Kambodža

[crvendac_011]

24. mart 2009.

Kambodža, Angkor Vat

Jovana Lukić, menadžer za komunikacije kompanije Oriflame, u zemlji drevnih Kmera obišla je čuveni hram Angkor Vat, jedno od novih svetskih čuda, i ploveće selo na jezeru Tonle Sap, probala je kraljevsko žensko i muško voće, i poželela da sledeći put vidi obalu, za koju kažu da nema premca u Aziji.

Izvor: Gloria

Photo: sam garza / Flickr

Kad smo suprug i ja odlučili da odemo na bračno putovanje, bez dileme smo odabrali Tajland i Puket, ali, u jednom trenutku poželeli smo da posetimo i Kambodžu, pošto je veoma blizu. Pre svega, zbog čuvenog hrama Angkor Vat.

Put u hramove

Bangkok, i posebno Puket, posetioce ostavljaju bez daha. Tamo smo uživali u kupanju na dugoj peščanoj plaži, prirodi, hrani, izletima brodom.

Kambodža je sasvim druga priča. Otišli smo u tu zemlju avionom, mada smo mogli i autobusom, ali, putovanje u tom slučaju traje nekoliko sati, koliko je potrebno da se užasno izlokanim putem stigne do grada Sijem Ripa, koji se nalazi u blizini čuvenih hramova.

Čudesni kompleks

Angkor Vat je hram nedavno uvršten u novih sedam svetskih čuda, i želeli smo da vidimo kako izgleda. To je najveća verska građevina na svetu. Čitav kompleks, sa više od stotinu hramova, među kojima je Angkor Vat najimpresivniji, zauzima površinu od dva kvadratna kilometra. Građen je u doba kralja Surjavarmana Drugog, početkom dvanaestog veka. Posvećen je bogu Višni i napravljen kao kraljevski državni hram, a zanimljivo je da se u njemu molio samo suveren, svi ostali podanici molili su se izvan zidina Angkor Vata. Graditelji su čak napravili i ogroman šanac, da nijedna životinja ne bi mogla da stigne do svetilišta.

Nevolje sa bojom

Sagrađeni su u džungli, i džinovsko drveće je s vremenom počelo prosto da "guta" pojedine građevine, što izgleda veoma čudno, kao iz nekih naučnofantastičnih filmova. Skoro svi hramovi su izuzetno ukrašeni ljudskim i likovima pojedinih životinja, a razne vinjete plene filigranskom izradom.

U želji da Angkor Vat sačuvaju od propadanja, domaćini su ga, pre izvesnog vremena, ofarbali u neku čudnu nijansu braon boje, ali farba nije bila postojana, pa je, zbog visoke vlažnosti vazduha, prilično oštetila zidove. Sad se trude da stvar poprave, a hram je kao glavna turistička atrakcija Kambodže, na listi Uneskove svetske kulturne baštine.

Nestašni majmuni

Najviše nas je impresionirala takozvana slonovska terasa, sa koje puca vidik na okolne hramove. Naziv je dobila po figurama slonova i ljudi, kojima je bila ukrašena čitavom dužinom, ali su mnoge tokom vekova prilično propale.

Photo: flydime / Flickr

Videli smo samo petnaestak očuvanih hramova, ostali su u prilično lošem stanju. Najbolje je obići ih popularnim tuk-tukovima, malim motorima koji imaju prikolicu sa nadstrešicom, u koju mogu da stanu dve osobe. Pokazalo se da su ta vozila idealna za puteve prepune rupa. Inače, put do hramova je raskrčen, ali je okolo prava džungla, sa obiljem nama potpuno egzotičnog rastinja. Divljih životinja nema u blizini, ako ne računamo mnogo majmuna koji su veoma radoznali i nestašni, pa se dogodi da posetiocima i ukradu novčanik, torbicu ili neki drugi predmet koji ih zainteresuje.

Francuski stil

Kambodža je veoma zelena, a klima skoro nepodnošljiva. Uoči sezone monsuna bilo je veoma toplo, više od četrdeset stepeni, a vlaga, skoro stoprocentna, otežavala je disanje.

