Kamenolom ugrožava sela kod Ljiga
Izvor: Blic Predrag Vujanac | 05. 05. 2011. - 00:02h
LJIG - Žitelji zaseoka Rujevac u selu Ba kod Ljiga žale se da žive kao na prvoj borbenoj liniji pošto ih, kako tvrde, često bombarduju kamenje i glina koji u trenutku miniranja doleću iz obližnjeg kamenoloma.
Neposredno je ugroženo dvadesetak domaćinstava familija Đokić, Urošević i Savić, ali meštani tvrde da je celo selo, svakodnevno obavijeno oblacima bele prašine od mlevenja kamena u majdanu. S druge strane, u ljiškom preduzeću „Granit-peščar”, u čijem je vlasništvu kamenolom u selu Ba, tvrde da sve rade po propisu i da opasnosti od miniranja nema.
- Kad pukne iz majdana, zemlja se zatrese kao da je zemljotres. Pada po krovu, njivi, ogradi, svuda po dvorištu. Da se neko zadesi napolju, nastradao bi. Poslednji put, 12. aprila, srećom bila sam u kući, prozor je napukao kada je pogođen kamenom koji je doleteo sa Rujevca koji je nekoliko stotina metara udaljen od mog doma. Gornja kuća je napukla, spadali su komadi crepa, odžak je rastresen od detonacije. Morala sam da uzimam sedative da se smirim - priča i pokazuje tragove od bombardovanja Vera Đokić, penzionerka, koja se 2009. iz Beograda vratila u rodno selo.
Pošto, kako kaže, od žalbi upravniku kamenoloma i direktoru „Granit-peščara”, sem njihovog izvinjenja i tvrdnje da ne pada kamenje nego glina, nema vajde, odlučila je da se obrati rudarskoj inspekciji i pozvala je da joj uradi procenu štete na domu.
Još bliže majdanu je kuća petočlanog domaćinstva Urošević koje se jedva bori sa svakodnevnim oblacima prašine.
- Dvorište je puno kamenja i gline koji doleću iz kamenoloma kad miniraju. Prozori stalno moraju da se brišu, veš se sklanja kad beli oblak naiđe, ali najveća muka je zdravstveni problem moje 15-godišnje ćerke koja odmalena pati od astme. O gajenju bašte nema ni govora, morali smo da je izmestimo na brdo, što dalje od prašine - ogorčena je Zorica Urošević.
Zorica Urošević, selo Ba
Žitelji sela Ba pričaju da mnogi od njihovih komšija rade u kamenolomu, pa mnogi od njih, svesni da je teško doći do bilo kakvog posla, zbog toga ćute i trpe posledice miniranja. S druge strane, nadležni u „Granit-peščaru“ tvrde da se sva miniranja u kamenolomu koji postoji već šest decenija obavljaju po propisima i uz sve mere bezbednosti.
- O miniranju uvek obaveštavamo zvučnim signalom, obilazimo kuće, ljudima kažemo da se sklone ispod betonske ploče, na sigurno. Svi su zbrinuti, ili raseljeni iz zone gde postoji eventualna opasnost od razletanja - kaže direktor tog ljiškog preduzeća Zoran Radivojević i ponavlja da je na objekte i prostor oko kamenoloma padala glina.
On smatra da na kućama i ostalim objektima nema oštećenja - ni od kamenja ni od potresa, ali naglašava da je „Granit-peščar“ spreman da u desetostrukom iznosu nadoknadi sve eventualne štete ukoliko budu prijavljene.
Prašina ozbiljan problem
Direktor „Granit-peščara” Zoran Radivojević priznaje da je prašina ozbiljan problem, ali poručuje da njegova firma radi na instalaciji sistema za otprašivanje.
- Sem toga, obezbeđena je i cisterna, pa se sada umesto dosadašnjim polivanjem, mlazom vode pod pritiskom pere put kuda prolaze kamioni iz kamenoloma - kaže direktor.
