LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kako nadmudriti kurs
Terminska kupovina deviza jedan je od načina zaštite od valutnog rizika, podsećaju u Narodnoj banci Srbije
Dobar savet para vredi Foto D. Jevremović
Finansijski direktor jednog velikog izvoznog preduzeća u Srbiji ovih dana će u banci podići novac po kursu od 107 dinara za evro bez obzira na to što se srednji kurs nacionalne valute vrti oko stotke. A recept za nadmudrivanje kursne liste, kako kaže, jeste zaštita od valutnog rizika.
Pre šest meseci je dinare oročio u banci po nešto nižoj kamati od uobičajene, ali se ugovorom istovremeno zaštitio od valutnog rizika. Odnosno zatražio je da na dan dospeća dobije najmanje 107 dinara za jedan evro plus kamatu.
– Moram da priznam da sam to naučio od banaka. Kao što oni, kad meni pozajmljuju novac mogu sa svojim parama da rade šta hoće, tako i ja sa svojim novcem radim šta mi je volja – kaže ovaj privrednik koji ne želi da mu se ime spominje u novinama.
Pre šest meseci mogao je da bira: ili će dinare oročiti u banci po znatno većoj kamati ili da zarada bude manja, ali da valutni rizik bude nula. Izabrao je ovo drugo.
A razlog zašto ne želi da to imenom i prezimenom kaže je što vrlo često svojim poslovnim partnerima, baš kao što to čine banke, pozajmljuje novac. Ako je rok kratak, odnosno deset ili petnaest dana, onda to čini i bez nadoknade. Ali uz jedan uslov – da se u ugovoru nađe klauzula zaštite od valutnog rizika.
– Isto to rade banke, kad pozajmljuju evre klijentima, a isplaćuju ih u dinarima. Ne krijem da sam to od njih naučio – kaže naš sagovornik.
U Narodnoj banci Srbije savetuju da je sada dobra prilika za sve one koji su i dalje izloženi deviznom riziku da razmisle i iskoriste povoljan momenat za zaštitu od rizika pomeranja kursa. Objašnjavaju da je uzrok poslednjeg jačanja dinara posledica ponude i tražnje na deviznom tržištu.
Međutim, uprkos upozorenjima centralne banke, mnogi privrednici i dalje ne koriste nikakve instrumente zaštite od kursnih razlika. Kad su jednom prilikom Branislava Grujića, predsednika kluba „Privrednik”, upitali zašto to ne radi, odgovorio je:
– Ko se hedžuje, može da se ubije – misleći na stručan naziv za terminsku kupovinu deviza.
I Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus”, priznaje da ne koristi instrumente zaštite od valutnog rizika.
– Prvo, to košta i banke to ne rade džabe. A drugo, pošto je kurs ovde uvek nestabilan, to znači da bi stalno morao da idem u banku i stalno da se hedžujem – objašnjavao je Knežević svoje razloge zašto je protiv ovakve usluge.
Ipak, požalio se da je robu pre nekoliko meseci prodao po kursu od 107, a na naplatu mu račun stiže po kursu od 103 dinara. To znači da mu je nestabilnost na deviznom tržištu pojela ceo profit. Država je kriva za jačanje dinara, jer na taj način stimuliše uvoznike što joj donosi značajne prihode u kasu – smatra Knežević.
U banci Inteza, međutim, objašnjavaju da ugovoreni terminski kurs ne predstavlja očekivanje, odnosno projekciju banke u pogledu budućeg kretanja kursa, već se on precizno matematički utvrđuje. U računicu ulazi trenutni kurs dve valute, ročnost transakcije i razlika u kamatnim stopama između dinara i evra.
– Zaključenjem terminskog ugovora privrednici eleminišu neizvesnost, jer fiksiraju kurs po kome će izmiriti svoje obaveze u stranoj valuti, ako su uvoznici ili u domaćoj, ako su izvoznici. Osnovna prednost terminske kupoprodaje deviza jeste činjenica da je kurs unapred poznat, iako se odnosi na neki datum u budućnosti. Osim toga, kada ugovara terminsku kupovinu, kompanija nije obavezna da odmah ima raspoloživa sredstva. Procedura za zaključenje ugovora o terminskoj kupoprodaji deviza je jednostavna, uz urednu kreditnu istoriju klijenta i iziskuje svega nekoliko dana – objašnjavaju u banci Inteza i dodaju da na terminski kurs ne naplaćuju proviziju klijentu.
Bankari kažu da za računanje terminskog kursa koriste kalkulator koji se nalazi na sajtu Narodne banke Srbije i koji se vrlo jednostavno koristi. Naša računica pokazuje da terminski kurs za mesec dana iznosi 100,69 dinara za evro, dok za šest meseci dostiže 105,11 dinara za evro.