Sijem Rip je grad koji je poslednjih godina počeo naglo da se širi, uglavnom zbog turista koji posećuju obližnje hramove. Arhitektura je čudna, viđali smo ulice, naravno neasfaltirane, u kojima su, sa jedne strane, nizovi kuća u francuskom stilu, pošto je zemlja nekad bila francuska kolonija, a sa druge čatrlje sklepane od svakakvog materijala, u kojima su prodavnice voća i povrća, stakla, odeće.

Kambodža nije previše naseljena, a broj stanovnika je, tokom krvave vladavine diktatora Pola Pota, prepolovljen i sveden na tri miliona. Građanski rat divljao je do sredine devedesetih prošlog veka, a od lokalnog stanovništva čuli smo da Crveni Kmeri i dalje žive duboko u džungli, i da su do pre nekoliko godina kidnapovali turiste.

Kuće na visokoj nozi

Želeli smo da vidimo i tipično selo. Ima ih mnogo na obalama jezera Tonle Sap, najvećeg u jugoistočnoj Aziji, u koje se uliva velika reka Mekong. Kuće su napravljene na stubovima, oni siromašniji su ih sklepali od običnog drveća i izgledaju prilično čudno, a domovi malo imućnijih podsećaju na sojenice. Objasnili su nam da "kuće na visokoj nozi" prave zbog čestih poplava, ali i domaćih životinja, koje tu čuvaju, jer nemaju dovoljno novca da prave i štale. Ranije, dok je u džungli blo više tigrova i drugih opasnih divljih životinja, stubovi su služili kao zaštita od neočekivanih posetilaca.

Selo na čamcima

Interesantno je i selo nasred jezera: napravljeno je na čamcima i starim splavovima. žitelji nemaju ni vodu ni struju, ali ipak imaju školu, crkvu, prodavnice i pijacu, i do sezone monsuna svi žive zbijeni jedni uz druge. Čim krenu monsuni, raštrkaju se na sve strane, valjda im je tako lakše da funkcionišu u kišnom periodu. Obišli smo ovo selo u nekom zarđalom čamcu, i mada sam poželela da se u jezeru okupam, odustala sam čim sam videla boju. Bilo je žuto i muljevito.

Čudan puding

Kambodžanci su sitne građe, mnogo su niži od nas, imaju ten tamniji od Tajlanđana i veoma su ljubazni i predusretljivi. Taksisti i zaposleni u hotelima natucaju engleski, ostali se sa strancima uglavnom sporazumevaju pantomimom, ali imaju dobru volju da svakome pomognu. Strancima posebno žele da udovolje, i u toj zemlji smo se osećali baš prijatno. U restoranima ponekad gostima umeju da stoje i iznad glave dok jedu. Iz želje da odmah donesu ukoliko nešto zafali. Hrana je vrlo ukusna, bazira se uglavnom na pirinču, rezancima od pirinča, morskim plodovima i obilju povrća i voća. Mesa skoro da i nema na meniju, osim za strance, jer je za njihove pojmove skupo. Ukusi su egzotični, u sve stavljaju šećer, čak i u supu. Supe su poput naših čorbi, s mnogo povrća i toliko izdašne da mogu da zamene i kompletan obrok, a oduševila sam se obiljem plodova mora i škampima. Jela sam čak i nešto što je imalo ukus mesa, ali je bilo u obliku pudinga. Priznajem, nije mi bilo svejedno kad je suprug otišao do švedskog stola da proba i on, pa od konobara saznao da je to pasta od posebno sečenih crva, punih proteina i vrlo zdravih. Da sam znala šta je u pitanju, verovatno je nikad ne bih probala. Slatkiše nemaju, ali imaju ogroman izbor vrlo neobičnog tropskog voća, neko sam tamo prvi put videla.

Ženska i muška voćka

Najviše su mi se dopale neke bordo kuglice sa iglicama, u kojima je plod sličan grožđu, čijeg se imena ne sećam, a veoma osvežava na tropskim temperaturama. Tamanili smo i mango, ananas, papaju, čak smo se osmelili da probamo i takozvano kraljevsko voće. Postoji muški plod, koji greje, i ženski koji hladi i, za razliku od ženskog koje ima sasvim prijatan ukus, muški plod je užasan.

