- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР
Како сачувати бубреге
Половина пацијената који су стигли до дијализе, прво су имали хипертензију и дијабетес или обе болести
Бубрези тихо губе своју функцију, не боле и не дају неке друге знаке који би најавили болест. Нека особа може имати годинама повишен крвни притисак или дијабетес, да би се тек након десет и више година испољили неки знаци бубрежног оштећења. За то време скривено пропадају бубрежне ћелије. Када се њихов број смањи на 50 одсто, преостале раде и за изгубљене, али не задуго. Убрзо и оне пропадају, па је могуће да до јуче здрава особа открије да је бубрежни болесник и заврши на дијализи. Од 5000 пацијената којима је она неопходна, половина никада раније није боловала од бубрежних болести.
Примаријус др Љиљана Сурић-Ламбић, нефролог у Клиничко-болничком центру „Земун”, потврдила је да дугогодишња хипертензија и дијабетес могу временом да доведу до почетне бубрежне слабости, без претходних симптома који би је најавили. Познато је да се крвни судови у дијабетесу и хипертензији патолошки мењају због чега трпе сви органи у телу, а посебно бубрези, будући да се њихове основне функционалне јединице (гломерули) састоје из најфинијих капилара. Артериосклероза је такође значајан чинилац у настанку бубрежних болести. Сужавање бубрежних артерија и последична оштећења бубрежних ћелија онемогућавају нормалан рад бубрега, временом њихова функција опада да би се на крају потпуно угасила. Понекад је смањена бубрежна функција знак за друго обољење за које болесник није знао, или су симптоми били занемарени и непрепознати.
Не солити претерано
Шта се све догађа у организму када бубрези попусте може се наслутити на основу функција које они обављају. Бубрези филтрирају отпадне продукте метаболизма беланчевина (уреа, креатинин, мокраћна киселина, фосфати...), разне токсине, лекове. Смањењем бубрежне функције, ове материје се задржавају у организму изазивајући лакша или тежа токсична стања (уремија). Код дијабетичара који имају лоше регулисан шећер долази до пропадања мембране у бубрежним гломерулима и тубулима кроз коју се филтрирају распадни продукти метаболизма, она постаје појачано пропустљива, па се у урину могу наћи материје које иначе не би смеле – протеини, гликоза и друге.
Бубрези одржавају равнотежу потребних електролита и количину воде у циркулацији. Уколико се, рецимо, због бубрежне слабости у организму задржава калијум, његов вишак ремети рад мишићних, посебно срчаних ћелија и угрожава срце. Ослабљени бубрези са губитком функције недовољно излучују и натријум. Со везује воду, повећава се притисак, циркулишућа течност се истискује из крвних судова у мека ткива и настају отоци. Болесник тада улази у зачаран круг узрока и последица: хипертензија може да изазове бубрежну слабост и да је погоршава, а смањена функција бубрега повећава крвни притисак. Докторка Сурић-Ламбић зато наглашава да нелечена хипертензија, у обе варијанте, доприноси бржем пропадању бубрежне функције до потпуног губитка и угрожава живот болесника.
Со је, иначе, потребна организму па недостатак води другим поремећајима везаним за губитак воде (дехидратација) и пад притиска, јер бубрег са смањеном функцијом има слабију моћ прилагођавања и одговора на сигнале патолошког стања организма.
Ослабљени бубрези слабије одржавају кисело-базну равнотежу. У каснијој фази болести ацидоза настаје као последица превеликог уноса беланчевина и задржавања киселих производа насталих у процесима метаболизма. Од нормалне функције бубрега зависи и количина хормона еритропоетина, витамина Д3 и простангладина који шире крвне судове. Еритропоетин је хормон који подстиче коштану срж на производњу црвених крвних зрнаца, а његов недостатак код бубрежних болесника изазива анемију.
Дијагноза са две анализе
Како се открива попуштање бубрежне функције? Умор, главобоља, безвољност, малаксалост, мучнина, сивкасто-жута боја коже, отоци – могу да побуде сумњу на бубрежну слабост, међутим за почетак је довољна и обична, јефтина и рутинска анализа урина и крви , коју они који брину о свом здрављу ураде бар једном годишње.
Први знак оштећења бубрега код дијабетичара и хипертоничара је присуство беланчевина, најчешће албумина у урину, а степен бубрежне слабости одређује се методом процене гломеруларне филтрације преко клиренса креатинина. Овом анализом се мери колико милилитара крви ћелије бубрега очисте од распадних продуката (креатинина) у једном минуту. Према тој формули, све што је мање од 90 мл/мин/1.73 м 2 већ је знак попуштања бубрежне функције. Особе код којих се дијагностикује бубрежна слабост требало би најмање два пута годишње да провере креатинин у крви и урину који се скупља 24 сата.
