Kazimir Maljevič

[sendi]

Kazimir Maljevič

Autoportret 1933





Kazimir Severinovič Malevič (* 23. februar 1878. Kijev- † 15. maj 1935. Sankt Peterburg), ruski slikar i teoretičar umetnosti, pionir geometrijske apstraktne forme i jedan od najvažnijih članova ruske avangarde. Predstavnik je ruskog konstruktivizma i suprematizma a bio je pod uticajem francuskog neoimpresionizma, fovizma i kubizma.

Rođen je u Kijevu u Ukrajini. Roditelji su mu bili Poljaci. Otac mu je bio menadžer fabrike šećera. Kazimir je bio prvi od četrnaestoro dece. Samo devetoro dece je preživelo detinjstvo. Njegova porodica se često selila, tako da je velik deo detinjstva proveo u selima Ukrajine. Studirao je crtanje u Kijevu od 1895. do 1896.
U Moskvu se preselio 1904. Studirao je na moskovskoj školi za slikanje, skulpturu i arhitekturu od 1904. do 1910., a i u ateljeu Fedora Rerberga. Sudeluje 1911. zajedno sa Vladimirom Tatlinom na drugoj izložbi grupe Savez mladih u Sankt Peterburgu. Na trećoj izložbi učestvuje 1912.
Izlaže 1914. u Parizu u salonu nezavisnih zajedno sa Aleksandrom Arhipenkom, Sonjom Delonaj, Aleksandrom Eksterom i Vadimom Melerom. Tokom 1915. publikuje manifest "Od kubizma do suprematizma", a od 1915. do 1916. radi sa drugim suprematističkim umetnicima u jednom selu. Sudeluje u Moskvi 1916.-1917. na izložbama grupe u kojoj su Natan Altman, David Burliuk i A. Ekster.
Posle ranih eksperimenata sa različitim modernističkim stilovima, uključujući kubizam i futurizam Malevič je započeo rad na abstrahtnim, neobjektnim uzorcima i osnivajući pokret koji je dobio ime suprematizam. Najčuveniji primeri suprematizma su Crni kvadrat(1915.) i Belo na belom(1918.).
Bio je član komisije za zaštitu spomenika (1918.-1919.). Predavao je na Vitebskoj praktičnoj umetničkoj školi (1919.-1922.), na lenjingradskoj umetničkoj akademiji (1922.-1927.), na kijevskom umetničkom institutu (1927.-1929.) i ponovo u Lenjingradu 1930.
Putuje 1927. u Varšavu, pa onda u Nemačku na retrospektivu njegovih dela. Ta retrospektiva mu je donela svetsku slavu. Tada je uspeo da ostavi većinu svojih dela na Zapadu, što je pomoglo da se ta dela očuvaju za razliku od dela koja su ostala u Sovjetskom Savezu. Staljinstički režim je vremenom promenio svoj odnos prema umetnosti i počeo je proganjati "modernističku buržoasku umetnost". Mnoga Malevičeva dela su konfiskovali ili uništili, a Malevič umire 1935. u Lenjingradu u bedi.

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

 

[crvendac_011]

Свака слика има причу

ЦРНО



Од многобројних слика Казимира Маљевича једна се посебно издваја, јер се сматра прекретницом у историји уметности



Прича каже да је, на дан сахране Казимира Маљевича, у поворци која је ишла за његовим сандуком, ожалошченима било дозвољено да носе једну његову слику. Не било коју, по жељи Маљевича радило се о платну „Црни квадрат”. Маљевич је наследницима оставио у аманет да урну с пепелом његових остатака положе у гроб испод једног ораха у Њемчиновку, у близини његове даче. На том месту касније је изграђен споменик у облику беле коцке с црним квадратом.
Зашто је, од свих слика које је урадио Казимир Маљевич, толико важан баш „Црни квадрат”?