U nekim restoranima uveče je na programu i tradicionalni ples, igraju ga muškarci i žene obučeni u živopisne nošnje.

Suveniri

Svi stanovnici se trude da na neki način zarade. Na ulicama nema prosjaka, ali vas zato neprestano neko vuče za rukav i nudi crteže, egzotično voće, neku sitnu uslugu, ili da se fotografišete sa zmijom, čak i malim krokodilom čije su čeljusti uvezane kanapom, za svaki slučaj.

Nismo imali prilike da vidimo njihovu obalu. Kažu da je mnogo lepša od tajlandske, ali je turizam tek u povoju. Kambodža će sigurno biti hit destinacija za desetak godina. I baš zato što je toliko različita od svega, vredi je videti, pogotovo ako se nađete u tom delu sveta.

 

[crvendac_011]

Buda u očima „koka-kola" generacije

21. 03. 2010 Press

Buda u očima „koka-kola" generacije

Veličanstveni hramovi iz perioda Agnakora prostiru se stotinama kilometara oko Kambodže, praveći najlepše granične linije na svetu

'Daleko u dubini džungle, drveće je zavolelo kamen. Kameno srce je zaigralo ritmom života i od tada do danas, zagrljeni, u miru, provode stoleća...', započeo je pričanje kmerskih legendi oronuli starac, moj domaćin. Autobus me je izbacio ispred njegove kuće u nedoba. Svi hosteli bili su puni, a on, čuvši kako stranci tabanaju uzduž i popreko uskog sokaka, promigoljio je staru glavu kroz oronuli prozor i rukom nas prizvao k sebi. Probudio je unuka, dete od tek dvanaestak godina, sasvim dovoljno da može dedi da pomogne da se sporazume.
Starac nam je za doručak pripremio mešavinu slatkog pirinča sa piletinom. Kako se danas bogato jede! Priča se dedi sa strancima, zanima ga kakav je to svet napolju, kakva čuda krije planeta. Za Srbiju nije nikad čuo, kao i većina ljudi ovde. Veći deo života proveo je u ratu, sa osam godina je dobio prvu pušku. Sa šezdeset je prvi put video strance, radnike UN. Priča, sa smehom, kako nije mogao čudom da se načudi da tako drugačiji ljudi postoje... Indusi, crnci, belci... Mislio je da ceo svet ratuje, da gine, da strada i da svugde deca umesto rođendanske torte za osmi rođendan dobijaju „kalašnjikov". Sađenje mina činilo mu se kao najunosnija poljoprivredna delatnost. Sve je to prošlo. Njegova najveća sreća bila je što je ostao živ. Sa njegovim unucima je već druga priča... Oni svi odreda znaju engleski i rade kao turistički vodiči u obližnjoj majci svih hramova, jednog od najveličanstvenijih čuda koje je ikada sagradila ljudska ruka - Angkor Njatu.

Kao zahvalnost domaćinu, ponudio sam da ostavim nešto novca, barem koliko bih platio hostel i hranu. Starac je odbio. Veći deo života je gladovao. „Vidiš, sine, taj pirinač... ja sam bezbroj porcija jeo u sopstvenoj pišaćki, jer nije bilo tople vode da ga smekšamo za jelo... A dolar... Jedan dolar bio je veći od svih mojih maštanja. Zadrži to i kad se vratiš odakle god da si, pričaj o onome što si video ovde."

Planina kao centar univerzuma

Angkor... Ta reč odzvanjaće još dugo u mojim ušima nežnim oblicima veličanstvenih zdanja. Delovi hrama nižu se jedni za drugim i do sto metara u visinu. Oko najbitnijih zdanja protežu se nepregledni bazeni vode, verovatno imitacija praokeana koji i dalje okružuje planinu Meru, u hinduističkoj religiji centar svog fizičkog, metafizičkog i duhovnog univerzuma. Veruje se da se ta planina proteže iz bezdana u nebo sa 1.082 kilometra visine! Većina hramova u Angkoru njegova su simbolična predstava, jer upravo oko njega se kreću i Zemlja i Sunce. Mladi vodič mi je rekao da ga je deda naučio da se ta planina nalazi u središtu zemlje, ali je mogu videti i osetiti samo izabrani. Ako bi je slučajno tražio, nećeš je naći.

