Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Kako se određuje cena struje
Proizvodna cena kilovat-sata, kako saznaje „Politika”, iznosi oko 2,7 evrocenti. – Agencija za energetiku prvi put razdvojila troškove koji čine cenu električne energije. – U EPS-u tvrde da priželjkuju konkurenciju.
Uskoro više proizvođača i trgovaca
Poskupljenje struje deset odsto od 1. marta izazvalo je nove polemike o razlozima i potrebi takvog poteza. U EPS-u, jedinom proizvođaču električne energije, tvrde da će i posle novog povećanja kupci u Srbiji plaćati najnižu cenu kilovat-sata u Evropi.
S druge strane stižu uveravanja da je, zbog pada cene struje na tržištu u regionu i Evropi, kilovat-sat morao da pojevtini. Šta je sve u strukturi „srpskog” kilovata, da li kretanje cene na tržištu treba da utiče na domaću cenu i kada će u Srbiji početi da funkcioniše tržište struje?
Osim nove cene struje, od 1. marta važiće i novi odnosi u troškovima koji je čine. Ljuba Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku, kaže da će cenu električne energije u koju su uključeni i troškovi proizvodnje, uvoza, trgovine na veliko i malo i radnika sa Kosmeta biti 63,5 odsto, distribucije 30 odsto a troškovi prenosa 6,5 odsto.
On napominje da su razdvojeni troškovi u ceni struje po svim energetskim delatnostima koje (u skladu sa Zakonom o energetici) obavljaju javna preduzeća EPS i EMS, a posebno se vode troškovi neenergetskih delatnosti.
Znaju se i troškovi mreža i njih će svi potrošači osim domaćinstava (zbirno prenos i distribucija), počev od računa za mart, videti u svojim računima.
– Na taj način će znati kolika je ukupna mrežarina, a koliko košta sama energija, te da bi mogli da je kupe i od nekog drugog snabdevača, a ne samo od EPS-a. Ovu mogućnost su od 1. januara 2008. godine već imali svi potrošači koji su priključeni na prenosnu mrežu i sada ih ima oko 30, ali niko je dosad nije koristio. Domaćinstva će, u skladu sa odredbama Ugovora o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope, moći da biraju snabdevača, najkasnije od početka 2015. godine. Uslovi za alternativnu ponudu električne energije postoje i EPS treba da bude svestan da je na oko 45 odsto tržišta proizvodnja već izložena mogućoj konkurenciji, mada do sada povoljnije ponude nije bilo. Na drugoj strani, EPS mora da poboljša kvalitet usluge u distributivnoj delatnosti i, iznad svega, smanji gubitke električne energije u distribuciji – naglašava Maćić.
Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom, objašnjava da je Agencija na osnovu utvrđenih opravdanih troškova, krajem prošle godine utvrdila da EPS ima osnova da podnese zahtev za poskupljenje od 38 odsto.
Do tačne prosečne cene kilovat-sata o kojoj se i te kako polemiše, EPS stiže na kraju godine, kada se vide prihodi i količina prodatih kilovata.
Tada znaju i preciznu prosečnu cenu kilovat-sata koji iz elektrana stigne na visoki napon Elektromreže Srbije na putu ka drugom delu EPS-a, ka distribucijama. Kažu da zbog konkurencije nije pametno da otkrivaju proizvodnu cenu, ali je „Politika” uvidom u neke dokumente saznala da kilovat-sat košta oko 2,7 evrocenti.
Govoreći o tržištu u Srbiji i uticaju cena sa regionalnog tržišta na cenu struje, Vlaisavljević objašnjava da nema kvalifikovanih kupaca i internog tržišta u Srbiji sve dok EPS ima depreciranu cenu.
– Cena struje za tarifne kupce koja je određena EPS-u „ubija” tržište. EPS priželjkuje tržište i utakmicu sa 37 licenciranih trgovaca i sa svima koji žele da proizvode električnu energiju. Zato i tražimo od nadležnih organa da ga što pre stvore. Ovako jevtine struje na visokom naponu nema ni kod koga, ni kod drugih proizvođača, ni kod trgovaca. Sada se zna i cena pristupa mreži visokog napona i pristupa mreži niskog napona, pa ako neko na visokom naponu nađe nižu cenu od naše, ima svu slobodu da nas napusti. Trudićemo se da naš kilovat-sat na visokom naponu i dalje bude konkurentan, jer ne želimo da gubimo kupce. A ubeđeni smo da će taj kilovat-sat i dalje biti konkurentan, čak i kada uslede nova poskupljenja struje – smatra Vlaisavljević.
