Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Predebeli ste i za to krivite svoju vedru stranu. Naime optimisti su skloniji gojenju.
Ovu i slične tvrdnje potkrepljuju naučna istraživanja koja ukazuju da karakter može uticati na zdravstveno stanje.
- Ličnost je rezultat gena i uticaja okoline. Svakako, ako ste neki tip ne znači da ćete imati i sve bolesti kojima je vaša grupa sklona, ali to bi trebalo da vas probudi kako biste bili svesniji rizika i kako biste stoga preispitali neke nezdrave navike -, objašnjava dr. Martin Heger, fiziolog na "University of Nottingham i Curtin University" iz Australije.
VEZA IZMEĐU TIPA LIČNOSTI I POJEDINIH BOLESTI
Veseljaci
Optimisti imaju nešto veću šansu da dobiju višak kilograma. Istraživači sa Univerziteta Doshisha u Kjotu pratili su grupu muškaraca i žena i ustanovili da su najpozitivniji među njima izgubili najmanje kilograma.
Smatraju da oni i na svoj višak kilograma ne gledaju kao na tragediju pa manje brinu i lakše se prepuštaju iskušenju.
Slično tome, njihova sigurnost da će pobediti probleme i spremnost da preuzmu veći rizik objašnjava zašto veseljaci češće umiru mlađi, pokazala je velika studija na Univerzitetu Kalifornija.
Studija sa Univerziteta Stanford pokazala je da najveći veseljaci među grupom ispitane dece kada odrastu češće puše, piju i imaju riskantne hobije.
Bolešljivi
Istraživanje na Univerzitetu Descartes u Parizu pokazalo je da nesigurne i bolešljive osobe imaju pet puta veće šanse da dobiju čir na želucu.
Emocionalno nestabilni tipovi imaju veće šanse da puše, piju, neredovno jedu i loše spavaju. A sve to vodi većoj proizvodnji želučanih kiselina što dovodi do čireva.
Veći nivoi hormona stresa kortizola mogu izazvati glavobolje, akne i infekcije mehura.
Istovremeno bolešljivi imaju više seksualnih odnosa, pokazalo je istraživanje na Univerzitetu Šefild.
Izuzetno neurotične žene imaju više kratkoročnih partnera što ukazuje na vezu između njihovog karaktera i polne želje.
Brižni i saosećajni
Muškarci koji su osećajniji imaju manji nivo hormona stresa te tako i manju verovatnoću da dobiju srčani udar, pokazuje istraživanje na Univerzitetu Glasgov.
Žene su u pravilu osećajnije, ali naučnicima je bilo zanimljivo da muškarci koji slobodno iskazuju emocije lakše o njima i govore te traže pomoć i češće odlaze lekaru.
Svađalice
Gnevni ljudi brže i snažnije reaguju na stresnu situaciju, zbog čega im raste krvni pritisak i ubrzava rad srca.
Nasilno ponašanje spada među najnezdravije karakterne crte.
Studija sa 448 žena u bolnici Kifisia u Atini pokazala je da agresivne žene imaju veću sklonost pojavi raka dojke.
Studija sa muškarcima u "Creighton University School of Medicine", Nebraska, pokazala je da agresivni muškarci imaju veću sklonost razvoju raka debelog creva.
Pretpostavljaju da agresivnost ometa rad imunološkog sistema, pa se bolest lakše razvija.
Gnev za 50 posto povećava i šansu da dobijete srčani udar, tvrde naučnici sa "Mount Sinai School of Medicine" u Njujorku.
Ekstroverti
Ekstrovertni muškarci češće imaju veći broj dece i to, svakako, uglavnom zato što češće izlaze i upoznaju više žena.
Istovremeno imaju manje šanse da obole od srčane bolesti, pokazuje istraživanje na Univerzitetu u Milanu.
Skloniji su i infekcijama ali se brže i bolje oporavljaju od bolesti, možda zato jer imaju manje hormona stresa i slobodnije se požale da ih nešto muči i zatraže stručnu pomoć.
Sramežljivi
Sramežljivi imaju 50 posto veće šanse da dobiju srčani i moždani udar.
Naučnici sa Univerziteta "Chicago’s Northwestern" misle da je to zbog toga što sramežljivi uglavnom žive po poznatim šablonima, pa im nove situacije izazivaju više stresa nego drugima.
Sramežljivi su skloniji virusnim infekcijama, bez obzira na godišnje doba. I ovo se objašnjava većim nivoom stresa koju doživljavaju.
