Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Kako se zaposliti u Srbiji?
Najpoštenije i po procentu najneuspešnije je zapošljavanje putem konkursa za posao. Mali broj je onih koji se mogu pohvaliti da ih je sreća baš na ovaj način, ali i doslovno ubola, jer je najveći broj konkursa organizovan pro forme, da bi se ispoštovale forma i norma, a zaposlili oni kojima je to radno mesto predodređeno. U drugu grupu spada nešto veći procenat onih koji su zaposlenje našli na osnovu preporuke, a povodom zasluženih kvaliteta i radnih sposobnosti na prethodnom radnom mestu, što je sa moralne strane itekako prihvatljivo. Itekako, jer su preostale kategorije po tom pitanju, zagazile u dubok nemoral, ali nažalost, u našoj zemlji daju najbolje rezultate.
Tradicionalno srpski način zapošljavanja je da ti znaš nekoga ko zna nekoga, ili da neko tvoj zna nekoga ko zna nekoga. Ovaj vid zapošljavanja se u srpskoj tradiciji prenosi s kolena na koleno, popunjavajući radna mesta neiskusnim i za to radno mesto nesposobnim kadrom, ostavljajući hiljade kompetentnijih na Birou za nezaposlene. U redu, da se ne lažemo, nije naša privreda kineska, japanska ili nemačka, pa da imamo hiljade radnih mesta u ponudi, ali i tih par koji se nađe, pripadne onima koji možda i nisu za dodeljenu poziciju. Ipak nijedan od do sada nabrojanih načina zapošljavanja ne može se po nemoralnosti meriti sa kategorijom stranačkog zapošljavanja.
Ovu praksu uvela je, apsurda li, upravo stranka zadužena za ovaj resor, definišući uslove za zapošljenje jednostavnim pravilom – učlani se i radi. Daleko od toga da se istog principa ne libe i druge stranke, jer ipak smo zemlja u kojoj svaki drugi stanovnik ima svoju stranku, pa se pripadnost određenoj političkoj struji možda i ne mora smatrati kao tako neobičan preduslov zaposlenja. Međutim, ne može se, a ne primetiti da broj nezaposlenih raste proporcinalno rastu broja stranaka, iz čega se može zaključiti da je naša sposobnost da se zaposlimo možda u korelaciji sa našim slabim sposobnostima zdravorazumskog rasuđivanja, kada još uvek nismo shvatili zlatnu maksimu nacionalne politike zapošljavanja – učlani se i radi.. E, kad smo tako glupi, neka smo i gladni!
Izvor: MuškiMagazin
Najpoštenije i po procentu najneuspešnije je zapošljavanje putem konkursa za posao. Mali broj je onih koji se mogu pohvaliti da ih je sreća baš na ovaj način, ali i doslovno ubola, jer je najveći broj konkursa organizovan pro forme, da bi se ispoštovale forma i norma, a zaposlili oni kojima je to radno mesto predodređeno. U drugu grupu spada nešto veći procenat onih koji su zaposlenje našli na osnovu preporuke, a povodom zasluženih kvaliteta i radnih sposobnosti na prethodnom radnom mestu, što je sa moralne strane itekako prihvatljivo. Itekako, jer su preostale kategorije po tom pitanju, zagazile u dubok nemoral, ali nažalost, u našoj zemlji daju najbolje rezultate.
Tradicionalno srpski način zapošljavanja je da ti znaš nekoga ko zna nekoga, ili da neko tvoj zna nekoga ko zna nekoga. Ovaj vid zapošljavanja se u srpskoj tradiciji prenosi s kolena na koleno, popunjavajući radna mesta neiskusnim i za to radno mesto nesposobnim kadrom, ostavljajući hiljade kompetentnijih na Birou za nezaposlene. U redu, da se ne lažemo, nije naša privreda kineska, japanska ili nemačka, pa da imamo hiljade radnih mesta u ponudi, ali i tih par koji se nađe, pripadne onima koji možda i nisu za dodeljenu poziciju. Ipak nijedan od do sada nabrojanih načina zapošljavanja ne može se po nemoralnosti meriti sa kategorijom stranačkog zapošljavanja.
Ovu praksu uvela je, apsurda li, upravo stranka zadužena za ovaj resor, definišući uslove za zapošljenje jednostavnim pravilom – učlani se i radi. Daleko od toga da se istog principa ne libe i druge stranke, jer ipak smo zemlja u kojoj svaki drugi stanovnik ima svoju stranku, pa se pripadnost određenoj političkoj struji možda i ne mora smatrati kao tako neobičan preduslov zaposlenja. Međutim, ne može se, a ne primetiti da broj nezaposlenih raste proporcinalno rastu broja stranaka, iz čega se može zaključiti da je naša sposobnost da se zaposlimo možda u korelaciji sa našim slabim sposobnostima zdravorazumskog rasuđivanja, kada još uvek nismo shvatili zlatnu maksimu nacionalne politike zapošljavanja – učlani se i radi.. E, kad smo tako glupi, neka smo i gladni!
Izvor: MuškiMagazin