Победа над Сунцем

Маљевич, рођен 1878. године, недалеко од Кијева, био је скромног пољско-руског порекла. Отац му је био пословођа у једној кијевској шећерани, а мајка, срамежљива и једноставна жена, вероватно неписмена, била је близак и постојан друг свом сину. С Маљевичем је живела све до смрти 1929. године, у деведесет шестој години.
Иако је као дечак стекао скромно знање, Маљевич је великом упорношћу и изузетном интелигенцијом постао веома образован. Био је сјајан говорник и човек великог шарма и смисла за хумор. С деветнаест година ступа у кијевску Уметничку школу коју напушта 1900. и почиње да ради самостално. Иако су Маљевичева рана дела описивана као „импресионистичка”, њега од почетка нису занимали природа или испитивање властитих визуелних утисака, већ човек и његов однос према васиони.



Маљевичева прва самостална дела потичу из 1908. године. Почетне теме које обухватају слике на сеоске теме, убрзо замењује стилом који се означава као мешавина кубизма и футуризма. Међутим, напушта и тај стил и ствара сопствени који назива супрематизмом. Почетак новог уметничког израза доводи се у везу с Маљевичевим радом на футуристичкој опери „Победа над Сунцем”.
Радећи костиме и сценографију за ову представу, Маљевич је једну од сценских позадина урадио сасвим апстрактно: бели и црни квадрат. Те исте 1913. године, кад је у садашњем Санкт Петербургу опера успешно изведена, Маљевич је вероватно увелико почео да разрађује супрематистички систем, чија начела под називом „Од кубизма до супрематизма” објављује две године касније.
Верује се да му се замисао да наслика „Црни квадрат” родила док је радио на „Победи над Сунцем”. Иако се обично тврди да је ово платно настало 1913. године, Маљевич слику није изложио све до краја 1915. године. Без обзира на то што се ово уље на платну обично обележава годином кад је изложено, не значи да је тад и настало. Казимир Маљевич имао је обичај да најреволуционарнија дела не излаже одмах кад их уради. Готово све слике приказивао је јавности тек после једне, некад и две године.


Казимир Маљевич на одру, изнад главе му је, осим аутопортрета, окачен и „Црни квадрат”

Прокламовање супрематизма поклопило се с изложбом „0,10” одржаном децембра 1915. године у тадашњем Петрограду. Маљевич је приказао укупно тридесет пет апстрактних слика, а „Црни квадрат” налазио се на челу списка. Сва остала дела углавном су носила сложеније називе попут „Дводимензионалне ликовне масе у стању кретања” или „У стању мировања”, само је црни квадрат на белој подлози имао једноставан назив. Очигледно је већ био добро познат, можда из представе „Победа над Сунцем”.

Никад исти

Премда би неко неупућен био изненађен што се диже толика бука око обичног црног квадрата урађеног на белој подлози, ради се о делу које не само да је постало симбол руске авангарде, нека врста иконе 20. века, већ се означава као прекретница у историји уметности. Маљевич је апстрактни стил свео на до тада несхватљиву једноставност, доказујући да је „мање – више”.
Наравно, „Црни квадрат” је подложан најразноврснијим тумачењима у која су се, свих ових година, упуштали не само историчари уметности, већ и филозофи и људи из других области. Можда је најбоље чути шта је казивао сам Маљевич.
„Омамљујућа потреба удаљавања од објективности довела ме је у 'пустињу', у којој ништа није стварно сем осећања. И, тако, осећања су постала суштина мог живота.”


Иако на полеђини слике пише да је тај последњи црни квадрат за који се зна настао 1913. године, верује се да га је Маљевич урадио крајем двадесетих или почетком тридестих година 20. века. Био је у оставштини Маљевичеве супруге, потом у власништву једног великог предузећа и, захваљујући једном руском богаташу, 2002. године откупљен је за милион долара и поклоњен Ермитажу, санктпетербуршком музеју.

