LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Kako su zemlje EU stigle tu gde su
[/h] Izvor: Dojče vele
Vrlo je teško dati odgovor, zašto je širom Evropske unije sve "funkcionisalo" godinama i zašto sad moraju da se ukidaju mnoge socijalne olakšice.
U Portugalu su održani veliki protesti protiv mera štednje, u Grčkoj su građani već očajni.
Najveći portugalski sindikat CGTP nije potpisao da pristaje na najavljene mjere štednje vlade liberalno-konzervativnog premijera Pedra Pasoša Koelja, već je svojih 800 hiljada članova pozvao na proteste. Kako se procenjuje, više od 300 hiljada Portugalaca se odazvalo pozivu.
Razloga za proteste ima i više nego dovoljno. Lisabon se obavezao da smanji deficit državnog budžeta i mnoge mere su usmerene protiv onih koji najmanje poseduju. Tako se predviđa smanjivanje pomoći za nezaposlene, naknade za prekovremene sate i otpremnine nakon otkaza, a predviđaju se i reforme zakona o radu, tako da će se zaposlenima moći mnogo lakše deliti i otkazi.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Drahma preživela RIm, preživeće i EU
Naravno da je sad velik problem činjenica da povišice uvek dobro dođu, ali da veoma boli kad se čuje da će ubuduće manje novca dolaziti u novčanike. U Grčkoj se zato već uveliko šire glasine da je samo pitanje vremena kad će Grčka napustiti zonu evra i opet uvesti svoju drahmu. Nju uvek može da štampa. Glasine je uvek teško pobijati, tim više što se Grci pozivaju i na jednu istorijsku činjenicu - uvereni su da je njihova drahma "preživela i Rimsko carstvo" pa će onda "preživeti i Evropsku uniju".
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Oni koji će imati sreću da zadrže radno mesto, moraće da rade više za praktično istu platu. Jer, predviđa se ukidanje tri praznika, smanjivanje godišnjih odmora sa 25 na 22 dana u godini...
Popis je veoma dug pa tako i portugalski sindikat kritikuje te mere štednje kao "povratak u feudalizam". Na plakatima se mogu pročitati i mnogo oštrije kritike, naročito protiv Evropske unije koja se, po mišljenju tamošnjih građana, "okomila" na građane siromašnijih zemalja i "sisa im krv".
Popis mera štednje u Grčkoj, još je duži i oštriji. Opet su na udaru i penzioneri čije se penzije smanjuju za 15 odsto - iako je i "trojka" več priznala kako se od njih "više nema šta uzeti". Naime, 2010. je sprovedena reforma - što je praktično značilo smanjivanje, prošle jeseni su penzije koje veće od 1.000 evra smanjene za 20 odsto, a obustavljena je i isplata 63.500 penzija koje su bile isplaćivane na osnovu netačnih navoda - ponekad čak i mrtvim osobama.
Opet su na udaru i zaposleni u državnom sektoru gde se do 2015. planira ukidanje čak 150 hiljada radnih mesta. Svim zaposlenima će biti garantovan i mnogo niži minimalni dohodak nego do sad, a smanjuje se i podrškaa za nezaposlene koja će se ubuduće isplaćivati samo 12 meseci.
Mnogi građani Grčke, Portugalije i ostalih zemalja u kojima se najavljuju mere štednje, izlaze na proteste i zato što im nije jasno zašto su sve te države mogle godinama da funkcionišu i uprkos toj "raskošnosti" za koju se sada optužuju. Zaista, obim državnih dugova je u mnogim zemljama "eksplodirao" tek unazad nekoliko godina i to se teško može objasniti samo članstvom u Evropskoj uniji.
Iako je ova kriza svakako kombinacija čitavog niza faktora, ipak je jedan od glavnih razloga to što države po pravilu troše više nego što imaju. Nakon kiše novca u kojima su uživale kao zemlje zone evra, odjednom su dolaskom krize ostale same sa svojim starim problemima - koji su sad postali još veći nego što su bili.
Jer i u Grčkoj i u Portugalu i svim zemljama zone evra, građani su poverovali da zaslužuju više novca nego što su pre zarađivali, iako se baš ništa nije promenilo u produktivnosti. Zapravo je Nemačka gotovo na dnu lestvice među zemljama zone evra po povišicama u poslednjih nekoliko godina.
Dodatni problem je što je građane teško kriviti jer su tražili - i dobijali povišice, jer su i troškovi života vrtoglavo rasli. Utoliko je nevoljama svakako doprinela i želja kompanija koje deluju u čitavoj Evropskoj uniji da "uravnoteže" prihode iz svih zemalja bez obzira na realan dohodak tamošnjeg stanovništva.