Neinteligentni
Osobe sa nižim koeficijentom inteligencije imaju veći rizik da ih muči neka tegoba, demencija, PTSP, pokazuje istraživanje na Univerzitetu Edinburg.
Osim toga na "Harvard School of Public Health" ustanovili su da deca sa nižim koeficijentom inteligencije imaju veći rizik od razvoja depresije i šizofrenije. Zašto?
Verovatno zato što teže shvataju važnost zdravog života.
Osim toga niži koeficijent inteligencije može biti posledica lošeg zdravstvenog stanja uopšteno, te veće osetljivosti prema nekim poremećajima.
Moralni i savesni
Kao što bi se moglo i očekivati istinski moralni ljudi imaju prilične koristi i na zdravstvenom polju, tvrde naučnici sa Univerziteta Edinburg i "Social and Public Health Sciences Unit" u Glasgovu.
Oni imaju daleko manje šansi da obole od niza bolesti: dijabetesa, hernije, problema sa kostima, moždanog udara pa čak i Alchajmerove bolesti.
Trajno se drže nekih zdravih navika kao što su vežbanje i zdrava ishrana, a klone se i poroka koji su štetni za zdravlje. (trojka.rs)
Naučno je dokazano da nam se zbog određenih bolesti menja karakter, a najnovija istraživanja potvrđuju i da karakter utiče na zdravlje.
blic
Stidljive osobe imaju izraženiji rizik od moždanog udara, tvrde naučnici
- Ličnost je rezultat ne samo gena već i okoline - objašnjava primarijus dr Nevenka Dimitrijević, lekar opšte prakse.
- Pripadnost određenom karakteru ne znači da ćete odmah oboleti od bolesti koja se za njega vezuje, ali znači da treba da se osvestite i budete svesni zdravstvenih rizika koji vas vrebaju - dodaje ona. Pogledajte najnovija istraživanja.
OPTIMISTA
Ovaj karakter u svemu vidi nešto pozitivno. Međutim, za njih je gojaznost karakteristična.
Tokom jednog istraživanja koje su sproveli istraživači sa Univerziteta Kjoto u Japanu, a koje je trajalo šest meseci, učestvovalo je 1.000 gojaznih ljudi.
Program je obuhvatao savetovanje, nutritivnu ishranu i vežbanje. Tom prilikom se pokazalo da su najmanje kilograma izgubili oni koji su bili najpozitivniji.
Stručnjaci misle da je to zbog toga što su optimisti uvek sve gledali sa pozitivne strane i nisu odolevali iskušenjima. Još jedna studija Univerziteta Stanford pokazala je da najvedrija deca kada odrastu uglavnom puše, piju i imaju rizične hobije.
STIDLJIV
Kod stidljivih osoba rizik od srčanog ili moždanog udara je za 50 odsto izraženiji.
Prema rečima stručnjaka sa Univerziteta Nortvestern u Čikagu koji su sproveli studiju u trajanju od 30 godina, ove usamljene duše vode veoma povučen život pa im je svaka nova situacija veoma stresna.
Stidljvi ljudi su takođe mnogo podložniji virusnim infekcijama, kao što je prehlada na primer - bez obzira na godišnje doba - sugeriše istraživanje univerziteta iz Kalifornije.
ANKSIOZAN
Rezultati istraživanja iz Centra za mentalno zdravlje iz Toronta pokazuju da je kod anksioznih osoba pet puta izraženiji rizik od čira na želucu.
Visok nivo hormona stresa može da pokrene jake glavobolje, akne i infekcije bešike. Ali, anksiozni ljudi imaju češće seks, tvrde naučnici.
SVAĐALICA
Ljuti ljudi na stresne situacije odgovaraju mnogo brže i jače, i fizički i psihički, usled čega dolazi do rasta krvnog pritiska i ubrzanja otkucaja srca.
Istraživači sa onkološkog instituta Kifisija iz Atine su tokom istraživanja u kome je učestvovalo 448 žena došli do zaključka da je rizik od kancera dojke kod žena koje imaju ovakav karakter izuzetno izražen.
Druga studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Kreijton iz Nebraske, u kojoj je učestvovala 61 muška osoba obolela od raka debelog creva, otkrila je isti povećan rizik. Stručnjaci su tom prilikom rekli da neprijateljstvo i bes narušavaju imunitet.
Smejete se na sahranama, grizete notke ili pobesnite kada čujete da neko kašlje? Medicina za većinu tih problema ima rešenje!