On se zalaže za tržište i naglašava da je krajnje vreme da se donesu Pravila o radu tržišta električne energije (market kod) koja se odnose na radu internog tržišta električne energije u Srbiji. Krajem 2005. godine to je trebalo da uradi EMS i dostavi AERS-u na usvajanje, ali to dosad nije uradio, naglašava Vlaisavljević.
Na pitanje ko treba da donese tarifu za mrežarinu i ko je sada određuje, Ljuba Maćić kaže da predlog cena po tarifnim stavovima, sa obrazloženjem, propisanim podacima i dokumentacijom, pripremaju distributivna i prenosno preduzeće i dostavljaju ga Agenciji na mišljenje. Konačnu odluku donosi republička vlada.
– Tako je i urađeno za cene koje važe od marta 2010. godine, a prvi put za distributivne tarife, koje se do sada nisu posebno iskazivale. Od 1. marta ove godine istovremeno sa novim cenama za tarifne kupce i korišćenje prenosne mreže, primenjuje se i tarifni sistem za pristup i korišćenje sistema za distribuciju električne energije. Vlada je dala saglasnost na ove cene na sednici od 25. januara, što je objavljeno u „Službenom glasniku” 5. februara i sada EMS i EPS treba da objave cenovnike, uključujući i one za korišćenje distributivnih mreža. Tarife su različite za svako od pet distributivnih privrednih društava u okviru EPS-a, jer su im troškovi i struktura potrošnje energije različiti – kaže Maćić.
On ističe da Agencija nije sasvim zadovoljna kvalitetom tih podataka i načinom njihovog razdvajanja od trgovine na malo, ali je smatrala da je za otvaranje tržišta veoma važno da njihova primena počne što pre, imajući u vidu i da je nivo priznatih troškova niži u odnosu na druge zemlje i da oni podležu naknadnoj korekciji.
Ako neće EPS, hoće Agencija
Ukupni troškovi mrežarine za pojedinačnog kupca zavise od kategorije potrošnje, odnosno naponskog nivoa, načina potrošnje, odnosno obračunske snage, reaktivne energije i načina merenja. Nakon objavljivanja cenovnika, Agencija će, ukoliko to ne uradi EPS, objaviti veličinu mrežarina za pojedine kategorije i tipske kupce, kaže Ljuba Maćić.
Uslovi na tržištu
Od početka marta uslovi na tržištu su sledeći: ponuda EPS-a je uglavnom dovoljna da pokrije potrebe tarifnih kupaca; 44 trgovca ima licencu za trgovinu električnom energijom na slobodnom tržištu i mogu je ponuditi kvalifikovanim kupcima; prekogranični prenosni kapaciteti, kao i ukupna prenosna mreža su, radi transparentnosti, još 2005. godine izdvojeni u JP EMS, a ovi kapaciteti se dodeljuju po javnoj, tržišnoj proceduri i omogućavaju promet – uvoz i ponudu znatnih količina električne energije i integraciju u regionalno tržište.
Potrošači, osim domaćinstava, imaju pravo i mogućnost da biraju snabdevača, cene korišćenja prenosnog i distributivnih sistema su regulisane i objavljene.
Agencija je dala saglasnost na tehnička pravila za korišćenje mreža, ova pravila utvrđuju prava i obaveze operatera prenosnog i distributivnih sistema i korisnika sistema i ona su u primeni.
Elektromreža Srbije je dostavila Agenciji prvu verziju Pravila rada tržišta električne energije i očekujemo da ćemo sredinom godine moći dati saglasnost, a dotad se, u slučaju potrebe, za snabdevanje kvalifikovanih kupaca za balansiranje mogu koristiti privremena pravila. Ono što još ostaje da se uradi jeste pravno razdvajanje distribucije od trgovine na malo, ali to nije faktor koji može ugrožavati ponudu drugih kompanija.
