Šta je novo?

Kalemegdan na ušću Istoka i Zapada

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.691
Kalemegdan na ušću Istoka i Zapada

"Beogradska tvrđava" je za deset godina uradila na Kalemegdanu više nego u prethodnih pola veka. Kao jedinstveno mesto u Evropi, gde se 500 godina susreću civilizacije, kandidat za listu Uneska

kul.jpg

KALEMEGDAN je najlepši i najveći beogradski park, istovremeno i najznačajniji kulturno-istorijski kompleks. Otkako o njemu brine Javno preduzeće "Beogradska tvrđava", u obnovu je uloženo više od 900 miliona dinara i urađeno više nego u prethodnih pola veka.
Za deset godina "Beogradska tvrđava" izvela je restauratorsko-konzervatorske radove na 230.000 kvadratnih metara na Kalemegdanu. Obnovljena je kula Nebojša, restaurisani su objekti Bastiona Savske padine, kapija Sava i unutrašnja Stambol kapija, kao i Mračna i Kralj kapija. Delimično je obnovljena Mala barutana, Arsenal-topolivnica, kao i jugoistočni front Beogradske tvrđave, koji je obuhvatio i lokalitete Veliki revelin i Karađorđeva kapija. Završeni su radovi na Malom stepenišnom silazu, koji povezuje Gornji i Donji grad. Sve to je uticalo da Nacionalna komisija za saradnju sa Uneskom predloži da se Beogradska tvrđava stavi na listu svetske baštine.

- Odluka o kandidaturi je doneta, ali moraju da se ispune još neki uslovi - kaže istoričar umetnosti Marina Andrić, rukovodilac programskog sektora "Beogradske tvrđave". - Šef venecijanske kancelarije za Unesko izrazio je ogromno zadovoljstvo načinom na koji su izvedeni radovi u kuli Nebojši, ali moramo da pripremimo dobru dokumentaciju, zato što Unesko godinama ne prima tvrđave na svoju listu. Postoji veliki broj tvrđava, neke su bolje očuvane od naše, značajnije kao delo arhitekture, ali ovo je jedino mesto koje je 500 godina u kontinuitetu bilo središte najvažnijeg susreta Istoka i Zapada. Taj susret je uticao na arhitekturu, život ljudi, način razmišljanja i posebnosti ovog mesta. Po tome je Kalemegdan jedinstven u Evropi.
Carski arhitekt Baltazar Nojman, koji se smatra najvećim arhitektom razvijenog baroka u Nemačkoj, projektovao carske prostore za Habsburge, boravio je i u Beogradskoj tvrđavi. Pretpostavlja se da je on autor Kapije Karla Šestog i Rimskog bunara, a možda čak, i drugih delova tvrđave.

- Nažalost, Kapiju Karla Šestog ne možemo pokazati u ovakvom stanju. Ne možemo dovesti Unesko pred poluurušene spomenike. Moramo da uradimo određene stvari. Posao je veliki i za to treba iskustvo, znanje i novac. Nedostaje revitalizacija određenih prostora poput Sahat kule ili Zindan kapije, u kojima bismo istoriju mesta i njegovu posebnost, koju stručnjaci poznaju, dočarali običnom čoveku.

"Beogradska tvrđava" je organizator i domaćin niza značajnih umetničkih i kulturnih manifestacija i programa. U proteklih deset godina organizovano je 1.410 programa, a od 2006, otkad se vodi evidencija, ti događaji imali su ukupno 6.599.197 gostiju. Za tih šest godina Beogradsku tvrđavu je obišlo 10.827.440 posetilaca. Među najznačajnijim manifestacijama održanim u muzeju na otvorenom svakako su "Dani Beograda", "Noć muzeja", "Dunav fest", "Dani evropske baštine" i "Beogradski festival piva". Svake godine Kalemegdan ima tri miliona posetilaca.

- Napravili smo audio vodič, galerije, radionice starih zanata, organizujemo izložbe na otvorenom, ali tvrđava nema adekvatnu infrastrukturu koja čini duži boravak na ovom mestu prihvatljivim. Nedostaju sitni sadržaji kao što su pekara, pristojan toalet, apoteka, putevi su neudobni... Savremeni čovek je razmažen, ne voli da se muči, a treba mu omogućiti da sagleda ceo prostor. Mora se razmišljati o liftovima, pasarelama... Na našoj listi prioriteta svih ovih godina na prvom mestu je bilo da se spasi spomenik kulture.
Andrićeva kaže da bi preuređivanjem kazamata Vojnog muzeja, koji se protežu na 2.600 kvadrata, mogao da se obezbedi prostor za potrebe vojne postavke i zbirku Titovih automobila. Pri tom bi ostali mali prostori koji bi mogli da se iskoriste za dodatne sadržaje.

- Na taj način ne bi ugrozili spomenik kulture, a ti prostori bi mogli da žive. Tu bi mogle da budu antikvarnice, vinoteke, suvenirnice koje bi obogatile sadržaj na Kalemegdanu. Mogao bi tu da bude i dečji muzej, deca su naši česti posetioci. I dalje imamo osećaj da je Kalemegdan daleko od grada, iako je samo 50 metara udaljen od Knez Mihailove. Razmišljamo kako da ovo mesto oživimo i učinimo ga gradom.

GRAD MORA DA ŽIVI

PRE izvesnog vremena deo stručne javnosti se usprotivio izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa na mestu gde se nalazi nekadašnja zgrada fabrike "Beko", jer narušava vizuru Beogradske tvrđave. - Ne mislimo da je ta izgradnja štetna za Beogradsku tvrđavu, nasuprot tome verujemo da će doprineti revitalizaciji i rešiti pitanja infrastrukture - kaže Marina Andrić. - Što se tiče vizure s reke, izgradnjom kompleksa "25 maj" i određenih solitera na dnu Dorćola ta priča je zauvek završena. Ne može se sprečiti da grad živi, da se širi. Projekt arhitekte Zahe Hadid sigurno neće ugroziti spomenik kulture.

VIRTUELNI MUZEJ

MUZEJ Srpske pravoslavne crkve smešten je u nekoliko malih prostorija u zgradi Patrijaršije. Taj prostor je nedovoljan da se prikaže čak i mali deo bogate kolekcije. Naša sagovornica otkriva da se već neko vreme razgovara o tome da se kompleks koji sada nije vidljiv ispod Zindan kule, površine 800 kvadrata, pretvori u Muzej SPC, koji bi, u jednom delu, primio eksponate iz Patrijaršije, a drugi deo bi bio adaptiran u virtuelni muzej kosovskih manastira. - Većina mladih ljudi nikada nije imala priliku da vidi Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku, a to je svetska baština. Smatramo da je to neophodno, jer ne smemo da dozvolimo da ovde umre i sećanje na srpske crkve i manastire na KiM.

Izvor: Večernje novosti




 
Top