Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
Kako vežbanje utiče na mozak?
Izvor: Lepota&Zdravlje
Dobro je poznato da zahvaljujući vežbanju, krv brže struji i više kiseonika stiže do mozga, ali naučnici se pitaju da li se tu krije još nešto.
Stručnjaci sa Dartmaund univerziteta u proteklih nekoliko godina došli su do podataka koji se navode na zaključak da se dešavaju neurobiološke promene. Radi se o mehanizmima koji su veoma specifični za mozak, a koje naučnici nazivaju “neurotrofnim faktorom mozga” ili BDNF.
Na osnovu istraživanja naučnici su došli do nekoliko važnih zaključaka. Uticaj vežbanja se različito odražava na memoriju, kao i na mozak, u zavisnosti od toga da li je osoba adolescent ili odrasla. Pronađen je gen koji određuje do kog stepena vežbanje ima pozitivan efekat.
Ovo otkriće može da ima uticaj na potencijalnu primenu vežbanja kod mentalnih bolesti, poput nedostatka pažnje i hiperaktivnosti kod dece, što se najčešće leči lekovima, iako ne znamo kakve dugoročne posledice davanja lekova u ranom dobu može da ostavi. Očigledno da je potrebno krenuti u potragu za alternativnim terapijama, a vežbanje može da bude odgovor, kažu naučnici.
Pojedina istraživanja i ranije su upućivala na zaključak da vežbanje može biti dobro za mentalno zdravlje dece. Univerzitet u Vermontu otkrio je u jednoj studiji da hiperaktvna deca koja se bave individualnim ili kolektivnim sportovima bolje reaguju na intervencije u ponašanju od dece koja nisu fizički aktivna.
Dugotrajna ispitivanja navela su i na zaključak da vežbanje tokom odrastanja, menja mozak zajedno sa normalnim razvojnim promenama, što dovodi do toga da mozak bude sposobniji za učenje i memoriju. Zanimljivo je i otkriće da uspešnost terapije vežbanjem zavisi od genetske predispozicije osobe, odnosno BSNF faktora, što znači da je proverim genetskih predispozicija moguće predvideti koje dete sa određenim poremećajima u ponašanju će reagovati na vežbanje kao oblik lečenja, a koje neće.
Stručnjaci sa Dartmaund univerziteta u proteklih nekoliko godina došli su do podataka koji se navode na zaključak da se dešavaju neurobiološke promene. Radi se o mehanizmima koji su veoma specifični za mozak, a koje naučnici nazivaju “neurotrofnim faktorom mozga” ili BDNF.
Na osnovu istraživanja naučnici su došli do nekoliko važnih zaključaka. Uticaj vežbanja se različito odražava na memoriju, kao i na mozak, u zavisnosti od toga da li je osoba adolescent ili odrasla. Pronađen je gen koji određuje do kog stepena vežbanje ima pozitivan efekat.
Ovo otkriće može da ima uticaj na potencijalnu primenu vežbanja kod mentalnih bolesti, poput nedostatka pažnje i hiperaktivnosti kod dece, što se najčešće leči lekovima, iako ne znamo kakve dugoročne posledice davanja lekova u ranom dobu može da ostavi. Očigledno da je potrebno krenuti u potragu za alternativnim terapijama, a vežbanje može da bude odgovor, kažu naučnici.
Pojedina istraživanja i ranije su upućivala na zaključak da vežbanje može biti dobro za mentalno zdravlje dece. Univerzitet u Vermontu otkrio je u jednoj studiji da hiperaktvna deca koja se bave individualnim ili kolektivnim sportovima bolje reaguju na intervencije u ponašanju od dece koja nisu fizički aktivna.
Dugotrajna ispitivanja navela su i na zaključak da vežbanje tokom odrastanja, menja mozak zajedno sa normalnim razvojnim promenama, što dovodi do toga da mozak bude sposobniji za učenje i memoriju. Zanimljivo je i otkriće da uspešnost terapije vežbanjem zavisi od genetske predispozicije osobe, odnosno BSNF faktora, što znači da je proverim genetskih predispozicija moguće predvideti koje dete sa određenim poremećajima u ponašanju će reagovati na vežbanje kao oblik lečenja, a koje neće.
Izvor: Lepota&Zdravlje