Kamenje i glina padaju po kućama i njivama
Izvor: Blic Predrag Vujanac | 05. 05. 2011. - 00:02h
LJIG - Žitelji zaseoka Rujevac u selu Ba kod Ljiga žale se da žive kao na prvoj borbenoj liniji pošto ih, kako tvrde, često bombarduju kamenje i glina koji u trenutku miniranja doleću iz obližnjeg kamenoloma.
Vera Đokić pokazuje kamenolom i oštećenja od miniranja
Neposredno je ugroženo dvadesetak domaćinstava familija Đokić, Urošević i Savić, ali meštani tvrde da je celo selo, svakodnevno obavijeno oblacima bele prašine od mlevenja kamena u majdanu. S druge strane, u ljiškom preduzeću „Granit-peščar”, u čijem je vlasništvu kamenolom u selu Ba, tvrde da sve rade po propisu i da opasnosti od miniranja nema.
- Kad pukne iz majdana, zemlja se zatrese kao da je zemljotres. Pada po krovu, njivi, ogradi, svuda po dvorištu. Da se neko zadesi napolju, nastradao bi. Poslednji put, 12. aprila, srećom bila sam u kući, prozor je napukao kada je pogođen kamenom koji je doleteo sa Rujevca koji je nekoliko stotina metara udaljen od mog doma. Gornja kuća je napukla, spadali su komadi crepa, odžak je rastresen od detonacije. Morala sam da uzimam sedative da se smirim - priča i pokazuje tragove od bombardovanja Vera Đokić, penzionerka, koja se 2009. iz Beograda vratila u rodno selo.
Pošto, kako kaže, od žalbi upravniku kamenoloma i direktoru „Granit-peščara”, sem njihovog izvinjenja i tvrdnje da ne pada kamenje nego glina, nema vajde, odlučila je da se obrati rudarskoj inspekciji i pozvala je da joj uradi procenu štete na domu.
Još bliže majdanu je kuća petočlanog domaćinstva Urošević koje se jedva bori sa svakodnevnim oblacima prašine.
- Dvorište je puno kamenja i gline koji doleću iz kamenoloma kad miniraju. Prozori stalno moraju da se brišu, veš se sklanja kad beli oblak naiđe, ali najveća muka je zdravstveni problem moje 15-godišnje ćerke koja odmalena pati od astme. O gajenju bašte nema ni govora, morali smo da je izmestimo na brdo, što dalje od prašine - ogorčena je Zorica Urošević.
Zorica Urošević, selo Ba
Žitelji sela Ba pričaju da mnogi od njihovih komšija rade u kamenolomu, pa mnogi od njih, svesni da je teško doći do bilo kakvog posla, zbog toga ćute i trpe posledice miniranja. S druge strane, nadležni u „Granit-peščaru“ tvrde da se sva miniranja u kamenolomu koji postoji već šest decenija obavljaju po propisima i uz sve mere bezbednosti.
- O miniranju uvek obaveštavamo zvučnim signalom, obilazimo kuće, ljudima kažemo da se sklone ispod betonske ploče, na sigurno. Svi su zbrinuti, ili raseljeni iz zone gde postoji eventualna opasnost od razletanja - kaže direktor tog ljiškog preduzeća Zoran Radivojević i ponavlja da je na objekte i prostor oko kamenoloma padala glina.
On smatra da na kućama i ostalim objektima nema oštećenja - ni od kamenja ni od potresa, ali naglašava da je „Granit-peščar“ spreman da u desetostrukom iznosu nadoknadi sve eventualne štete ukoliko budu prijavljene.
Prašina ozbiljan problem
- Sem toga, obezbeđena je i cisterna, pa se sada umesto dosadašnjim polivanjem, mlazom vode pod pritiskom pere put kuda prolaze kamioni iz kamenoloma - kaže direktor.