Izvor: Politika:/Dejan Spalović
Proizvodna cena kilovat-sata, kako saznaje „Politika”, iznosi oko 2,7 evrocenti. – Agencija za energetiku prvi put razdvojila troškove koji čine cenu električne energije. – U EPS-u tvrde da priželjkuju konkurenciju.
Uskoro više proizvođača i trgovaca
Poskupljenje struje deset odsto od 1. marta izazvalo je nove polemike o razlozima i potrebi takvog poteza. U EPS-u, jedinom proizvođaču električne energije, tvrde da će i posle novog povećanja kupci u Srbiji plaćati najnižu cenu kilovat-sata u Evropi.
S druge strane stižu uveravanja da je, zbog pada cene struje na tržištu u regionu i Evropi, kilovat-sat morao da pojevtini. Šta je sve u strukturi „srpskog” kilovata, da li kretanje cene na tržištu treba da utiče na domaću cenu i kada će u Srbiji početi da funkcioniše tržište struje?
Osim nove cene struje, od 1. marta važiće i novi odnosi u troškovima koji je čine. Ljuba Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku, kaže da će cenu električne energije u koju su uključeni i troškovi proizvodnje, uvoza, trgovine na veliko i malo i radnika sa Kosmeta biti 63,5 odsto, distribucije 30 odsto a troškovi prenosa 6,5 odsto.
On napominje da su razdvojeni troškovi u ceni struje po svim energetskim delatnostima koje (u skladu sa Zakonom o energetici) obavljaju javna preduzeća EPS i EMS, a posebno se vode troškovi neenergetskih delatnosti.
Znaju se i troškovi mreža i njih će svi potrošači osim domaćinstava (zbirno prenos i distribucija), počev od računa za mart, videti u svojim računima.
– Na taj način će znati kolika je ukupna mrežarina, a koliko košta sama energija, te da bi mogli da je kupe i od nekog drugog snabdevača, a ne samo od EPS-a. Ovu mogućnost su od 1. januara 2008. godine već imali svi potrošači koji su priključeni na prenosnu mrežu i sada ih ima oko 30, ali niko je dosad nije koristio. Domaćinstva će, u skladu sa odredbama Ugovora o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope, moći da biraju snabdevača, najkasnije od početka 2015. godine. Uslovi za alternativnu ponudu električne energije postoje i EPS treba da bude svestan da je na oko 45 odsto tržišta proizvodnja već izložena mogućoj konkurenciji, mada do sada povoljnije ponude nije bilo. Na drugoj strani, EPS mora da poboljša kvalitet usluge u distributivnoj delatnosti i, iznad svega, smanji gubitke električne energije u distribuciji – naglašava Maćić.
Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom, objašnjava da je Agencija na osnovu utvrđenih opravdanih troškova, krajem prošle godine utvrdila da EPS ima osnova da podnese zahtev za poskupljenje od 38 odsto.
Do tačne prosečne cene kilovat-sata o kojoj se i te kako polemiše, EPS stiže na kraju godine, kada se vide prihodi i količina prodatih kilovata.
Tada znaju i preciznu prosečnu cenu kilovat-sata koji iz elektrana stigne na visoki napon Elektromreže Srbije na putu ka drugom delu EPS-a, ka distribucijama. Kažu da zbog konkurencije nije pametno da otkrivaju proizvodnu cenu, ali je „Politika” uvidom u neke dokumente saznala da kilovat-sat košta oko 2,7 evrocenti.
Govoreći o tržištu u Srbiji i uticaju cena sa regionalnog tržišta na cenu struje, Vlaisavljević objašnjava da nema kvalifikovanih kupaca i internog tržišta u Srbiji sve dok EPS ima depreciranu cenu.
– Cena struje za tarifne kupce koja je određena EPS-u „ubija” tržište. EPS priželjkuje tržište i utakmicu sa 37 licenciranih trgovaca i sa svima koji žele da proizvode električnu energiju. Zato i tražimo od nadležnih organa da ga što pre stvore. Ovako jevtine struje na visokom naponu nema ni kod koga, ni kod drugih proizvođača, ni kod trgovaca. Sada se zna i cena pristupa mreži visokog napona i pristupa mreži niskog napona, pa ako neko na visokom naponu nađe nižu cenu od naše, ima svu slobodu da nas napusti. Trudićemo se da naš kilovat-sat na visokom naponu i dalje bude konkurentan, jer ne želimo da gubimo kupce. A ubeđeni smo da će taj kilovat-sat i dalje biti konkurentan, čak i kada uslede nova poskupljenja struje – smatra Vlaisavljević.