Sutradan me je njegov mladi unuk poveo da mi pokaže jedan od najlepših hramova na planeti. Brzo i bistro me je uveo u jedan neobičan svet davnih vremena. U svet u kome su drvo i kamen srasli u večite zagrljaje, u kome naredbe davnih careva odzvanjaju crtama Budinih lica, pitomih i isklesanih kao molitve. Angkor Njat - centralni hram čije zidine kruže 3,6 kilometara, mesto nekadašnje prestonice u kojoj je živelo možda i više od milion ljudi, u davnom drugom veku naše ere. Ali, Angkor Njat je mnogo više od centralnog hrama... To je čitava jedna epoha opsesije graditeljstvom. Samo u najbližoj okolini nalazi se desetine hramova, palata i odaja. Majka hramova je napravljena pitomo i ogromno, dovoljna i prostranstvom i duhovnošću da primi u sebe sve molitve planete.
Veliki deo hramova leži u ruševinama. Stotinama godina Angkor je ležao u zagrljaju sa džunglom, nepoznat ljudima i ljudskoj nesreći. Drveće je izraslo iz kamena, veličanstveno u svojoj divljini i dimenzijama. Na pojedinim mestima su se celi zidovi, kupole i građevine našli kao zagrljeni korenom i granama drveća. Restauratori ne znaju šta da rade, ne mogu da utvrde čak da li je silno drveće uzrok raspada hrama ili, pak, njegove zidine čuva da ne padnu pod teretom vremena. Ne zna se koliko još tajnih hramova kriju džungle južne Azije, ali jedno je sigurno, koliko ih god ima, sa ovom džunglom srasli su u jedno. Čak ni Unesko nije mogao da razdvoji prirodu od kulturne baštine i ceo Angkor je zaštitio kao celinu dela ruku čoveka i zemlje. Veličanstveni hramovi iz perioda Agnakora prostiru se stotinama kilometara daleko, označavajući granice Kambodže kao najlepši granični markeri. Hiljade ukrasa duž stotina kilometara zapuštenih zidina odavno su odneli krijumčari antikviteta. Pa, ipak, stotine genijalno nežnih obrisa skulptura i dalje se smeši posetiocima. Mnoga ženska lica, zatrpana pod ruševinama, prosijavaju džunglom, egzotične igračice kraljevskih palata i šarmantni prinčevi na leđima slonova. Tu su i bitke, i generali, i zmajevi, i mravi... Sve isklesano rukom magičnih neimara, zauvek nepoznatih Mikelanđela.

Da bih obišao još jednu građevinu nešto dalje od grada, obratio sam se starijem unuku dobroćudnog starca za pomoć... Zavaljen u ležaljku, lenjo je motao cigaretu. U ovoj državi mesečna profesorska plata je 50 američkih dolara. Ponudio sam mu 20 da me preveze šezdesetak kilometara. Neće ni da čuje... Oči Bude prastarih hramova kao da se zacakliše. Vrednost jednog dolara i šake pirinča drugačije se gleda očima nove „koka-kola" generacije.

Viktor Lazić

 

[crvendac_011]

Veličanstveni Angkor

Beleške s puta: KAMBODžA

Veličanstveni Angkor

Poseta čudesnom kompleksu hramova i drevnom gradu, koji svedoče o nekadašnjoj vojničkoj i ekonomskoj superiornosti starih Kmera, čini još zagonetnijom tajnu nestanka ove civilizacije.

