Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Kako virtuelna zavisnost utiče na vezu...
Emotivni terorizam iz prikrajka ili bezopasna razbibriga modernog doba? Istražujemo kako se osloboditi nedoumica koje stvara život na Internetu
Kada sam prvi put ušla u Facebook, tu savršenu virtuelnu mašinu za sticanje novih prijatelja i ideja, nije mi se dopalo samo jedno. Ako prihvatim nekog kao „prijatelja“, moj profil, a i dalje aktivnosti, može da vidi ne samo taj novi, nego i svi njegovi prijatelji, koji su za mene potpuni stranci. Ili, još gore, ljudi sa kojima inače ne bih razmenila ni pogled.
Na umu mi je sve vreme bila poznanica Marina, dvadesetdevetogodišnja profesorka književnosti. Ona se putem Facebooka toliko zbližila sa novim „prijateljem“, da mu je slala i fotografije sa letovanja. U međuvremenu, upoznala je (pravog) dečka, koji je saznao za njenu kompjutersku vezu tek kada su Marinine fotografije preplavile Facebook, ali i seksi sajtove. Na njima, ona je odličnom fotomontažom ostala bez kupaćeg kostima, a sa svim istinitim podacima koje je dala bivšem net-partneru.
Niko nije zaštićen
„Poslednjih godina naučnici najviše istražuju lične prezentacije korisnika Facebooka, naročito njihovu privatnost, koja je i pored sve kontrole ozbiljno ugrožena”, upozorava Arso Vučević, socijalni psiholog. „Ako se ima u vidu količina informacija koju korisnici pružaju drugima, i očigledan nedostatak stvarne zaštite, valja znati da se svi, ma kako oprezni bili, upuštaju u rizik da njihov identitet preuzme neko drugi.“
Iskusni konzumenti kompjuterskih družionica i dalje tvrde da samo od njih zavisi koliko će sebe otkriti svetu. Ja sam i dalje u nedoumici da li sam „klikom“ miša napravila dovoljno ograda kako, na primer, fotografiju mog izobličenog lica sa prošlonedeljnog slavlja nikako ne bi videli i ljudi sa kojima poslujem.
Takođe, verujem da će čovek, koji mi je na prvom mestu i u stvarnom i u sajber životu, pravilno shvatiti to što rado proširujem krug poznanstava s ljudima njegovog pola. Ali, nisam sigurna da su tako širokih pogleda i prijatelji naših prijatelja. Radmila, prevodilac u TV stanici, već me je „prijavila“ da sam se oduševljeno dopisivala sa „nekakvom dvojicom“, jer je i sama već preturala po profilu svog Dragana, i jednog dana ostala užasnuta time da je on slatko „ćaskao“ sa njoj nepoznatom ženom.
Radmili nisu bila dovoljna objašnjenja da je reč o ženi koja živi u inostranstvu, a da ju je on upoznao davno, pa se Dragan na kraju odselio. Tridesettrogodišnja Ljubica je, međutim, bila i te kako zahvalna devojci koja joj je otkrila da je njen dečko Marko menjao profil svaki put kada je flertovao putem Interneta i predstavljao se kao „samac otvorenih nazora“.
Beg od stvarnosti
„Sajtovi poput Facebooka i MySpacea" stvoreni su da bi korisnici mogli da se predstave, sačine društvenu mrežu i da međusobno komuniciraju. Glavna prednost im je što socijalni kapital, a to je sve dobro koje smo prikupili putem odnosa i poznanstava među ljudima ‘offline’, možemo da obnovimo i uvećamo ‘online’“, objašnjava Arso Vučević. „Neki korisnici se, međutim, tu nađu zbog flerta ili usamljenosti, drugi da bi obnovili stare poslovne kontakte i stekli nove, treći da bi se razonodili ili ispunili vreme."
Za najveći broj ljudi, Facebook je način da svoj svakodnevni život zamene nekim uzbudljivijim. Tada, pre svega, mogu da stradaju ljubavne veze ili brakovi.“ Bežanje od stvarnosti u virtuelni život toliko je uzelo maha, da su neki istiniti slučajevi već prerasli u urbane legende".
Članovi Facebooka i njegovog „brata” MySpacea još prepričavaju kako se jedan par, krišom jedno od drugog, upisao pod lažnim profilima i sa fotografijama sa holivudskih sajtova. Ponovo su se spojili putem Interneta, a kada su se „upoznali” uživo, oboje su zatražili razvod - ona zbog njegove preljube, a on, jer mu je žena, pod tuđim imenom, izgovarala nežnosti kakve od nje u braku nikada nije čuo.
