- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Kako pomoći seljacima posle suše
Izvor:
B92.net
Za sada niko ne zna kakvu vrstu pomoći država može da obezbedi zbog velikih šteta u poljoprivredi.Vlade Srbije trebalo bi na sledećoj sednici zakazanoj za četvrtak, 23. avgust, da odluči o merama kojima će pomoći poljoprivrednim proizvođačima, saznaje se u Ministarstvu poljoprivrede.
Do tada se od Republičkog štaba za vanredne situacije očekuju kompletni podaci o šteti koju je prouzrokovala ovogodišnja suša.
Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić apelovao je na Vladu Srbije da što pre poljoprivrednicima kaže kakvu vrstu pomoći može da im pruži zbog štete od suše.
Ješić je novinarima u Vrbasu rekao da je prema procenama svih 45 lokalnih samouprava u Vojvodini šteta od suše u poljoprivrednoj proizvodnji oko milijardu evra.
"Vlada Vojvodine je zvaničan zahtev uputila Ministarstvu poljoprivrede Srbije i zatražila da se proglasi elementarna nepogoda na teritoriji Vojvodine”, kazao je on.
Ješić je dodao da to podrazumeva izradu mera za pomoć poljoprivrednicima i regresiranje jesenje setve.
"Očekujem da vlada što pre nešto uradi iako sam svestan da para nema. Najpoštenije bi bilo da izađu pred poljoprivrednike i kažu koliko para imaju”, kazao je Ješić.
On je podsetio da je Vlada Vojvodine uradila reprogram obaveza prema svojim finansijskim institucijama za preko 10.000 korisnika koji su uzeli dugoročne kredite.
Suša je napravila štetu nekoliko puta u poslednjih petnaestak godina, država je na razne načine pomagala poljoprivrednicima, međutim, činjenica je da se stanje elementarne nepogode nikada nije proglašavalo. Drastična suša je bila i 2000. godine posle koje smo dobili donacije u hrani, pa 2003. i 2007. godine.
Prema mišljenju Milana Prostrana, savetnika u Odboru za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, to je zato što nema jasnih propisa niti metodologije za proglašenje elementarne nepogode i shodno tome šta posle toga sledi, odnosno koje mere država treba da preduzme.
"U bivšoj Jugoslaviji kriterijum za proglašenje elementarne nepogode je bio da je šteta veća od 10 odsto od očekivanog ili procenjenog bruto domaćeg proizvoda u poljoprivredi. Elementarna nepogoda se, inače, može proglasiti na manjem području, u okrugu, pokrajini i celoj državi", kazao je Prostran.
Prema dosadašnjem iskustvu država zemljoradnike može osloboditi plaćanja poreza na katastarski prihod što je, istina, mali iznos. Takođe, može reprogramirati plaćanje obaveza njoj, između ostalog, i nekih dugoročnih kredita koji su davani iz budžeta. Može i da preporuči bankama da reprogramiraju kredite zemljoradnicima, kao i da obezbedi neki regres za jesenju setvu u vidu goriva, đubriva, semena.
"Pitanje je kolikim parama država raspolaže. Problem je što Direkcija za robne rezerve ne raspolaže većim sumama za intervenciju pa će tržište odrediti cene. Sad je najvažnije da se naprave bilansi, odnosno da se vidi kolike su zalihe i procenjen rod, da se vidi čime raspolažemo. Tek onda treba razmatrati eventualnu zabranu izvoza žitarica. Tako nešto nije bilo nepoznato nama, bilo je toga i ranijih godina", rekao je Prostran.
Ministarstvo poljoprivrede pitali smo da li će tražiti od vlade da se zabrani izvoz žitarica kako je zatražilo udruženje proizvođača hrane za životinje PKS.
"Ovog trenutka ne razmišljamo o tako drastičnim merama, iako će rod zbog suše biti umanjen na nekim kulturama i preko 50 odsto, a prema proračunima Ministarstva poljoprivrede, u ovom trenutku žitarica imamo sasvim dovoljno za domaću upotrebu. Takođe, kako bismo zadovoljili potrebe našeg tržišta, intervenisaćemo u određenim količinama iz Direkcije za robne rezerve", naveli su u ministarstvu.