Hram Ta Prom - drvo i kamen(Foto D. Stanković)
U Kambodžu sam stigao avionom iz Vijetnama. U okviru svoje 20-dnevne ture doleteo sam do Ho Ši Min Sitija (nekadašnjeg Sajgona) i odatle nastavio starim lokanim autobusom, koji je srećom bio opremljen klima uređajem, do glavnog grada Kambodže Pnom Pena. Šestočasovno putovanje, i pored velike vrućine, ipak nije bilo posebno naporno, a sam prelaz granice – vizu sam ranije izvadio preko Interneta – bio je brz i efikasan.
Pre puta rekli su mi da u Pnom Penu nema bogzna šta da se vidi, ali pokazalo se da to i nije baš tako, kada sam sutradan posetio kraljevsku palatu i Srebrnu pagodu, izvanredan dvorski kompleks zidan po uzoru na onaj u Tajlandu. Osim toga, prijala je i šetnja pored Mekonga, odnosno jednog od rukavaca ove ogromne reke. Šetalište je prepuno restorana i hotela.

Novogodišnja noć u Sijem Ripu
Centralni deo posete Kambodži počeo je poletanjem iz Pnom Pena ka Sijem Ripu, gradu koji se nalazi u neposrednoj blizini Angkora (mog glavnogodredišta– čudesnog kompleksa hramova) i koji se upravo zahvaljujući njemu neverovatno razvio. Mali ATR je oko 300 km prešao za manje od jednog sata, a po sletanju i preuzimanju prtljaga odmah sam našao motorni „tuk-tuk” da me preveze u hotel. Kim, kako se moj vozač zvao, bio je simpatičan, ali i vrlo poslovan – imao je svesku sa utiscima i preporukama prethodnih klijenata, uz svoju kratku biografiju i priču o tome kako drži časove engleskog u svom selu. Odmah mi je predložio da me za dan i po, koliko sam planirao za Angkor, provede do najvećeg broja hramova ogromnog kompleksa. Posle malog cenkanja, u kome sam, naravno, unapred bio osuđen da budem gubitnik, što se kasnije potvrdilo kada sam saznao standardne cene ovakvih usluga – dogovorili smo se o ceni, i tako je sve bilo spremno da moja poseta Angkoru počne.

Najveći srednjovekovni grad na svetu
To veče proveo sam šetajući po centru Sijem Ripa, sa puno restorana, prodavnica, noćnom pijacom i uličnom zabavom, a ujutru me je Kim, odmoran i čio, čekao u dogovorenih osam sati da bismo zajedno krenuli u obilazak. Kompleks Angkora zapravo je ogromno područje, površine od nekih 1.000 km kvadratnih– veličine današnjeg Njujorka – na kome je civilizacija Kmera od 9. do 15. veka izgradila najveći grad na svetu pre početka industrijske revolucije. Na vrhuncu ove države, tu je po nekim procenama živelo oko 750.000 ljudi. Grad je imao nekih hiljadu svetilišta, i po ambicijama graditelja uporediv je sa egipatskim piramidama. Kmeri su u to vreme inače vladali ovim delom sveta, i Angkor je trebalo da pokaže njihovu vojničku i ekonomsku superiornost.

Hram u Angkoru (Foto D. Stanković)

Ono što, pored mnoštva hramova, posebno impresionira i danas jeste genijalni sistem vodosnabdevanja, koji je bio izgrađen sa ciljem da omogući korišćenje ranije akumulirane vode u sušnom periodu, ali i usmeri i akumulira prekomerne količine padavina u kišnom periodu. Na izgradnji tog sistema su bile angažovane stotine hiljada, ako ne i milioni radnika, koji su praktično svoje živote proveli zidajući grad i sistem vodosnabdevanja.
Dodatno fascinira činjenica da je ova civilizacija posle nekoliko vekova takve supremacije odjednom nestala ne ostavljajući iza sebe nikakve pisane tragove o tome šta se i kako dešavalo. Hramovi i zgrade su ostavljeni zubu vremena, da bi bili otkriveni tek mnogo vekova kasnije.
Nažalost, Angkor je preživeo još jedan težak period: tokom strahovlade Crvenih Kmera kompleks je bio potpuno zapušten, a i posle toga godinama o njemu nije vođeno dovoljno računa, što je omogućilo bezobzirnu pljačku i pustošenje nekih od njegovih najvrednijih ostataka. Ipak, i pored svih tegoba, mnogo toga je ostalo što i danas izaziva divljenje posetilaca, čiji se veliki broj dodatno povećao nakon što je Andželina Džoli kao Lara Kroft ovde snimala popularni film „Tomb Rajder”.