Наша саговорница наглашава да се рано откривена бубрежна слабост може знатно успорити смањивањем крвног притиска (не би требало да буде виши од 130/80), и добром контролом гликемије у шећерној болести, смањивањем повећане телесне тежине, престанком пушења (дуван оштећује мале крвне судове), ограничењем уноса соли на два до три грама дневно и посебном исхраном за бубрежне болеснике.
Старење, поменуте и друге болести оштећују бубрежне ћелије, али бубрези, нажалост, не могу да обнове своје гломеруле и целе нефроне, као што то могу неки други органи, па се једном започети процес губљења бубрежне функције наставља. Тај губитак не угрожава живот све док се од милион нефрона – колико их бубрези имају – не изгуби 70 до 80 одсто. Тада болест улази у завршну фазу (уремија), а изгубљену функцију бубрега преузима вештачки бубрег, односно дијализа.
Бубрези су органи који имају велику способност прилагођавања и могу појачаним радом да одржавају равнотежу у организму све док не остане 18-20 одсто функционалних нефрона. Овај хронични и прогресивни процес, као што је већ наглашено, не може се зауставити и зато када функција опадне на 30 одсто, болесника треба припремати за вештачки бубрег. Овај апарат састоји се од полупропустљивих мембрана које замењују бубрежне филтере. Иако уз његову помоћ болесници могу да доживе и дубоку старост, дијализа никада у потпуности не замењује природни бубрег, упозорава докторка Сурић-Ламбић. Здрави бубрези непрекидно удаљавају распадне продукте док се код оних који су на дијализи штетне материје и вишак течности накупљају у крви између две дијализе и избацују тек сваки други дан, али ни тада у потпуности.
Вера Бошковић
Истраживања су показала да је просечни болесник на дијализи чешће мушкарац старији од 65 година који има повишен крвни притисак, прекомерну тежину и масноће у крви, шећерну болест и донедавно се осећао добро. Са епидемијом дијабетеса и хипертензије, упозорава др Сурић-Ламбић, све је више и млађих особа оба пола који имају потребу за вештачким бубрегом.
Објављено: 12.12.2010.
Извор: Политика магазин
Како сачувати бубреге
Половина пацијената који су стигли до дијализе, прво су имали хипертензију и дијабетес или обе болести
Бубрези тихо губе своју функцију, не боле и не дају неке друге знаке који би најавили болест. Нека особа може имати годинама повишен крвни притисак или дијабетес, да би се тек након десет и више година испољили неки знаци бубрежног оштећења. За то време скривено пропадају бубрежне ћелије. Када се њихов број смањи на 50 одсто, преостале раде и за изгубљене, али не задуго. Убрзо и оне пропадају, па је могуће да до јуче здрава особа открије да је бубрежни болесник и заврши на дијализи. Од 5000 пацијената којима је она неопходна, половина никада раније није боловала од бубрежних болести.
Примаријус др Љиљана Сурић-Ламбић, нефролог у Клиничко-болничком центру „Земун”, потврдила је да дугогодишња хипертензија и дијабетес могу временом да доведу до почетне бубрежне слабости, без претходних симптома који би је најавили. Познато је да се крвни судови у дијабетесу и хипертензији патолошки мењају због чега трпе сви органи у телу, а посебно бубрези, будући да се њихове основне функционалне јединице (гломерули) састоје из најфинијих капилара. Артериосклероза је такође значајан чинилац у настанку бубрежних болести. Сужавање бубрежних артерија и последична оштећења бубрежних ћелија онемогућавају нормалан рад бубрега, временом њихова функција опада да би се на крају потпуно угасила. Понекад је смањена бубрежна функција знак за друго обољење за које болесник није знао, или су симптоми били занемарени и непрепознати.
Не солити претерано
Шта се све догађа у организму када бубрези попусте може се наслутити на основу функција које они обављају. Бубрези филтрирају отпадне продукте метаболизма беланчевина (уреа, креатинин, мокраћна киселина, фосфати...), разне токсине, лекове. Смањењем бубрежне функције, ове материје се задржавају у организму изазивајући лакша или тежа токсична стања (уремија). Код дијабетичара који имају лоше регулисан шећер долази до пропадања мембране у бубрежним гломерулима и тубулима кроз коју се филтрирају распадни продукти метаболизма, она постаје појачано пропустљива, па се у урину могу наћи материје које иначе не би смеле – протеини, гликоза и друге.