Нека врста свођења читавог универзума на један црни квадрат, наизглед лишена везе с природом, политиком, друштвеном поруком, већ само интелектуално поигравање великог уметника, оставило је неизбрисив траг у различитим областима стваралаштва и утицало на рад многих потоњих уметника који су, слично као Маљевич, настојали да најдубљу поруку пренесу на што једноставнији начин, сведен до крајности.
Казимир Маљевич урадио је четири „Црна квадрата”. Осим оног приказаног на изложби „0,10” у Петрограду, који сада краси зид Третјаковске галерије у Москви, постоје још три насликана у раздобљу од 1915 (или 1913?) до тридесетих година прошлог века. Занимљиво је да се Маљевич, кад год је требало да у најбољем светлу прикаже свој рад, враћао истој теми.
Други црни квадрат Маљевич је урадио 1923. године, као део триптиха, уз црни крст и црни круг. За трећи се верује да је настао 1929. године: повод је била уметникова самостална изложба. За овај црни квадрат, дебелог наноса црне боје на позадину, каже се да је можда и најупечатљивији. А четврти, најмањи и вероватно и последњи, претпоставља се да је требало да буде део диптиха, уз црвени квадрат. Маљевич је четврти квадрат насликао с намером да буде приказан на изложби „Уметници Совјетског Савеза: 15 година”, одржаној у тадашњем Лењинграду, 1932. године. Био је то и последњи скуп руских авангардних сликара.

Верује се да је замисао да наслика „Црни квадрат” настала кад је, радећи на футуристичкој опери, Маљевич за једну од сценских позадина урадио црни и бели квадрат.

Упркос чињеници да су сва четири платна наизглед иста, Маљевич се увек трудио да сваки црни квадрат уради на другачији начин, с различитим наносом боје и потезом четкице. И сваки је, тврде добри познаваоци, у посматрачу изазивао нова и другачија осећања тескобе, запитаности, поистовећења, питања како нешто крајње сложено може да се прикаже тако огољено и једноставно.

Не ломите ми платна!

Мада се име Казимира Маљевича најчешће повезује с његовим апстрактним сликама, не само црним квадратом, већ и крстом, кругом, или белим квадратом на белој позадини, овај истакнути руски сликар оваквим делима посветио је само мањи део живота, стручњаци кажу око пет година.
Маљевичево дело, до тада углавном признато и у земљи и свету, наишло је на озбиљну препреку у лику Јосифа Висарионовича Стаљина, који је владао Совјетским Савезом од двадесетих година па до смрти 1953. године. Стаљин је мрзео све што је изашло из Маљевичевог атељеа, а посебну одбојност гајио је према „Црном квадрату”. Не само Маљевич, него и сви остали авангардни сликари били су у Стаљивовој немилости. Вођа је веровао да аванградна дела совјетску стварност не приказују на прави начин.

Казимир Маљевич умро је 15. маја 1935. године у Санкт Петербургу, тадашњем Лењинграду, а урна с његовим пепелом неколико дана касније положена је у Њемчиновки, селу покрај Москве. Нажалост, гробница у облику беле коцке с црним квадратом уништена је у Другом светском рату. На том месту изграђени су станови. Место где је сликар сахрањен нађено је и биће обележено.

Казимиру Маљевичу живот постаје изузетно тежак, ускраћују му се све дотадашње погодности које је уживао, прећутно му се забрањује рад на апстрактним сликама, на њега се гледа као на сумњиво лице и представника мрске буржоазије. Године 1930. ухапшен је и бачен у тамницу у којој, затворен у самици, проводи два месеца. Не зна се шта је Стаљинов режим за то време чинио сликару и како га је „преваспитавао”, тек, по изласку из затвора Маљевич почиње да ради политички прихватљивија дела.
Да је у души остао бунтован до краја живота јасно је по портрету који је урадио 1933, две године пре смрти. Уместо потписа, у углу слике налази се ицртан мали црни квадрат.