Zalazak i izlazak sunca među hramovima
Moja poseta obuhvatala je obilazak nekih desetak hramova prvog dana, i još pet-šest drugog, što je bilo jako naporno – trebalo je i pored prevoza dodatno dosta hodati kada bi se došlo do nekoghrama, penjati se najstrmijim i najužim stepenicama koje sam ikada video, silaziti, obilaziti, i sve to na temperaturi koja je sve vreme bila iznad 30 stepeni Celzijusovih. Prvi dan sam okončao, što je tradicionalno organizovano za turiste naoružane fotoaparatima i kamerama, odlaskom na jedno od retkih brda na kome je hram iz kojegje najlepši pogled na zalazak sunca. Sledeći dan počeo sam posetom Angkor Vatu, najvećem i najpoznatijem hramu, ispred koga je najlepši pogled na izlazak sunca, sa veličanstvenim odrazom celog prizora u vodi i među lotosima. Za ovu priliku, gomile turista su poranile i bile ispred hrama još oko pet sati ujutru, sat vremena pre izlaska sunca.

Kula u Bajonu (Foto D. Stanković)

Sa aerodroma u Sijem Ripu odleteo sam nazad u Pnom Pen. Te je večeri još trebalo organizovati povratak u Vijetnam, što je bila jedna od retkih stvari koje nisam unapred rezervisao.Kako je brzi čamac koji od pristaništa u Pnom Penu vozi do mesta Čau Dok na vijetnamskoj strani polazio tek u podne narednog dana, imao sam još jedno slobodno jutro da provedem u glavnom gradu Kambodže. Odlučio sam da moto taksijem, koji je i u Kambodži i u Vijetnamu najčešći i najbrži vid prevoza, odem do Muzeja genocida napravljenog u znak sećanja na žrtve progona tokom kratke i neverovatno brutalne vladavine Crvenih Kmera krajem sedamdesetih.
Muzej se nalazi u zgradi bivše škole koja je u doba Pola Pota i njegove klike bila pretvorena u zatvor.Tu su privođene, ispitivane i mučene hiljade ljudi procenjenih da su protivnici ili potencijalni protivnici režima koji se posebno razračunavao sa školovanim ljudima.
Teško je zamisliti šta se sve dešavalo u toj sada tako mirnoj zgradi, u tom dvorištu s tropskim biljkama okruženom privatnim kućama, ambijentu koji danas izgleda tako pitomo i blago. O tome sam razmišljao dok sam čamcem hitao Mekongom ka Vijetnamu rastajući se od Kambodže i veličanstvenog Angkora.
-------------------------------------------------------------------------

Sve za dolar-dva
Zvanična valuta u Kambodži je riel, ali je prava valuta američki dolar koji se masovno koristi u restoranima, hotelima, prodavnicama. Riel, zapravo, cirkuliše samo kao neka vrsta pomoćne valute koja se najčešće dobija kao kusur pri kupovini. Cene svega su, inače, jako pristupačne: dobar ručak sa pićem košta nekoliko dolara, toliko su i razni suveniri, ali i ozbiljniji pokloni koje biste odavde mogli poneti. Prevoz moto-taksijem u Pnom Penu košta jedan dolar bez obzira na udaljenost, dok je za „tuk-tuk” kao luksuzniji vid prevoza potrebno obično dva dolara.
--------------------------------------------------------------------------

Život na ulici
I u Kambodži se, kao i posvuda u Jugoistočnoj Aziji, živi na ulici. Na ulici se prodaje sve i svašta, od knjiga i cigareta do hrane, suvenira i igračaka, tu se kuva na improvizovanim šporetima i potom konzumira na stočićima i stoličicama postavljenim unaokolo, tu se šeta i posmatra vreva, dok sve to vreme unaokolo prolaze i buče stotine motora i nešto manji broj kola. Ipak, čini se da je ta živost u odnosu na, recimo, susedni Vijetnam, ipak nešto manja – pre svega zbog slabijeg nivoa ekonomske razvijenosti u odnosu na moćnijeg suseda.

