Како разликовати терористу од броца за слободу
Photo: EPA
СБ УН нашао је за сходно да се поново врати проблему међународног тероризма. До сада не постоји ни универзално одређење, чак ни заједничко за све земље схватање шта је то тероризам, посебно међународни.
Са таквим термином у УН увек су постојале тешкоће. У време хладног рата, када је свет био подељен на два табора, сваки од њих гледао је на питање с позиције своје идеологије и својих геополитичких интереса. Тако су једна иста лица могла да се сматрају терористима на Западу, али борцима за слободу по мишљењу комунистичког табора. Бивало је и супротно.
Прекидом хладног рата јединственост мишљења није постигнута. Они које Америка назива терористима негде на Блиском Истоку проглашавају се борцима за слободу у неким земљама трећег света.
Драматичне разлике виде се не само међу владама, већ и међу народима. После 11. септембра Америка се са чуђењем уверила да се не осећају сви са њом. У Русији, која је преживела експлозије у стамбеним зградама и друге акте терора од стране чеченских терориста, није могло бити ни речи о радовању. Постојало је само искрено саучешће, гомиле светова положених испред америчке амбасаде. А на пример на палестинским терирторијама било је масовно и такође искрено народно ликовање.
Американци, и Запад уопште, извукли су своје закључке из виђеног. Њихов одговор на 11. септембар била су два рата, тајни затвори кроз које су прошле на десетине хиљада осумњичених. Ипак тероризма нема мање, сматра галвни уредник листа Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов.
Терористичких актова таквих размера до данас није било. И, наравно, то је врло снажно утицало на перцепцију терористичке делатности и на тежњу великих земаља, пре свега САД, да се против тога боре. Снаге, средства, људски и интелектуални ресурси, који су после 11. септембра били ангажовани у борби против терористичких појава, наравно, немају преседана у историји. Истовремено не може се рећи да је захваљујући томе постигнута битна победа над међународним териризмом. У свету нема мање тероризма. Они ратови који су били започети после 11. септембра, Авганистан и Ирак, нису довели до смањења терористичке опасности. Пре би се рекло напротив, они је умножавају, увећава се број оних који ратују против америчких трупа.
Осим тога, после 11. септембра Запад је уложио више напора да његово схватање међународног тероризма постане универзално. Ипак и ова замисао је успела само делимично и само привремено, сматра Фјодор Лукјанов.
Као прво, појам међународног тероризма постепено се повлачи из центра међународне политике. Ако је пре 5-7 година он имао одређујући значај, сада постаје јасно да изградња читавог међународног система не полази за руком у складу са односом према међународном тероризму. То је немогуће учинити окосницом међународних односа.
Испоставило се да свет за сада ниеј спреман да се обједини у међународну антитерористичку коалицију. И стандарди код разних земаља за сада су разни. Вероватно зато представници чеченских терориста који врше терористичке акте у Русији добијају политички азил у Великој Британији.
Извор: Глас Русије
СБ УН нашао је за сходно да се поново врати проблему међународног тероризма. До сада не постоји ни универзално одређење, чак ни заједничко за све земље схватање шта је то тероризам, посебно међународни.
Са таквим термином у УН увек су постојале тешкоће. У време хладног рата, када је свет био подељен на два табора, сваки од њих гледао је на питање с позиције своје идеологије и својих геополитичких интереса. Тако су једна иста лица могла да се сматрају терористима на Западу, али борцима за слободу по мишљењу комунистичког табора. Бивало је и супротно.
Прекидом хладног рата јединственост мишљења није постигнута. Они које Америка назива терористима негде на Блиском Истоку проглашавају се борцима за слободу у неким земљама трећег света.
Драматичне разлике виде се не само међу владама, већ и међу народима. После 11. септембра Америка се са чуђењем уверила да се не осећају сви са њом. У Русији, која је преживела експлозије у стамбеним зградама и друге акте терора од стране чеченских терориста, није могло бити ни речи о радовању. Постојало је само искрено саучешће, гомиле светова положених испред америчке амбасаде. А на пример на палестинским терирторијама било је масовно и такође искрено народно ликовање.
Американци, и Запад уопште, извукли су своје закључке из виђеног. Њихов одговор на 11. септембар била су два рата, тајни затвори кроз које су прошле на десетине хиљада осумњичених. Ипак тероризма нема мање, сматра галвни уредник листа Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов.
Терористичких актова таквих размера до данас није било. И, наравно, то је врло снажно утицало на перцепцију терористичке делатности и на тежњу великих земаља, пре свега САД, да се против тога боре. Снаге, средства, људски и интелектуални ресурси, који су после 11. септембра били ангажовани у борби против терористичких појава, наравно, немају преседана у историји. Истовремено не може се рећи да је захваљујући томе постигнута битна победа над међународним териризмом. У свету нема мање тероризма. Они ратови који су били започети после 11. септембра, Авганистан и Ирак, нису довели до смањења терористичке опасности. Пре би се рекло напротив, они је умножавају, увећава се број оних који ратују против америчких трупа.
Осим тога, после 11. септембра Запад је уложио више напора да његово схватање међународног тероризма постане универзално. Ипак и ова замисао је успела само делимично и само привремено, сматра Фјодор Лукјанов.
Као прво, појам међународног тероризма постепено се повлачи из центра међународне политике. Ако је пре 5-7 година он имао одређујући значај, сада постаје јасно да изградња читавог међународног система не полази за руком у складу са односом према међународном тероризму. То је немогуће учинити окосницом међународних односа.
Испоставило се да свет за сада ниеј спреман да се обједини у међународну антитерористичку коалицију. И стандарди код разних земаља за сада су разни. Вероватно зато представници чеченских терориста који врше терористичке акте у Русији добијају политички азил у Великој Британији.
Извор: Глас Русије