Аутор: Весна Софреновић
Извор: Политикин Забавник

 

[sondria]

Kazimir Malevich

Black Square, c 1915​

Kasimir Malevich’s Black Square
Philip Shaw

...The Kantian theory does not, however, fully account for the significance of this work. Malevich himself regarded his minimalistic geometrical forms as the secular equivalents of Russian icons, a form of painting which aspires to present the divine as pure or unmediated reality. This idea is corroborated by a comment from the diary of the artist’s friend, Varvara Stepanova, dating from 1919: ‘If we look at the square without mystical faith, as if it were a real earthy fact, then what is it?’4 There is, however, another way to understand the sacred quality of Black Square. In the course of a comparison between Malevich’s square and the readymade art of his French contemporary Marcel Duchamp, the Lacanian theorist and cultural critic Slavoj Žižek makes the following observation:
The underlying notion of Duchamp’s elevation of an everyday common object into a work of art is that being a work of art is not an inherent property of the object. It is the artist himself who, by pre-empting the ... object and locating it in a certain place, makes it a work of art – being a work of art is not a question of ‘why’ but ‘where’.5
What Malevich’s painting does is ‘simply render – or isolate – this place as such, an empty place (or frame) with the proto-magic property of transforming any object that finds itself in its scope’, even a black square of pigment, ‘into a work of art’.6 Through its stark distinction between the void of creation (the white background/surface) and the material object (the dark, material stain of the square), Black Square thus ‘expresses the artistic endeavour at its most elementary’.7 As Žižek goes on to state, the feeling of the sublime is experienced in the tension between the empty or ‘Sacred Place’ and the material object – the artwork – that appears in this place...

source - Tate.org.uk/art/research-publications/the-sublime/philip-shaw-kasimir-malevichs-black-square-r1141459

Now badly cracked, the iconic Black Square was shown by Malevich in the 0.10 exhibition in Petrograd in 1915. This piece epitomized the theoretical principles of Suprematism developed by Malevich in his 1915 essay From Cubism and Futurism to Suprematism: The New Realism in Painting. Although earlier Malevich had been influenced by Cubism, he believed that the Cubists had not taken abstraction far enough. Thus, here the purely abstract shape of the black square (painted before the white background) is the single pictorial element in the composition. Even though the painting seems simple, there are such subtleties as brushstrokes, fingerprints, and colors visible underneath the cracked black layer of paint. If nothing else, one can distinguish the visual weight of the black square, the sense of an "image" against a background, and the tension around the edges of the square. But according to Malevich, the perception of such forms should always be free of logic and reason, for the absolute truth can only be realized through pure feeling. For the artist, the square represented feelings, and the white, nothingness. Additionally, Malevich saw the black square as a kind of godlike presence, an icon -- or even the godlike quality in himself. In fact, Black Square was to become the new holy image for non-representational art. Even at the exhibition it was hung in the corner where an Orthodox icon would traditionally be placed in the Russian home.
-- Theartstory.org


Aeroplane Flying, 1915

source Wikiart.org/en/kazimir-malevich


Suprematism With Eight Rectangles, 1915

source - Wikiart.org/en/kazimir-malevich


The Reaper on red (1912-13)

source - Ideate.xsead.cmu.edu/gallery/projects/modern-kasmir-malevich

In The Reaper, Malevich explored the human figure through a pictorial vocabulary reminiscent of the work of the French Cubist Fernand Leger. The body and the dress of the peasant are rendered in conical and cylindrical forms adopted by Malevich from the Cubist school. The flat and vibrant palette of the painting derive from Post-Impressionism and later modernists, indicating Malevich's exposure to the dominating artistic styles of his time. The peasant theme, part of the more general modernist attraction to the "primitive" is reinterpreted from the traditional folk motif, known as Lubok, which was in vogue in popular prints and textile designs within the Russian avant-garde milieu. While still clearly figurative, this composition anticipates the move toward abstraction by the employment of abbreviated and stylized forms.
- Theartstory.org/artist-malevich-kasimir-artworks.htm


Quadrilateral And The Circle, 1915

source - Realgallery.ru/copy/author/malevich__kazimir/picture/1021227

source -Bloomberg.com/