- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Kako potrošiti bilion evra?
Radi se o mnogo novca – o bilion evra. I o tome kako ga potrošiti.Prvi predlog budžeta Evropske Unije, Evropska komisija bi trebalo da predstavi na samitu u Briselu krajem sedmice.
Budžet sadrži stavke poput poljoprivrede, zaposlenja ili regionalnih podsticaja ali i projekte koji proširuju uobičajene okvire. Među njih spada i Connecting Europe Facility (CEF) za koji je predviđeno 40 milijardi evra.
Ovim novcem bi se, takoreći nadresorno, finansirali projekti za bolje energetsko i transportno povezivanje kao i ulaganje u širokopojasne internet mreže i to u najudaljenijim i najzabitijim područjima Evropske unije.
Koliko je na globalnom tržištu važno ulaganje u širokopojasne mreže pokazuje primer Kine koja je samo prošle godine brzi internet uvela u 36 miliona domaćinstava, što je više od svih internet konekcija uvedenih u Evropi.
CEF zemljama Evropske unije omogućuje širenje internet mreže uz pomoć povoljnih kredita. Trenutno se planira i proširenje energetske mreže. Koliko će na kraju za smele projekte biti odobreno, zavisi od ishoda pregovora na samitu EU.
Poslednji pokušaj dogovora u novembru prošle godine je propao jer zemlje članice koje u budžet uplaćuju više nego što iz njega dobijaju nisu bile zadovoljne, kako kažu, ekspanzivnim budžetom. Budžet Unije se finansira iz različitih izvora. S jedne strane su to prihodi od carina i poreza na dodatu vrednost, a s druge – i taj deo je najveći – u pitanju su direktne uplate zemalja članica. Ali na dugoročni finansijski plan ne treba gledati kao na klasični državni budžet nego se zapravo radi o gornjoj granici izdavanja za pojedina područja.
To je važno, ne samo zbog skupih i velikih projekata poput onih povezanih s saobraćajnom infrastrukturom, nego i za područja poput nauke, koja zavisi od dugotrajnog finansiranja i planiranja. Jedan od takvih naučnih projekata je i Horizon 2020 težak 80 milijardi evra.
Ali ne radi se samo o tome ko koliko uplaćuje nego i kuda taj novac odlazi. Sektor poljoprivrede i poljoprivrednog razvoja tradicionalno guta najviše novca. Najžešći borci za to da tako i ostane su Francuska i južnoevropske zemlje. Znači li to da su poljoprivredni i regionalni fondovi nedodirljivi i da će se štedeti na nauci i infrastrukturi?
Izvor:
B92.net
Radi se o mnogo novca – o bilion evra. I o tome kako ga potrošiti.Prvi predlog budžeta Evropske Unije, Evropska komisija bi trebalo da predstavi na samitu u Briselu krajem sedmice.
Budžet sadrži stavke poput poljoprivrede, zaposlenja ili regionalnih podsticaja ali i projekte koji proširuju uobičajene okvire. Među njih spada i Connecting Europe Facility (CEF) za koji je predviđeno 40 milijardi evra.
Ovim novcem bi se, takoreći nadresorno, finansirali projekti za bolje energetsko i transportno povezivanje kao i ulaganje u širokopojasne internet mreže i to u najudaljenijim i najzabitijim područjima Evropske unije.
Koliko je na globalnom tržištu važno ulaganje u širokopojasne mreže pokazuje primer Kine koja je samo prošle godine brzi internet uvela u 36 miliona domaćinstava, što je više od svih internet konekcija uvedenih u Evropi.
CEF zemljama Evropske unije omogućuje širenje internet mreže uz pomoć povoljnih kredita. Trenutno se planira i proširenje energetske mreže. Koliko će na kraju za smele projekte biti odobreno, zavisi od ishoda pregovora na samitu EU.
Poslednji pokušaj dogovora u novembru prošle godine je propao jer zemlje članice koje u budžet uplaćuju više nego što iz njega dobijaju nisu bile zadovoljne, kako kažu, ekspanzivnim budžetom. Budžet Unije se finansira iz različitih izvora. S jedne strane su to prihodi od carina i poreza na dodatu vrednost, a s druge – i taj deo je najveći – u pitanju su direktne uplate zemalja članica. Ali na dugoročni finansijski plan ne treba gledati kao na klasični državni budžet nego se zapravo radi o gornjoj granici izdavanja za pojedina područja.
To je važno, ne samo zbog skupih i velikih projekata poput onih povezanih s saobraćajnom infrastrukturom, nego i za područja poput nauke, koja zavisi od dugotrajnog finansiranja i planiranja. Jedan od takvih naučnih projekata je i Horizon 2020 težak 80 milijardi evra.
Ali ne radi se samo o tome ko koliko uplaćuje nego i kuda taj novac odlazi. Sektor poljoprivrede i poljoprivrednog razvoja tradicionalno guta najviše novca. Najžešći borci za to da tako i ostane su Francuska i južnoevropske zemlje. Znači li to da su poljoprivredni i regionalni fondovi nedodirljivi i da će se štedeti na nauci i infrastrukturi?
Izvor:
B92.net