Бубрези одржавају равнотежу потребних електролита и количину воде у циркулацији. Уколико се, рецимо, због бубрежне слабости у организму задржава калијум, његов вишак ремети рад мишићних, посебно срчаних ћелија и угрожава срце. Ослабљени бубрези са губитком функције недовољно излучују и натријум. Со везује воду, повећава се притисак, циркулишућа течност се истискује из крвних судова у мека ткива и настају отоци. Болесник тада улази у зачаран круг узрока и последица: хипертензија може да изазове бубрежну слабост и да је погоршава, а смањена функција бубрега повећава крвни притисак. Докторка Сурић-Ламбић зато наглашава да нелечена хипертензија, у обе варијанте, доприноси бржем пропадању бубрежне функције до потпуног губитка и угрожава живот болесника.
Со је, иначе, потребна организму па недостатак води другим поремећајима везаним за губитак воде (дехидратација) и пад притиска, јер бубрег са смањеном функцијом има слабију моћ прилагођавања и одговора на сигнале патолошког стања организма.
Ослабљени бубрези слабије одржавају кисело-базну равнотежу. У каснијој фази болести ацидоза настаје као последица превеликог уноса беланчевина и задржавања киселих производа насталих у процесима метаболизма. Од нормалне функције бубрега зависи и количина хормона еритропоетина, витамина Д3 и простангладина који шире крвне судове. Еритропоетин је хормон који подстиче коштану срж на производњу црвених крвних зрнаца, а његов недостатак код бубрежних болесника изазива анемију.
Дијагноза са две анализе
Како се открива попуштање бубрежне функције? Умор, главобоља, безвољност, малаксалост, мучнина, сивкасто-жута боја коже, отоци – могу да побуде сумњу на бубрежну слабост, међутим за почетак је довољна и обична, јефтина и рутинска анализа урина и крви , коју они који брину о свом здрављу ураде бар једном годишње.
Први знак оштећења бубрега код дијабетичара и хипертоничара је присуство беланчевина, најчешће албумина у урину, а степен бубрежне слабости одређује се методом процене гломеруларне филтрације преко клиренса креатинина. Овом анализом се мери колико милилитара крви ћелије бубрега очисте од распадних продуката (креатинина) у једном минуту. Према тој формули, све што је мање од 90 мл/мин/1.73 м 2 већ је знак попуштања бубрежне функције. Особе код којих се дијагностикује бубрежна слабост требало би најмање два пута годишње да провере креатинин у крви и урину који се скупља 24 сата.
Наша саговорница наглашава да се рано откривена бубрежна слабост може знатно успорити смањивањем крвног притиска (не би требало да буде виши од 130/80), и добром контролом гликемије у шећерној болести, смањивањем повећане телесне тежине, престанком пушења (дуван оштећује мале крвне судове), ограничењем уноса соли на два до три грама дневно и посебном исхраном за бубрежне болеснике.
Старење, поменуте и друге болести оштећују бубрежне ћелије, али бубрези, нажалост, не могу да обнове своје гломеруле и целе нефроне, као што то могу неки други органи, па се једном започети процес губљења бубрежне функције наставља. Тај губитак не угрожава живот све док се од милион нефрона – колико их бубрези имају – не изгуби 70 до 80 одсто. Тада болест улази у завршну фазу (уремија), а изгубљену функцију бубрега преузима вештачки бубрег, односно дијализа.
Бубрези су органи који имају велику способност прилагођавања и могу појачаним радом да одржавају равнотежу у организму све док не остане 18-20 одсто функционалних нефрона. Овај хронични и прогресивни процес, као што је већ наглашено, не може се зауставити и зато када функција опадне на 30 одсто, болесника треба припремати за вештачки бубрег. Овај апарат састоји се од полупропустљивих мембрана које замењују бубрежне филтере. Иако уз његову помоћ болесници могу да доживе и дубоку старост, дијализа никада у потпуности не замењује природни бубрег, упозорава докторка Сурић-Ламбић. Здрави бубрези непрекидно удаљавају распадне продукте док се код оних који су на дијализи штетне материје и вишак течности накупљају у крви између две дијализе и избацују тек сваки други дан, али ни тада у потпуности.
Вера Бошковић
Истраживања су показала да је просечни болесник на дијализи чешће мушкарац старији од 65 година који има повишен крвни притисак, прекомерну тежину и масноће у крви, шећерну болест и донедавно се осећао добро. Са епидемијом дијабетеса и хипертензије, упозорава др Сурић-Ламбић, све је више и млађих особа оба пола који имају потребу за вештачким бубрегом.
Објављено: 12.12.2010.
Извор: Политика магазин
