Član
- Učlanjen(a)
- 03.07.2010
- Poruka
- 255
Kartice ili čekovi
Istraživanja izvor: Kamatica
Prema podacima Udruženja banaka u septembru i oktobru ove godine se značajno povećalo korišćenje čekova građana pri plaćanjima. Za razliku od avgusta kada je broj realizovanih čekova građana iznosio oko 652.000 komada, u septembru se taj broj povećao na oko 729.000, dok je u oktobru njihov broj porastao na oko 746.000. Udruženje banaka ovu pojavu ne tumači kao dobar znak, posebno zbog toga što se van kreditnih tokova povećava zaduženje stanovništva.
Portal Kamatica.com je istraživao prednosti i nedostatke u korišćenju čekova građana i kreditnih i charge kartica, koje se smatraju savremenom zamenom za čekovne blankete.
Narodna banka Srbije je pre par godina zabranila eskontovanje čekova građana od strane poslovnih banaka, što je do tada bio vrlo unosan posao za bankarski, ali i trgovački sektor u Srbiji. Eskontovanje čekova je raniji otkup čekova od trgovaca po nižim vrednostima od onih navedenih na čekovnom blanketu, uz isplatu umanjene vrednosti odmah. Trgovini je ovaj način poslovanja odgovarao, jer su gotov novac dobijali odmah, a istovremeno su mogli nuditi pogodnosti kupcima u pogledu odloženog plaćanja čekovima. Bankarski sektor je na ovaj način zarađivao od razlike u ceni pri eskontovanju čeka i dospelosti čeka. Jedino je bila nezadovoljna Narodna banka Srbije, koja nije mogla da kontroliše količinu novca u opticaju, obzirom da se na ovaj način pojavljivao tok novca koji nije kreditni, a koji nastavlja da cirkuliše pre svoje realne pokrivenosti i dospelosti. To je otvaralo veliki potencijal za stvaranje inflacije kroz „nepokrivenu“ potrošnju stanovništva.
Ukidanjem eskontovanja čekova, čekovni blanketi su postali prava retkost u savremenom načinu plaćanja u Srbiji. Naime, pojavile su se kreditne i charge kartice, koje su u velikoj meri preuzele ulogu čekova iz ugla građana. Kreditnim i charge karticama građani plaćaju odloženo, ali se utrošeni novac evidentira kao kreditno zaduženje i građani plaćaju kamatu za njegovo korišćenje. Poslovne banke preko Kreditnog biroa imaju uvid u zaduženje građana i ne postoji mogućnost neograničenog zaduživanja po ovom instrumentu plaćanja.
Međutim, uvođenjem kreditnih i charge kartica umesto čekova, teret odloženog plaćanja više ne snose trgovine koje su plaćale banci eskont čekova, već građani, koji na ovaj način plaćaju kroz kamatu odloženo plaćanje karticom. Kreditne i charge kartice su donele i mnoge prednosti, kao npr. mogućnost odloženog plaćanja na mnogo duži period nego što je to bio slučaj sa čekovima.
Utisak je da je veliki broj građana otvorio i počeo da koristi kreditne i charge kartice bez prave informisanosti koje obaveze one sa sobom nose. Medijska promocija da je to savremena zamena za čekove, koja je uz to mnogo komfornija za upotrebu, je izgledala građanima kao da su dobili „plastične čekove“.
Upotreba kartica u prethodnim godinama je ukazala i na mnoge nedostatke, koji nisu bili toliko uočljivi na početku korišćenja. Svakako najvažniji od nedostataka su kamate i naknade koje građani plaćaju za korišćenje kartice. ÄŒlanarina, kamate i preko 20% posmatrano na godišnjem nivou, sistem otplate 5% mesečno, koji se sa svakom kupovinom produžuje i ne dozvoljava „izlazak iz kartičnog duga“ su samo neke od nedostataka koji nisu postojali kod čekova i koji se tek u vremenu krize i „stezanja kaiša“ primećuju.