Izvor:
B92.net
Za sada niko ne zna kakvu vrstu pomoći država može da obezbedi zbog velikih šteta u poljoprivredi.Vlade Srbije trebalo bi na sledećoj sednici zakazanoj za četvrtak, 23. avgust, da odluči o merama kojima će pomoći poljoprivrednim proizvođačima, saznaje se u Ministarstvu poljoprivrede.
Do tada se od Republičkog štaba za vanredne situacije očekuju kompletni podaci o šteti koju je prouzrokovala ovogodišnja suša.
Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić apelovao je na Vladu Srbije da što pre poljoprivrednicima kaže kakvu vrstu pomoći može da im pruži zbog štete od suše.
Ješić je novinarima u Vrbasu rekao da je prema procenama svih 45 lokalnih samouprava u Vojvodini šteta od suše u poljoprivrednoj proizvodnji oko milijardu evra.
"Vlada Vojvodine je zvaničan zahtev uputila Ministarstvu poljoprivrede Srbije i zatražila da se proglasi elementarna nepogoda na teritoriji Vojvodine”, kazao je on.
Ješić je dodao da to podrazumeva izradu mera za pomoć poljoprivrednicima i regresiranje jesenje setve.
"Očekujem da vlada što pre nešto uradi iako sam svestan da para nema. Najpoštenije bi bilo da izađu pred poljoprivrednike i kažu koliko para imaju”, kazao je Ješić.
On je podsetio da je Vlada Vojvodine uradila reprogram obaveza prema svojim finansijskim institucijama za preko 10.000 korisnika koji su uzeli dugoročne kredite.
Suša je napravila štetu nekoliko puta u poslednjih petnaestak godina, država je na razne načine pomagala poljoprivrednicima, međutim, činjenica je da se stanje elementarne nepogode nikada nije proglašavalo. Drastična suša je bila i 2000. godine posle koje smo dobili donacije u hrani, pa 2003. i 2007. godine.
Prema mišljenju Milana Prostrana, savetnika u Odboru za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, to je zato što nema jasnih propisa niti metodologije za proglašenje elementarne nepogode i shodno tome šta posle toga sledi, odnosno koje mere država treba da preduzme.
"U bivšoj Jugoslaviji kriterijum za proglašenje elementarne nepogode je bio da je šteta veća od 10 odsto od očekivanog ili procenjenog bruto domaćeg proizvoda u poljoprivredi. Elementarna nepogoda se, inače, može proglasiti na manjem području, u okrugu, pokrajini i celoj državi", kazao je Prostran.
Prema dosadašnjem iskustvu država zemljoradnike može osloboditi plaćanja poreza na katastarski prihod što je, istina, mali iznos. Takođe, može reprogramirati plaćanje obaveza njoj, između ostalog, i nekih dugoročnih kredita koji su davani iz budžeta. Može i da preporuči bankama da reprogramiraju kredite zemljoradnicima, kao i da obezbedi neki regres za jesenju setvu u vidu goriva, đubriva, semena.
"Pitanje je kolikim parama država raspolaže. Problem je što Direkcija za robne rezerve ne raspolaže većim sumama za intervenciju pa će tržište odrediti cene. Sad je najvažnije da se naprave bilansi, odnosno da se vidi kolike su zalihe i procenjen rod, da se vidi čime raspolažemo. Tek onda treba razmatrati eventualnu zabranu izvoza žitarica. Tako nešto nije bilo nepoznato nama, bilo je toga i ranijih godina", rekao je Prostran.
Ministarstvo poljoprivrede pitali smo da li će tražiti od vlade da se zabrani izvoz žitarica kako je zatražilo udruženje proizvođača hrane za životinje PKS.
"Ovog trenutka ne razmišljamo o tako drastičnim merama, iako će rod zbog suše biti umanjen na nekim kulturama i preko 50 odsto, a prema proračunima Ministarstva poljoprivrede, u ovom trenutku žitarica imamo sasvim dovoljno za domaću upotrebu. Takođe, kako bismo zadovoljili potrebe našeg tržišta, intervenisaćemo u određenim količinama iz Direkcije za robne rezerve", naveli su u ministarstvu.