LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kamate matirale privredu i razvoj
Zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović kaže da kada centralna banka poveća svoju bazičnu kamatnu stopu, to utiče na povećanje cene novca na međubankarskom dinarskom tržištu.
“Posledica je da krediti za privredu i građane postaju skuplji. Kreditiranje direktno „podgreva” ekonomski rast. Banke kreditiranjem stanovništva podstiču potrošnju, što dovodi do rasta tražnje i ima pozitivan uticaj na ekonomski rast. Kreditirajući privredu, podstiču se investicije i kreiranje radnih mesta, što dovodi do rasta ponude i pozitivnog uticaja na ekonomski rast. Porast cene novca utiče na „hlađenje” kreditne tražnje građana i privrede i ima negativan uticaj na privredni rast i pozitivan na smanjenje inflacije”, kaže Petrović.
On navodi da je zbog toga što je kod nas visok stepen evroizacije, efikasnost kamatne stope kao ključnog instrumenta monetarne politike ograničena, pa time i njen uticaj.
Neki gube, neki dobijaju
Na pitanje da li banke mogu da ne „prevale” sav trošak povećanja referentne stope na korisnika kredita, Petrović odgovara: “Oni klijenti koji imaju dinarske kredite sa promenljivom kamatnom stopom u narednom periodu će plaćati više zbog rasta cena na dinarskom međubankarskom tržištu. Klijenti koji imaju kredite sa fiksnim dinarskim stopama, neće osetiti udar na svoj džep. Sa druge strane, oni koji se budu odlučili da štede u dinarima zarađivaće više na svojim ulozima”
Izvor: Politika
Beograd -- Svaki put kada Izvršni odbor NBS poveća referentnu kamatnu stopu, postavlja se pitanje cene koju privreda plaća da bi se NBS izborila sa inflacijom.
Beograd -- Svaki put kada Izvršni odbor NBS poveća referentnu kamatnu stopu, postavlja se pitanje cene koju privreda plaća da bi se NBS izborila sa inflacijom.
U zaštiti od povelike inflacije Odbor je vrlo često posezao za povećanjem cene novca centralne banke.
Praktično je svakog meseca ovu referentnu vrednost podizao za po pola ili čak jedan procentni poen.
Poslednji put, i to pre dva dana, Narodna banka bila je nešto skromnija u dizanju dirigentske palice za cenu novca i povećala je referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto. Sada je njena vrednost 12,25 odsto.
Zauzdavanje cena je primarni zadatak NBS i to nije sporno, ali se posle konstantnih mera monetarne restrikcije koje su na delu, poslednjih meseci nameće pitanje ima li, uopšte, razvoja i investicija s ovakvom cenom novca.
Privreda nema svoju akumulaciju i upućena je na zaduživanje.
Na pitanje da li razmišljaju da se zaduže po ovim cenama, privrednici uzvraćaju pitanjem – „ko od nas može da se zaduži, pa mi smo već prezaduženi”. Onaj ko može i ima dobar projekat pre će se opredeliti za prekogranični kredit nego kod domaćih banaka ili će zajam tražiti od Fonda za razvoj ili Evropske banke za obnovu i razvoj ili Evropske komisije koja takođe ima svoje fondove.
Direktor „C proizvoda” Nemanja Popov kaže da mu nije lako da samo centralnu banku okrivi za visoku cenu novca na tržištu u Srbiji.
“NBS brani opšti interes, a to je stabilnost cena koja je za privredu vrlo važna. Jer, ako dinar godišnje izgubi na vrednosti pet ili deset odsto to privredu više košta nego povećanje referentne kamatne stope”, smatra on.
Popov, međutim, ističe da u lancu zaduživanja ima više karika i pita se da li samo krajnji korisnik, mala i srednja preduzeća, treba da snose trošak povećanja referentne kamatne stope ili se to može ravnomernije raspodeliti, i na banke.
“Pogledajte kolike su njihove marže i profitabilnost, a to je neko platio. I to oni kojima je najteže i koji nose teret. Zbog toga je važno da imamo razvojnu banku čiji je projekat, koliko čujem, u toku”, kaže Popov dodajući da banke treba pitati da li moraju da rast referentne kamatne stope „prenesu dalje” ili mogu, ako imaju dobre klijente da to ne učine.
Po njegovoj oceni za razvoj Srbije bitno je da privuče strane investitore, jer katalizatora rasta nema u domaćim potencijalima privrede.