Dimitrije Stanković
[objavljeno: 06/06/2010]
Politika magazin

 

[crvendac_011]

Putopis: Kambodža i tajne Angkora

Putopis: Kambodža i tajne Angkora

Pročitajte zašto treba da posetite Kambodžu i šta da nikako ne propustite ako odlučite da vidite ovu kraljevinu u jugoistočnoj Aziji.



Na prostoru na kome je od IX do XV veka postojalo Kmersko carstvo sa sedištem u Agkoru, na kome je 70-tih godina XX veka bilo poprište građanskog rata, politička stabilnost je uspostavljena krajem prošlog veka i od tada Kambodža je ustavna monarhija. Većinsko stanovništvo čine Kmeri sa 90 odsto, a ostalih 10 čine Vijetnamci, narod Čam i manje etničke grupe koje nazivaju "Brdski Kmeri".Nekada je zvanični jezik bio francuski kojim starije stanovništvo i dalje vlada, dok mladi govore engleski zbog razvoja turizma. Sada je oficijalni jezik kmerski iz austroazijske jezičke porodice. Dominanatna religija je teravadski budizam koji je u XIII veku došao sa Šri Lanke. U dvadesetogodišnjem građanskom ratu Kambodža je izgubila veliki deo infrastrukture. Stavništvo je slabo obrazovano što usporava privredni i ekonomski razvoj.
Glavna specifičnost savremene Kambodže je njena restriktivna kulturna politika. Vlada zagovara borbu protiv globalnih uticaja koji po njima kvare tradicionalnu kulturu. Zabranjeni su mobilni 3G telefoni, agencije za nalaženje partnera, izbori za mis i farbanje kose u plavo. Prilikom gostovanja na televiziji mora se poštovati kod i nositi pristojna odeća. Preljuba se kažnjavasa godinu dana zatvora. Ako se uzme u obzir da je Kambodža poznata po ljubavnim skandalima narodnih poslanika, reč je o velikom paradoksu.
Zvanična valuta je riel, ali se američki dolar najčešće koristi kao sredstvo plaćanja. Riel se dobija samo kao kusur u kupovinama na malo, pa se može reći da služi kao pomoćna valuta.
Kuhinja je slična tajlandskoj, ali je manje ljuta uz uticaj indijskog karija i kineskih rezanaca. Bazira se na pirinču, ribi i povrću, a glavni začini su sos i paste od ribe. Mleko od kokosa je važno kao prilog i osnova za poslastice. Degustirajte što više, jer je jako jeftino! Za svega nekoliko dolara možete dobiti obilan ručak.
Agencija Jungle Travel preporučuje da u Kambodži nikako ne propustite:

SIEM REP - Avantura počinje od Siam Repa, glavnog grada istoimene provincije na severozapadu Kambodže, oko 300 kilometara od prestonice, čije ime znači "Sijamski poraz" i odnosi se na pobedu Kmera nad tajskom kraljevinom Ajutaja u XVII veku. Siem Rep je francuski kolonijalni grad, koji se slavu stekao otkrivanjem kompleksa Angkor Vat. Centar grada sa puno restorana, prodavnica, noćnom pijacom i nezaboravnom uličnom zabavom, biće vam savršena priprema za najveći kompleks hramova na svetu.