Razgovor bez tastature
„Na Facebooku ne bi trebalo zanemariti egzibicioniste, ljude koji žele da budu primećeni, ili one koji zbog nedostatka samopouzdanja pod lažnim imenom priželjkuju da promene svoj život. Kada emotivni partneri potajno traže novog partnera, znači da nisu zadovoljni postoje-ćom vezom.
Takav problem rešava se razgovorom u četiri oka o onome što ne funkcioniše”, kaže Arso Vučević. „Nema sumnje da će ljudi koji koriste Facebook za unapređenje društvenog života bolje iskoristiti njegove ‘blagodeti‘ nego oni koji nasumično sklapaju ‘prijateljstva‘ sa nepoznatim ljudima.”
Ako se potrudimo da sa bliskim ljudima provedemo više vremena „offline”, neće biti potrebno da se mučimo nedoumicama, na primer, zašto on još nije u Facebook profilu izbrisao da je slobodan.
Pre nego što ponovo uđete u Facebook
Da li biste bilo kome dopustili da pretura po stvarima u vašem domu? Upravo to radite ukoliko ozbiljno shvatate prijateljstva sklopljena u virtuelnom svetu druženja
Pravnici poručuju: „Možete biti prijatelj samo sa nekim kog poznajete u stvarnom životu“.
Nikada ne birajte lozinku koju vešti „prijatelj“ sa Interneta lako može da pogodi, jer je može iskoristiti kako bi se ulogovao u vaše ime i upropastio vam odnose sa drugim ljudima.
I pored komandi koje obezbeđuju privatnost, najbolje je da uopšte ne „kačite“ svoje fotografije, jer im se u trag može ući i uz pomoć Googla, naročito ako uz njih stoji vaše ime.
Kada u svom profilu menjate podatke, recimo da ponovo živite sami, obaveštavate ljude gde ćete izaći uveče, ili da sutradan idete na put, vi zapravo upućujete „pozivnicu“ i progoniteljima ili provalnicima.
Ako postavite svoju fotografiju, snimljenu ispred svog doma, vodite računa da li se u pozadini vidi ime ulice i broj. Ako neko zna i tačno kada ste rođeni, bićete srećni ako sve te podatke iskoristi samo da bi u vaše ime dobio kreditnu karticu.
Izvor: Arso Vučević
Emotivni terorizam iz prikrajka ili bezopasna razbibriga modernog doba? Istražujemo kako se osloboditi nedoumica koje stvara život na Internetu
Kada sam prvi put ušla u Facebook, tu savršenu virtuelnu mašinu za sticanje novih prijatelja i ideja, nije mi se dopalo samo jedno. Ako prihvatim nekog kao „prijatelja“, moj profil, a i dalje aktivnosti, može da vidi ne samo taj novi, nego i svi njegovi prijatelji, koji su za mene potpuni stranci. Ili, još gore, ljudi sa kojima inače ne bih razmenila ni pogled.
Na umu mi je sve vreme bila poznanica Marina, dvadesetdevetogodišnja profesorka književnosti. Ona se putem Facebooka toliko zbližila sa novim „prijateljem“, da mu je slala i fotografije sa letovanja. U međuvremenu, upoznala je (pravog) dečka, koji je saznao za njenu kompjutersku vezu tek kada su Marinine fotografije preplavile Facebook, ali i seksi sajtove. Na njima, ona je odličnom fotomontažom ostala bez kupaćeg kostima, a sa svim istinitim podacima koje je dala bivšem net-partneru.
Niko nije zaštićen
„Poslednjih godina naučnici najviše istražuju lične prezentacije korisnika Facebooka, naročito njihovu privatnost, koja je i pored sve kontrole ozbiljno ugrožena”, upozorava Arso Vučević, socijalni psiholog. „Ako se ima u vidu količina informacija koju korisnici pružaju drugima, i očigledan nedostatak stvarne zaštite, valja znati da se svi, ma kako oprezni bili, upuštaju u rizik da njihov identitet preuzme neko drugi.“
Iskusni konzumenti kompjuterskih družionica i dalje tvrde da samo od njih zavisi koliko će sebe otkriti svetu. Ja sam i dalje u nedoumici da li sam „klikom“ miša napravila dovoljno ograda kako, na primer, fotografiju mog izobličenog lica sa prošlonedeljnog slavlja nikako ne bi videli i ljudi sa kojima poslujem.