Sumirano, prednosti i nedostaci korišćenja kreditnih/charge kartica i čekova građana izgledaju ovako:
PREDNOSTI
KREDITNE/CHARGE KARTICE
* Jednostavnija za upotrebu
* Veći broj trgovina ih prihvata radi odloženog plaćanja
* Ograničeno odloženo plaćanje bez kamate (za charge kartice)
* Moguće korišćenje za plaćanje putem Interneta
* Trgovine ih tretiraju kao gotovinu, te je moguće ostvarivanje popusta pri plaćanju
NEDOSTACI
KREDITNE/CHARGE KARTICE
* Pri odloženom plaćanju se naplaćuje kamata, koja je promenljiva u dužem periodu
* Mogućnost prezaduženja
* Plaćanje članarine
* Ograničava se mogućnost kreditnog zaduženja
PREDNOSTI
ČEKOVI GRAĐANA
* Odloženo plaćanje bez kamate
* Minimizirana mogućnost ulaska u nedozvoljeni minus
* Ne evidentiraju se kao zaduženje u Kreditnom birou
* Nema plaćanja članarina i naknada za korišćenje
NEDOSTATCI
ČEKOVI GRAĐANA
* Manji broj trgovina ih prihvata radi odloženog plaćanja
* Ne tretiraju se kao gotovina i nije moguće ostvariti popuste pri plaćanju
* Ograničenja u mogućnosti dobijanja čekovnih blanketa u banci
* Nemogućnost korišćenja za plaćanja putem Interneta
* Veća mogućnost zloupotrebe
Korišćenjem kreditne kartice u Kreditnom birou se evidentira 5% odobrenog limita po kartici kao kreditno zaduženje. Zbog ovoga ćete imati manje mogućnosti zaduživanja po ostalim kreditnim instrumentima: minus po tekućem računu, gotovinski i potrošački krediti, stambeni krediti. S druge strane, poslovne banke neće dozvoliti neograničeno korišćenje čekova, te ćete dobiti samo onoliko blanketa, za čije korišćenje na svom tekućem računu imate novca.
Kreditne kartice za trgovce predstavljaju isto što i gotovina, tako da ćete često moći u trgovinama, koje nude popuste za gotovinu, da ostvarite popuste plaćanjem kreditnom karticom. Ovakav tretman nemaju čekovi, tako da i ukoliko ne kupujete odloženim plaćanjem, već samo ispunjavate čekovni blanket, koji će odmah skinuti novac sa vašeg računa, nećete moći da ostvarite popuste za gotovinu.
Kada su u pitanju kamate, kreditne kartice podrazumevaju obračun kamate na preostali dug svakog meseca. Tako će poslovna banka mesečno skidati sa vašeg računa ratu predviđenu ugovorom i kamatu po ugovorenoj stopi. Izuzetak su pojedine charge kartice, koje omogućavaju plaćanje odloženo do mesec dana bez kamate, a u drugom mesecu se kamata počinje obračunavati. Ukoliko plaćate čekovima odloženo, sav teret preuzimaju trgovci, koji će preuzeti troškove odloženog plaćanja na sebe, a sve radi postizanja konkurentske prednosti u odnosu na druge.
Korišćenje čekova se ne naplaćuje i korisnik uglavnom banci plaća simboličnu naknadu za čekovna blanket. Kod kreditnih i charge kartica se plaća kvartalna ili godišnja članarina, a pojedine banke oslobađaju korisnike ove naknade radi konkurentnosti, ali se to često odrazi kroz visinu kamatne stope koja pokriva troškove banke prema izdavaocima kartica.
Generalni zaključak može biti da su čekovi jeftiniji instrument plaćanja od kreditnih i charge kartica, ali i da sa sobom nose niz nedostataka, koji se uglavnom odražavaju u nekomfornosti korišćenja od strane građanja (popunjavanje, vođenje ručne evidencije izdavanja i sl.) i povećanju rizika od zloupotrebe, ako se neadekvatno koriste i nemogućnosti odloženog plaćanja na duži period.
Na kraju, građanima ostaje izbor da izaberu instrument plaćanja koji im više odgovara. Sigurno je da će „štediše“ radije odabrati čekove, a oni kojima je potrebno malo više komfora ili odloženog plaćanja na duže rokove (posebno za trajna potrošna dobra) ostaje da potraže kreditnu ili charge karticu koja najviše odgovara njihovim potrebama.