On se zalaže za tržište i naglašava da je krajnje vreme da se donesu Pravila o radu tržišta električne energije (market kod) koja se odnose na radu internog tržišta električne energije u Srbiji. Krajem 2005. godine to je trebalo da uradi EMS i dostavi AERS-u na usvajanje, ali to dosad nije uradio, naglašava Vlaisavljević.
Na pitanje ko treba da donese tarifu za mrežarinu i ko je sada određuje, Ljuba Maćić kaže da predlog cena po tarifnim stavovima, sa obrazloženjem, propisanim podacima i dokumentacijom, pripremaju distributivna i prenosno preduzeće i dostavljaju ga Agenciji na mišljenje. Konačnu odluku donosi republička vlada.
– Tako je i urađeno za cene koje važe od marta 2010. godine, a prvi put za distributivne tarife, koje se do sada nisu posebno iskazivale. Od 1. marta ove godine istovremeno sa novim cenama za tarifne kupce i korišćenje prenosne mreže, primenjuje se i tarifni sistem za pristup i korišćenje sistema za distribuciju električne energije. Vlada je dala saglasnost na ove cene na sednici od 25. januara, što je objavljeno u „Službenom glasniku” 5. februara i sada EMS i EPS treba da objave cenovnike, uključujući i one za korišćenje distributivnih mreža. Tarife su različite za svako od pet distributivnih privrednih društava u okviru EPS-a, jer su im troškovi i struktura potrošnje energije različiti – kaže Maćić.
On ističe da Agencija nije sasvim zadovoljna kvalitetom tih podataka i načinom njihovog razdvajanja od trgovine na malo, ali je smatrala da je za otvaranje tržišta veoma važno da njihova primena počne što pre, imajući u vidu i da je nivo priznatih troškova niži u odnosu na druge zemlje i da oni podležu naknadnoj korekciji.
Ako neće EPS, hoće Agencija
Ukupni troškovi mrežarine za pojedinačnog kupca zavise od kategorije potrošnje, odnosno naponskog nivoa, načina potrošnje, odnosno obračunske snage, reaktivne energije i načina merenja. Nakon objavljivanja cenovnika, Agencija će, ukoliko to ne uradi EPS, objaviti veličinu mrežarina za pojedine kategorije i tipske kupce, kaže Ljuba Maćić.
Uslovi na tržištu
Od početka marta uslovi na tržištu su sledeći: ponuda EPS-a je uglavnom dovoljna da pokrije potrebe tarifnih kupaca; 44 trgovca ima licencu za trgovinu električnom energijom na slobodnom tržištu i mogu je ponuditi kvalifikovanim kupcima; prekogranični prenosni kapaciteti, kao i ukupna prenosna mreža su, radi transparentnosti, još 2005. godine izdvojeni u JP EMS, a ovi kapaciteti se dodeljuju po javnoj, tržišnoj proceduri i omogućavaju promet – uvoz i ponudu znatnih količina električne energije i integraciju u regionalno tržište.
Potrošači, osim domaćinstava, imaju pravo i mogućnost da biraju snabdevača, cene korišćenja prenosnog i distributivnih sistema su regulisane i objavljene.
Agencija je dala saglasnost na tehnička pravila za korišćenje mreža, ova pravila utvrđuju prava i obaveze operatera prenosnog i distributivnih sistema i korisnika sistema i ona su u primeni.
Elektromreža Srbije je dostavila Agenciji prvu verziju Pravila rada tržišta električne energije i očekujemo da ćemo sredinom godine moći dati saglasnost, a dotad se, u slučaju potrebe, za snabdevanje kvalifikovanih kupaca za balansiranje mogu koristiti privremena pravila. Ono što još ostaje da se uradi jeste pravno razdvajanje distribucije od trgovine na malo, ali to nije faktor koji može ugrožavati ponudu drugih kompanija.
Izvor: Politika:/Dejan Spalović