Takođe, verujem da će čovek, koji mi je na prvom mestu i u stvarnom i u sajber životu, pravilno shvatiti to što rado proširujem krug poznanstava s ljudima njegovog pola. Ali, nisam sigurna da su tako širokih pogleda i prijatelji naših prijatelja. Radmila, prevodilac u TV stanici, već me je „prijavila“ da sam se oduševljeno dopisivala sa „nekakvom dvojicom“, jer je i sama već preturala po profilu svog Dragana, i jednog dana ostala užasnuta time da je on slatko „ćaskao“ sa njoj nepoznatom ženom.
Radmili nisu bila dovoljna objašnjenja da je reč o ženi koja živi u inostranstvu, a da ju je on upoznao davno, pa se Dragan na kraju odselio. Tridesettrogodišnja Ljubica je, međutim, bila i te kako zahvalna devojci koja joj je otkrila da je njen dečko Marko menjao profil svaki put kada je flertovao putem Interneta i predstavljao se kao „samac otvorenih nazora“.
Beg od stvarnosti
„Sajtovi poput Facebooka i MySpacea" stvoreni su da bi korisnici mogli da se predstave, sačine društvenu mrežu i da međusobno komuniciraju. Glavna prednost im je što socijalni kapital, a to je sve dobro koje smo prikupili putem odnosa i poznanstava među ljudima ‘offline’, možemo da obnovimo i uvećamo ‘online’“, objašnjava Arso Vučević. „Neki korisnici se, međutim, tu nađu zbog flerta ili usamljenosti, drugi da bi obnovili stare poslovne kontakte i stekli nove, treći da bi se razonodili ili ispunili vreme."
Za najveći broj ljudi, Facebook je način da svoj svakodnevni život zamene nekim uzbudljivijim. Tada, pre svega, mogu da stradaju ljubavne veze ili brakovi.“ Bežanje od stvarnosti u virtuelni život toliko je uzelo maha, da su neki istiniti slučajevi već prerasli u urbane legende".
Članovi Facebooka i njegovog „brata” MySpacea još prepričavaju kako se jedan par, krišom jedno od drugog, upisao pod lažnim profilima i sa fotografijama sa holivudskih sajtova. Ponovo su se spojili putem Interneta, a kada su se „upoznali” uživo, oboje su zatražili razvod - ona zbog njegove preljube, a on, jer mu je žena, pod tuđim imenom, izgovarala nežnosti kakve od nje u braku nikada nije čuo.
Razgovor bez tastature
„Na Facebooku ne bi trebalo zanemariti egzibicioniste, ljude koji žele da budu primećeni, ili one koji zbog nedostatka samopouzdanja pod lažnim imenom priželjkuju da promene svoj život. Kada emotivni partneri potajno traže novog partnera, znači da nisu zadovoljni postoje-ćom vezom.
Takav problem rešava se razgovorom u četiri oka o onome što ne funkcioniše”, kaže Arso Vučević. „Nema sumnje da će ljudi koji koriste Facebook za unapređenje društvenog života bolje iskoristiti njegove ‘blagodeti‘ nego oni koji nasumično sklapaju ‘prijateljstva‘ sa nepoznatim ljudima.”
Ako se potrudimo da sa bliskim ljudima provedemo više vremena „offline”, neće biti potrebno da se mučimo nedoumicama, na primer, zašto on još nije u Facebook profilu izbrisao da je slobodan.
Pre nego što ponovo uđete u Facebook
Da li biste bilo kome dopustili da pretura po stvarima u vašem domu? Upravo to radite ukoliko ozbiljno shvatate prijateljstva sklopljena u virtuelnom svetu druženja
Pravnici poručuju: „Možete biti prijatelj samo sa nekim kog poznajete u stvarnom životu“.
Nikada ne birajte lozinku koju vešti „prijatelj“ sa Interneta lako može da pogodi, jer je može iskoristiti kako bi se ulogovao u vaše ime i upropastio vam odnose sa drugim ljudima.
I pored komandi koje obezbeđuju privatnost, najbolje je da uopšte ne „kačite“ svoje fotografije, jer im se u trag može ući i uz pomoć Googla, naročito ako uz njih stoji vaše ime.
Kada u svom profilu menjate podatke, recimo da ponovo živite sami, obaveštavate ljude gde ćete izaći uveče, ili da sutradan idete na put, vi zapravo upućujete „pozivnicu“ i progoniteljima ili provalnicima.
Ako postavite svoju fotografiju, snimljenu ispred svog doma, vodite računa da li se u pozadini vidi ime ulice i broj. Ako neko zna i tačno kada ste rođeni, bićete srećni ako sve te podatke iskoristi samo da bi u vaše ime dobio kreditnu karticu.
Izvor: Arso Vučević
Ja toliko mrzim Face da mi je ovaj text bash odgovarao