Istraživanja izvor: Kamatica
Prema podacima Udruženja banaka u septembru i oktobru ove godine se značajno povećalo korišćenje čekova građana pri plaćanjima. Za razliku od avgusta kada je broj realizovanih čekova građana iznosio oko 652.000 komada, u septembru se taj broj povećao na oko 729.000, dok je u oktobru njihov broj porastao na oko 746.000. Udruženje banaka ovu pojavu ne tumači kao dobar znak, posebno zbog toga što se van kreditnih tokova povećava zaduženje stanovništva.
Portal Kamatica.com je istraživao prednosti i nedostatke u korišćenju čekova građana i kreditnih i charge kartica, koje se smatraju savremenom zamenom za čekovne blankete.
Narodna banka Srbije je pre par godina zabranila eskontovanje čekova građana od strane poslovnih banaka, što je do tada bio vrlo unosan posao za bankarski, ali i trgovački sektor u Srbiji. Eskontovanje čekova je raniji otkup čekova od trgovaca po nižim vrednostima od onih navedenih na čekovnom blanketu, uz isplatu umanjene vrednosti odmah. Trgovini je ovaj način poslovanja odgovarao, jer su gotov novac dobijali odmah, a istovremeno su mogli nuditi pogodnosti kupcima u pogledu odloženog plaćanja čekovima. Bankarski sektor je na ovaj način zarađivao od razlike u ceni pri eskontovanju čeka i dospelosti čeka. Jedino je bila nezadovoljna Narodna banka Srbije, koja nije mogla da kontroliše količinu novca u opticaju, obzirom da se na ovaj način pojavljivao tok novca koji nije kreditni, a koji nastavlja da cirkuliše pre svoje realne pokrivenosti i dospelosti. To je otvaralo veliki potencijal za stvaranje inflacije kroz „nepokrivenu“ potrošnju stanovništva.
Ukidanjem eskontovanja čekova, čekovni blanketi su postali prava retkost u savremenom načinu plaćanja u Srbiji. Naime, pojavile su se kreditne i charge kartice, koje su u velikoj meri preuzele ulogu čekova iz ugla građana. Kreditnim i charge karticama građani plaćaju odloženo, ali se utrošeni novac evidentira kao kreditno zaduženje i građani plaćaju kamatu za njegovo korišćenje. Poslovne banke preko Kreditnog biroa imaju uvid u zaduženje građana i ne postoji mogućnost neograničenog zaduživanja po ovom instrumentu plaćanja.
Međutim, uvođenjem kreditnih i charge kartica umesto čekova, teret odloženog plaćanja više ne snose trgovine koje su plaćale banci eskont čekova, već građani, koji na ovaj način plaćaju kroz kamatu odloženo plaćanje karticom. Kreditne i charge kartice su donele i mnoge prednosti, kao npr. mogućnost odloženog plaćanja na mnogo duži period nego što je to bio slučaj sa čekovima.
Utisak je da je veliki broj građana otvorio i počeo da koristi kreditne i charge kartice bez prave informisanosti koje obaveze one sa sobom nose. Medijska promocija da je to savremena zamena za čekove, koja je uz to mnogo komfornija za upotrebu, je izgledala građanima kao da su dobili „plastične čekove“.
Upotreba kartica u prethodnim godinama je ukazala i na mnoge nedostatke, koji nisu bili toliko uočljivi na početku korišćenja. Svakako najvažniji od nedostataka su kamate i naknade koje građani plaćaju za korišćenje kartice. ÄŒlanarina, kamate i preko 20% posmatrano na godišnjem nivou, sistem otplate 5% mesečno, koji se sa svakom kupovinom produžuje i ne dozvoljava „izlazak iz kartičnog duga“ su samo neke od nedostataka koji nisu postojali kod čekova i koji se tek u vremenu krize i „stezanja kaiša“ primećuju.