ANGKOR VAT - Fasinantno, čudesno, neopisivo... Reči su koji najveći broj turista izgovori približavajući se kamenom kompleksu religijskih objekata veličine Njujorka – Angkor Vatu! Na tom mestu se u vreme civilizacije Kmera prostirao najveći grad na svetu u kome je živelo oko 750.000 ljudi. Angkor je odražavao privrednu i vojnu dominaciju u regionu. Grad je imao oko 1.000 svetilišta, a po zamisli graditelja trebalo je veličinom da parira egipatskim piramidama. Uz to vladati Kmera, kao i faraoni, smatrali su se božanskim vladarima.
Svaki kralj je gradio vlastiti hram posvećen jednom bogu čijem se otelovljenjem smatrao, pa je tako i Surjavarman II izgradio hram posvećen bogu Višnu – Angkor Vat. "Angkor" znači grad, a "Wat" na tajlandskom i kmerskom jeziku znači hram. Ova "prašuma obrađenog kamena" počela je propadati u XIII veku. Brojni radnici odbijali su robovski rad za svoje vladare, pa su građevine i sistemi za navodnjavanje počeli da propadaju. Oštećenja su nastala usled vremenskih nepogoda, bujnog rasta prašume i ljudskih razaranja, naročito pljački. Najveća od njih desila se u XV veku od strane Sijamaca. I pored toga, mnogo toga je ostalo očuvano i atraktivno za savremene turiste. Veliku pažnju je privukao na sebe nakon snimanja filma "Tomb Raider" sa atraktivnom Anđelinom Džoli u glavnoj ulozi.
Posebnu impresiju čini sistem vodosnabdevanja, izgrađen da omogući korišćenje ranije akumulirane vode u sušnom periodu, kao i da usmeri prekomernu količinu padavina u kišnom periodu.
Misterija vezana za Angkor Vat, sistem građenja i nestanak civilizacije Kmera, možda nikada neće biti otkrivena. Ono što je poznato su simboli koje kompleks predstavlja. Vodeni prokop oko užeg područja hrama, širok 200 m i dug šest kilometara simbolizuje praokean koji zajedno sa hramovima predstavlja svemir. Glavni hram ima pet tornjeva oblikovanih kao lotosovi cvetovi što predstavlja simbol planine Mehru, doma bogova. Svaki od paviljona ima toranj na vrhu, kroz koje se dolazi do dvorišta sa galerijama i grobnicama. Obasjani jutarnjim suncem izgledaju veličanstveno! Velika misterija Kambodže vezana je i za nestanak Kmera. Posle dominacije od nekoliko vekova, civilizacija je odjednom nestala ne ostavljajući pisane tragove šta se tada desilo.
Kompleks se ne može obići u jednom danu, zato ćemo ga proučavati iz delova tj. dolaziti brodićem i iznova se diviti "kamenom čudu". Jeste naporno, ali i vredno! Strme i uske stepenice, penjemo se, silazimo i to na temperaturi preko 30 stepeni. Grupe turista sa fotoaparatima, umorni, ali uporni da vide što više, motaju se oko vas. Kako i ne bi, kad su na mestu koje je bilo u konkurenciji za svetsko čudo...

PNOM PEN - Glavni i najveći grad Kambodže, za koji možemo reći i najlepši tzv "biser Azije", danas je "prestonica bez sna". Na obalama reka Mekong, Tonle Sap i Basak nalazi se veliki broj restorana u koji sa zalaskom sunca pohita veliki broj turista. Prošetaćemo kejom Sisovata, na području između Kraljevske palate i Vat Pnoma. Sa bogatom istorijom i arhitekturom, mamiće bliceve vaših fotoaparata. Još u vreme francuske kolonizacije Pnom Pen je postao glavni grad. Muzej Tuol Sleng, nekada je bio centar za mučenje i ubijanje. Tokom čuvenog građanskog rata 1975-1979. oko 1,5 miliona ljudi je izgubilo život, pretežno iz redova Crvenih Kmera.
U Kambodži se živi na ulicama, prodaju se knjige, cigarete, suveniri, igračke, kuva na improvizovanim šporetima... Duh jugoistočne Azije itekako prisutan, sa živošću lokalnog stanovništva i turista, učiniće vas boravak prijatnim i zanimljivim.

KAMPONG PHLUK - Faklutativni obilazak poplavljene džungle u blizini Siam Repa, Kampong Phluk, fantastičan je doživljaj. Ime u prevodu znači "Luka kljova", jer se na tom mestu nekad trgovalo slonovima. Kamplong kleang je zajednica od oko 20.000 ljudi koji žive u kućama 10 metara iznad reke. To spektakularno mesto ne može da poseti baš veliki broj turista.

(MONDO)