[/h] Izvor: Dojče vele
Vrlo je teško dati odgovor, zašto je širom Evropske unije sve "funkcionisalo" godinama i zašto sad moraju da se ukidaju mnoge socijalne olakšice.
Najveći portugalski sindikat CGTP nije potpisao da pristaje na najavljene mjere štednje vlade liberalno-konzervativnog premijera Pedra Pasoša Koelja, već je svojih 800 hiljada članova pozvao na proteste. Kako se procenjuje, više od 300 hiljada Portugalaca se odazvalo pozivu.
Razloga za proteste ima i više nego dovoljno. Lisabon se obavezao da smanji deficit državnog budžeta i mnoge mere su usmerene protiv onih koji najmanje poseduju. Tako se predviđa smanjivanje pomoći za nezaposlene, naknade za prekovremene sate i otpremnine nakon otkaza, a predviđaju se i reforme zakona o radu, tako da će se zaposlenima moći mnogo lakše deliti i otkazi.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Drahma preživela RIm, preživeće i EU
Naravno da je sad velik problem činjenica da povišice uvek dobro dođu, ali da veoma boli kad se čuje da će ubuduće manje novca dolaziti u novčanike. U Grčkoj se zato već uveliko šire glasine da je samo pitanje vremena kad će Grčka napustiti zonu evra i opet uvesti svoju drahmu. Nju uvek može da štampa. Glasine je uvek teško pobijati, tim više što se Grci pozivaju i na jednu istorijsku činjenicu - uvereni su da je njihova drahma "preživela i Rimsko carstvo" pa će onda "preživeti i Evropsku uniju".
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Oni koji će imati sreću da zadrže radno mesto, moraće da rade više za praktično istu platu. Jer, predviđa se ukidanje tri praznika, smanjivanje godišnjih odmora sa 25 na 22 dana u godini...
Popis je veoma dug pa tako i portugalski sindikat kritikuje te mere štednje kao "povratak u feudalizam". Na plakatima se mogu pročitati i mnogo oštrije kritike, naročito protiv Evropske unije koja se, po mišljenju tamošnjih građana, "okomila" na građane siromašnijih zemalja i "sisa im krv".
Popis mera štednje u Grčkoj, još je duži i oštriji. Opet su na udaru i penzioneri čije se penzije smanjuju za 15 odsto - iako je i "trojka" več priznala kako se od njih "više nema šta uzeti". Naime, 2010. je sprovedena reforma - što je praktično značilo smanjivanje, prošle jeseni su penzije koje veće od 1.000 evra smanjene za 20 odsto, a obustavljena je i isplata 63.500 penzija koje su bile isplaćivane na osnovu netačnih navoda - ponekad čak i mrtvim osobama.
Opet su na udaru i zaposleni u državnom sektoru gde se do 2015. planira ukidanje čak 150 hiljada radnih mesta. Svim zaposlenima će biti garantovan i mnogo niži minimalni dohodak nego do sad, a smanjuje se i podrškaa za nezaposlene koja će se ubuduće isplaćivati samo 12 meseci.
Mnogi građani Grčke, Portugalije i ostalih zemalja u kojima se najavljuju mere štednje, izlaze na proteste i zato što im nije jasno zašto su sve te države mogle godinama da funkcionišu i uprkos toj "raskošnosti" za koju se sada optužuju. Zaista, obim državnih dugova je u mnogim zemljama "eksplodirao" tek unazad nekoliko godina i to se teško može objasniti samo članstvom u Evropskoj uniji.
Iako je ova kriza svakako kombinacija čitavog niza faktora, ipak je jedan od glavnih razloga to što države po pravilu troše više nego što imaju. Nakon kiše novca u kojima su uživale kao zemlje zone evra, odjednom su dolaskom krize ostale same sa svojim starim problemima - koji su sad postali još veći nego što su bili.
Jer i u Grčkoj i u Portugalu i svim zemljama zone evra, građani su poverovali da zaslužuju više novca nego što su pre zarađivali, iako se baš ništa nije promenilo u produktivnosti. Zapravo je Nemačka gotovo na dnu lestvice među zemljama zone evra po povišicama u poslednjih nekoliko godina.
Dodatni problem je što je građane teško kriviti jer su tražili - i dobijali povišice, jer su i troškovi života vrtoglavo rasli. Utoliko je nevoljama svakako doprinela i želja kompanija koje deluju u čitavoj Evropskoj uniji da "uravnoteže" prihode iz svih zemalja bez obzira na realan dohodak tamošnjeg stanovništva.