Sumirano, prednosti i nedostaci korišćenja kreditnih/charge kartica i čekova građana izgledaju ovako:
PREDNOSTI
KREDITNE/CHARGE KARTICE
* Jednostavnija za upotrebu
* Veći broj trgovina ih prihvata radi odloženog plaćanja
* Ograničeno odloženo plaćanje bez kamate (za charge kartice)
* Moguće korišćenje za plaćanje putem Interneta
* Trgovine ih tretiraju kao gotovinu, te je moguće ostvarivanje popusta pri plaćanju
NEDOSTACI
KREDITNE/CHARGE KARTICE
* Pri odloženom plaćanju se naplaćuje kamata, koja je promenljiva u dužem periodu
* Mogućnost prezaduženja
* Plaćanje članarine
* Ograničava se mogućnost kreditnog zaduženja
PREDNOSTI
ČEKOVI GRAĐANA
* Odloženo plaćanje bez kamate
* Minimizirana mogućnost ulaska u nedozvoljeni minus
* Ne evidentiraju se kao zaduženje u Kreditnom birou
* Nema plaćanja članarina i naknada za korišćenje
NEDOSTATCI
ČEKOVI GRAĐANA
* Manji broj trgovina ih prihvata radi odloženog plaćanja
* Ne tretiraju se kao gotovina i nije moguće ostvariti popuste pri plaćanju
* Ograničenja u mogućnosti dobijanja čekovnih blanketa u banci
* Nemogućnost korišćenja za plaćanja putem Interneta
* Veća mogućnost zloupotrebe
Korišćenjem kreditne kartice u Kreditnom birou se evidentira 5% odobrenog limita po kartici kao kreditno zaduženje. Zbog ovoga ćete imati manje mogućnosti zaduživanja po ostalim kreditnim instrumentima: minus po tekućem računu, gotovinski i potrošački krediti, stambeni krediti. S druge strane, poslovne banke neće dozvoliti neograničeno korišćenje čekova, te ćete dobiti samo onoliko blanketa, za čije korišćenje na svom tekućem računu imate novca.
Kreditne kartice za trgovce predstavljaju isto što i gotovina, tako da ćete često moći u trgovinama, koje nude popuste za gotovinu, da ostvarite popuste plaćanjem kreditnom karticom. Ovakav tretman nemaju čekovi, tako da i ukoliko ne kupujete odloženim plaćanjem, već samo ispunjavate čekovni blanket, koji će odmah skinuti novac sa vašeg računa, nećete moći da ostvarite popuste za gotovinu.
Kada su u pitanju kamate, kreditne kartice podrazumevaju obračun kamate na preostali dug svakog meseca. Tako će poslovna banka mesečno skidati sa vašeg računa ratu predviđenu ugovorom i kamatu po ugovorenoj stopi. Izuzetak su pojedine charge kartice, koje omogućavaju plaćanje odloženo do mesec dana bez kamate, a u drugom mesecu se kamata počinje obračunavati. Ukoliko plaćate čekovima odloženo, sav teret preuzimaju trgovci, koji će preuzeti troškove odloženog plaćanja na sebe, a sve radi postizanja konkurentske prednosti u odnosu na druge.
Korišćenje čekova se ne naplaćuje i korisnik uglavnom banci plaća simboličnu naknadu za čekovna blanket. Kod kreditnih i charge kartica se plaća kvartalna ili godišnja članarina, a pojedine banke oslobađaju korisnike ove naknade radi konkurentnosti, ali se to često odrazi kroz visinu kamatne stope koja pokriva troškove banke prema izdavaocima kartica.
Generalni zaključak može biti da su čekovi jeftiniji instrument plaćanja od kreditnih i charge kartica, ali i da sa sobom nose niz nedostataka, koji se uglavnom odražavaju u nekomfornosti korišćenja od strane građanja (popunjavanje, vođenje ručne evidencije izdavanja i sl.) i povećanju rizika od zloupotrebe, ako se neadekvatno koriste i nemogućnosti odloženog plaćanja na duži period.
Na kraju, građanima ostaje izbor da izaberu instrument plaćanja koji im više odgovara. Sigurno je da će „štediše“ radije odabrati čekove, a oni kojima je potrebno malo više komfora ili odloženog plaćanja na duže rokove (posebno za trajna potrošna dobra) ostaje da potraže kreditnu ili charge karticu koja najviše odgovara njihovim potrebama.