LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kako su nas trgovci "drali" maržama na hranu
Blic
Marže na brašno u trgovinama su iznosile i do 55 odsto, na šećer do 37,6, na ulje do 33,5, a na kratkotrajno mleko do 20,8 odsto, pokazuje snimak cena koji je pre i posle usvajanja uredbe o ograničenju marži na maksimalnih 10 odsto na osnovne životne namirnice sprovela Tržišna inspekcija.
Posle uredbe cene brašna su pale i za oko 25 dinara po kilogramu
Klikni za uvećanje (+)
Iako su pre usvajanja ove uredbe trgovci listom tvrdili kako najmanje zarade imaju upravo na osnovnim životnim namirnicama, snimak cena koji je Tržišna inspekcija napravila 30. decembra prošle i 10. februara ove godine pokazuje suprotno. Primera radi, maksimalna cena brašna tipa 500 jednog od proizvođača pretposlednjeg dana prošle godine u radnjama je iznosila 75 dinara po kilogramu, a danas to isto brašno košta 51,67 dinara, što je za oko 45 odsto jeftinije.
Po tome nije teško zaključiti da su pojedini trgovci ovaj proizvod pre uredbe maržirali sa neverovatnih 55 odsto. Slično je i sa šećerom, uljem, mlekom, ali i mesom. Trgovačke zarade na mesu išle su i do 20 odsto.
- Trgovci su pre stupanja uredbe na snagu meso zvanično maržirali u rasponu od sedam do 13 odsto. Međutim, zahvaljujući naknadnim knjižnim zaduženjima koje su dostavljali proizvođačima, nabavnu cenu su dodatno smanjivali za pet do sedam odsto, što se nije odražavalo na maloprodajne cene mesa. Tako da se može reći da su trgovačke marže na meso pre usvajanja ove uredbe iznosile od 12 do 20 odsto - kaže izvor “Blica” iz Vlade Srbije.
Goran Papović, predsednik Nacionalnog udruženja potrošača Srbije, kaže da ovaj izveštaj Tržišne inspekcije potvrđuje ono na šta je ovo udruženje već upozoravalo
- Za nas to nije nikakvo iznenađenje, verujem da su marže na ove proizvode bile još veće zahvaljujući prikrivenim maržama. Zato tražimo da se trajanje uredbe produži - kaže Papović.
Klikni za uvećanje (+)
Uredbom o ograničenju marži na maksimalnih 10 odsto, koja će biti na snazi do 1. jula, obuhvaćeni su meso, mleko, brašno, šećer, ulje, jogurt i slatkovodna riba. Njome je ukinuta i praksa bezuslovnog povrata robe proizvođačima i ograničen rok plaćanja na 60 dana.
Prestanak njenog važenja, kako je ocenjeno u Narodnoj banci Srbije, mogao bi da utiče na rast inflacije. U NBS očekuju da će se pad inflacije osetiti u prvim mesecima ove godine. Ipak viceguverner Bojan Marković kaže da će , nova poljoprivredna sezona, veći rast regulisanih cena i prestanak važenja uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, dovesti do vraćanja inflacije ka nivou od 5,5 odsto.
Ministar: Nastava dosadašnje politike
Dušan Petrović, ministar poljoprivrede i trgovine kaže za “Blic” da je sistem mera koje su preduzete u poljoprivredi i trgovini stabilizovao snabdevanje tržišta hrane i omogućio stabilizovanje cena osnovnih životnih namirnica.
- Cilj poljoprivredne politike je da se poveća proizvodnja, smanje troškovi po jedinici proizvoda i tako omogući poljoprivrednim proizvođačima da više zarade. Cilj trgovinske politike je zaštita građana od svih neekonomskih činilaca. Plan je da ovakav pristup bude nastavljen ne samo u toku 2012. već i u naredne četiri godine, jer recept koji pokazuje uspeh ne treba menjati- kaže Petrović.
Blic
Marže na brašno u trgovinama su iznosile i do 55 odsto, na šećer do 37,6, na ulje do 33,5, a na kratkotrajno mleko do 20,8 odsto, pokazuje snimak cena koji je pre i posle usvajanja uredbe o ograničenju marži na maksimalnih 10 odsto na osnovne životne namirnice sprovela Tržišna inspekcija.
Posle uredbe cene brašna su pale i za oko 25 dinara po kilogramu
Klikni za uvećanje (+)
Iako su pre usvajanja ove uredbe trgovci listom tvrdili kako najmanje zarade imaju upravo na osnovnim životnim namirnicama, snimak cena koji je Tržišna inspekcija napravila 30. decembra prošle i 10. februara ove godine pokazuje suprotno. Primera radi, maksimalna cena brašna tipa 500 jednog od proizvođača pretposlednjeg dana prošle godine u radnjama je iznosila 75 dinara po kilogramu, a danas to isto brašno košta 51,67 dinara, što je za oko 45 odsto jeftinije.
Po tome nije teško zaključiti da su pojedini trgovci ovaj proizvod pre uredbe maržirali sa neverovatnih 55 odsto. Slično je i sa šećerom, uljem, mlekom, ali i mesom. Trgovačke zarade na mesu išle su i do 20 odsto.
- Trgovci su pre stupanja uredbe na snagu meso zvanično maržirali u rasponu od sedam do 13 odsto. Međutim, zahvaljujući naknadnim knjižnim zaduženjima koje su dostavljali proizvođačima, nabavnu cenu su dodatno smanjivali za pet do sedam odsto, što se nije odražavalo na maloprodajne cene mesa. Tako da se može reći da su trgovačke marže na meso pre usvajanja ove uredbe iznosile od 12 do 20 odsto - kaže izvor “Blica” iz Vlade Srbije.
Goran Papović, predsednik Nacionalnog udruženja potrošača Srbije, kaže da ovaj izveštaj Tržišne inspekcije potvrđuje ono na šta je ovo udruženje već upozoravalo
- Za nas to nije nikakvo iznenađenje, verujem da su marže na ove proizvode bile još veće zahvaljujući prikrivenim maržama. Zato tražimo da se trajanje uredbe produži - kaže Papović.
Klikni za uvećanje (+)
Uredbom o ograničenju marži na maksimalnih 10 odsto, koja će biti na snazi do 1. jula, obuhvaćeni su meso, mleko, brašno, šećer, ulje, jogurt i slatkovodna riba. Njome je ukinuta i praksa bezuslovnog povrata robe proizvođačima i ograničen rok plaćanja na 60 dana.
Prestanak njenog važenja, kako je ocenjeno u Narodnoj banci Srbije, mogao bi da utiče na rast inflacije. U NBS očekuju da će se pad inflacije osetiti u prvim mesecima ove godine. Ipak viceguverner Bojan Marković kaže da će , nova poljoprivredna sezona, veći rast regulisanih cena i prestanak važenja uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, dovesti do vraćanja inflacije ka nivou od 5,5 odsto.
Ministar: Nastava dosadašnje politike
Dušan Petrović, ministar poljoprivrede i trgovine kaže za “Blic” da je sistem mera koje su preduzete u poljoprivredi i trgovini stabilizovao snabdevanje tržišta hrane i omogućio stabilizovanje cena osnovnih životnih namirnica.
- Cilj poljoprivredne politike je da se poveća proizvodnja, smanje troškovi po jedinici proizvoda i tako omogući poljoprivrednim proizvođačima da više zarade. Cilj trgovinske politike je zaštita građana od svih neekonomskih činilaca. Plan je da ovakav pristup bude nastavljen ne samo u toku 2012. već i u naredne četiri godine, jer recept koji pokazuje uspeh ne treba menjati- kaže Petrović.