“Naš veliki problem je prezaduženost. Veliki trgovinski lanci plaćaju robu tek posle 180 dana što je pogubno, posebno za mala preduzeća. Za privredu je mnogo bitnije da se uvede red u plaćanje obaveza”, objašnjava Popov, dodajući da je slika našeg stanja to što je privreda praktično bila prinuđena da više uzima kredite za likvidnost nego za investicije.
NBS ohladila tražnjuPraktično je svakog meseca ovu referentnu vrednost podizao za po pola ili čak jedan procentni poen.
Poslednji put, i to pre dva dana, Narodna banka bila je nešto skromnija u dizanju dirigentske palice za cenu novca i povećala je referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto. Sada je njena vrednost 12,25 odsto.
Zauzdavanje cena je primarni zadatak NBS i to nije sporno, ali se posle konstantnih mera monetarne restrikcije koje su na delu, poslednjih meseci nameće pitanje ima li, uopšte, razvoja i investicija s ovakvom cenom novca.
Privreda nema svoju akumulaciju i upućena je na zaduživanje.
Na pitanje da li razmišljaju da se zaduže po ovim cenama, privrednici uzvraćaju pitanjem – „ko od nas može da se zaduži, pa mi smo već prezaduženi”. Onaj ko može i ima dobar projekat pre će se opredeliti za prekogranični kredit nego kod domaćih banaka ili će zajam tražiti od Fonda za razvoj ili Evropske banke za obnovu i razvoj ili Evropske komisije koja takođe ima svoje fondove.
Direktor „C proizvoda” Nemanja Popov kaže da mu nije lako da samo centralnu banku okrivi za visoku cenu novca na tržištu u Srbiji.
“NBS brani opšti interes, a to je stabilnost cena koja je za privredu vrlo važna. Jer, ako dinar godišnje izgubi na vrednosti pet ili deset odsto to privredu više košta nego povećanje referentne kamatne stope”, smatra on.
Popov, međutim, ističe da u lancu zaduživanja ima više karika i pita se da li samo krajnji korisnik, mala i srednja preduzeća, treba da snose trošak povećanja referentne kamatne stope ili se to može ravnomernije raspodeliti, i na banke.
“Pogledajte kolike su njihove marže i profitabilnost, a to je neko platio. I to oni kojima je najteže i koji nose teret. Zbog toga je važno da imamo razvojnu banku čiji je projekat, koliko čujem, u toku”, kaže Popov dodajući da banke treba pitati da li moraju da rast referentne kamatne stope „prenesu dalje” ili mogu, ako imaju dobre klijente da to ne učine.
Po njegovoj oceni za razvoj Srbije bitno je da privuče strane investitore, jer katalizatora rasta nema u domaćim potencijalima privrede.
“Naš veliki problem je prezaduženost. Veliki trgovinski lanci plaćaju robu tek posle 180 dana što je pogubno, posebno za mala preduzeća. Za privredu je mnogo bitnije da se uvede red u plaćanje obaveza”, objašnjava Popov, dodajući da je slika našeg stanja to što je privreda praktično bila prinuđena da više uzima kredite za likvidnost nego za investicije.
Zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović kaže da kada centralna banka poveća svoju bazičnu kamatnu stopu, to utiče na povećanje cene novca na međubankarskom dinarskom tržištu.
“Posledica je da krediti za privredu i građane postaju skuplji. Kreditiranje direktno „podgreva” ekonomski rast. Banke kreditiranjem stanovništva podstiču potrošnju, što dovodi do rasta tražnje i ima pozitivan uticaj na ekonomski rast. Kreditirajući privredu, podstiču se investicije i kreiranje radnih mesta, što dovodi do rasta ponude i pozitivnog uticaja na ekonomski rast. Porast cene novca utiče na „hlađenje” kreditne tražnje građana i privrede i ima negativan uticaj na privredni rast i pozitivan na smanjenje inflacije”, kaže Petrović.
On navodi da je zbog toga što je kod nas visok stepen evroizacije, efikasnost kamatne stope kao ključnog instrumenta monetarne politike ograničena, pa time i njen uticaj.
Neki gube, neki dobijaju
Na pitanje da li banke mogu da ne „prevale” sav trošak povećanja referentne stope na korisnika kredita, Petrović odgovara: “Oni klijenti koji imaju dinarske kredite sa promenljivom kamatnom stopom u narednom periodu će plaćati više zbog rasta cena na dinarskom međubankarskom tržištu. Klijenti koji imaju kredite sa fiksnim dinarskim stopama, neće osetiti udar na svoj džep. Sa druge strane, oni koji se budu odlučili da štede u dinarima zarađivaće više na svojim ulozima”