Politika
Terminska kupovina deviza jedan je od načina zaštite od valutnog rizika, podsećaju u Narodnoj banci Srbije
Finansijski direktor jednog velikog izvoznog preduzeća u Srbiji ovih dana će u banci podići novac po kursu od 107 dinara za evro bez obzira na to što se srednji kurs nacionalne valute vrti oko stotke. A recept za nadmudrivanje kursne liste, kako kaže, jeste zaštita od valutnog rizika.
Pre šest meseci je dinare oročio u banci po nešto nižoj kamati od uobičajene, ali se ugovorom istovremeno zaštitio od valutnog rizika. Odnosno zatražio je da na dan dospeća dobije najmanje 107 dinara za jedan evro plus kamatu.
– Moram da priznam da sam to naučio od banaka. Kao što oni, kad meni pozajmljuju novac mogu sa svojim parama da rade šta hoće, tako i ja sa svojim novcem radim šta mi je volja – kaže ovaj privrednik koji ne želi da mu se ime spominje u novinama.
Pre šest meseci mogao je da bira: ili će dinare oročiti u banci po znatno većoj kamati ili da zarada bude manja, ali da valutni rizik bude nula. Izabrao je ovo drugo.
A razlog zašto ne želi da to imenom i prezimenom kaže je što vrlo često svojim poslovnim partnerima, baš kao što to čine banke, pozajmljuje novac. Ako je rok kratak, odnosno deset ili petnaest dana, onda to čini i bez nadoknade. Ali uz jedan uslov – da se u ugovoru nađe klauzula zaštite od valutnog rizika.
– Isto to rade banke, kad pozajmljuju evre klijentima, a isplaćuju ih u dinarima. Ne krijem da sam to od njih naučio – kaže naš sagovornik.
U Narodnoj banci Srbije savetuju da je sada dobra prilika za sve one koji su i dalje izloženi deviznom riziku da razmisle i iskoriste povoljan momenat za zaštitu od rizika pomeranja kursa. Objašnjavaju da je uzrok poslednjeg jačanja dinara posledica ponude i tražnje na deviznom tržištu.
Međutim, uprkos upozorenjima centralne banke, mnogi privrednici i dalje ne koriste nikakve instrumente zaštite od kursnih razlika. Kad su jednom prilikom Branislava Grujića, predsednika kluba „Privrednik”, upitali zašto to ne radi, odgovorio je:
– Ko se hedžuje, može da se ubije – misleći na stručan naziv za terminsku kupovinu deviza.
I Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus”, priznaje da ne koristi instrumente zaštite od valutnog rizika.
– Prvo, to košta i banke to ne rade džabe. A drugo, pošto je kurs ovde uvek nestabilan, to znači da bi stalno morao da idem u banku i stalno da se hedžujem – objašnjavao je Knežević svoje razloge zašto je protiv ovakve usluge.
Ipak, požalio se da je robu pre nekoliko meseci prodao po kursu od 107, a na naplatu mu račun stiže po kursu od 103 dinara. To znači da mu je nestabilnost na deviznom tržištu pojela ceo profit. Država je kriva za jačanje dinara, jer na taj način stimuliše uvoznike što joj donosi značajne prihode u kasu – smatra Knežević.
U banci Inteza, međutim, objašnjavaju da ugovoreni terminski kurs ne predstavlja očekivanje, odnosno projekciju banke u pogledu budućeg kretanja kursa, već se on precizno matematički utvrđuje. U računicu ulazi trenutni kurs dve valute, ročnost transakcije i razlika u kamatnim stopama između dinara i evra.
– Zaključenjem terminskog ugovora privrednici eleminišu neizvesnost, jer fiksiraju kurs po kome će izmiriti svoje obaveze u stranoj valuti, ako su uvoznici ili u domaćoj, ako su izvoznici. Osnovna prednost terminske kupoprodaje deviza jeste činjenica da je kurs unapred poznat, iako se odnosi na neki datum u budućnosti. Osim toga, kada ugovara terminsku kupovinu, kompanija nije obavezna da odmah ima raspoloživa sredstva. Procedura za zaključenje ugovora o terminskoj kupoprodaji deviza je jednostavna, uz urednu kreditnu istoriju klijenta i iziskuje svega nekoliko dana – objašnjavaju u banci Inteza i dodaju da na terminski kurs ne naplaćuju proviziju klijentu.
Bankari kažu da za računanje terminskog kursa koriste kalkulator koji se nalazi na sajtu Narodne banke Srbije i koji se vrlo jednostavno koristi. Naša računica pokazuje da terminski kurs za mesec dana iznosi 100,69 dinara za evro, dok za šest meseci dostiže 105,11 dinara za evro.
Politika