Dok je većina navika potpuno bezazlena i medicinski nezanimljiva, postoji nekoliko za koje nikada ne biste pomislili da ih je nauka prepoznala kao ozbiljan medicinski problem.
Pareza
Pareza je naučni izraz za sramežljivot prilikom mokrenja, „strah od pozornice" ili kako god želite da ga nazovete. Ljudi sa ovim poremećajem ne mogu da uriniraju dok su druge osobe prisutne, bilo da su one stvarne ili imaginarne. Pareza se češće javlja kod muškaraca, ali nije neobična pojava ni kod žena. Smatra se da samo u Americi bar 17 miliona ljudi živi sa ovim poremećajem.
Pareza je, srećom, prestala biti bauk i otkako je prepoznata kao medicinski problem, pa se relativno uspešno leči. Najbolje rezultate pokazala su lečenja grupnim terapijama koje su uspešne kod osam od 10 pacijenata.
Onikofagija
Onikofagija je naučni izraz za griženje noktiju i jedno je od najčešćih medicinskih stanja na svetu. Smatra se da oko 45 procenata ljudi između 10 i 18 godina pati od onikofagije (češće pogađa muškarce), a među najpoznatijim onikofagistima su i Britni Spirs, Žaklina Kenedi Onazis, Eva Mendez i Fil Kolins.
Najblaže rečeno može biti loša navika, u težim slučajevima može izazvati bolne i ponekad trajne posledice na jagodice, nokte, zube i higijenu usta. Osim fizičkih, ostavlja i psihološke posledice poput srozanog samopouzdanja, umanjene interakcije sa drugim ljudima, a može uticati i na šanse za zaposlenje.
Postoji nekoliko je dostupnih rešenja na tržištu, od lakova za nokte sa izuzetno neprijatnim ukusom do posebnih „rukavica" za nokte i medicinski utemeljenih terapija odvikavanja.
Poremećaj nekontrolisanih emocija
Upravo ste slomili bakinu 200 godina staru vazu koja je u vašoj porodici generacijama. Dok baka urla od besa i neverice, vaša prva reakcija umesto izvinjenja i pokunjenosti je neodoljiv poriv da se histerično smejete. Pokušavate da se suzdržite, ali slaba vajda.
Ako vam se ikad dogodilo ovako nešto, dobre su šanse da patite od poremećaja nekontrolisanih emocija. Ovaj poremećaj je ono što mu samo ime kaže: suprotna reakcija od one koja bi u određenoj situaciji bila očekivana, poput depresivne reakcije na dobru vest ili smejanje u napetoj ili neprimerenoj situaciji, kao što su sahrane. Verovali ili ne, smatra se da sirup protiv kašlja i Kinidin pomažu u ublažavanju ovog poremećaja.
Mizofonija
Mizofonija je stanje u kom osoba koja pati od nje pobesni na svakodnevne zvukove, poput kašljanja, žvakanja, disanja ili bilo kog drugog sličnog zvuka. Naravno, ne govorimo o situaciji kada vam neko glasno mljacka bananu pored uveta ili radi stvari samo da bi izazvano nervozu, već mislimo na ljude koji „puknu" čim čuju određeni zvuk.
Zanimljivo, nivo agresije u takvih ljudi i reakcija biće gori što je osoba od koje zvuk dolazi sa njima emocionalno povezanija, poput članova porodice ili prijatelja.
Razumljivo, ljudi koji pate od mizofonije trpe mnoge popratne socijalne, ljubavne, profesionalne i ostale posledice koje dolaze uz takav poremećaj. Za lečenje mizofonije koristi se terapija lekovima, a u težim slučajevima ljudi moraju da reorganizuju život na način da više nikad ne čuju zvuk koji im smeta.
Aleksitimija
Koliko ste samo puta slušali prijateljice kako vam se jadaju da im se njihovi partneri nikad ne poveravaju? Verovali ili ne, ova se situacija u nekim slučajevima može objasniti zanimljivim medicinskim stanjem zvanim aleksitimija.
Aleksitimija je pojam kojim se opisuje pomanjkanje razumevanja, procesuiranja i opisivanja emocija. Gotovo svi ljudi manje -više pate od aleksitimije, ali se problemi javljaju samo kod onih čiji je nivo previsok. Smatra se da oko 10 procenata ljudi pati od poremećaja visokog nivoa aleksitimije, što daje više nego dovoljno razloga devojkama širom sveta da budu ljute na svoje frajere.
