moj auto ispred rampe, popizdi i digne rampu, i ja odem...
Eto, to je moje današnje iskustvo, sutra je novi dan, ja sam svoj auto uzeo bez dinara, vama savetujem isto to, jer je u jednom momentu bio pokrenut i načelnik policije koji je rekao da nisu imali prava da mi dignu auto... Ljudi moji, kako su oni meni bili smešni danas, ja vama ne mogu opisati... Pa u tom „Parking servisu” em što ne umeju da lažu, a lažu, em što ne lažu isto...