Kako muzika iz reklame utiče na slušaoca

[dusicadraga]

Kako muzika iz reklame utiče na slušaoca​

Muzika je umetnost koja prožima sve aspekte našeg života. Ona nas prati svuda i stalno. Čim se probudimo – uključujemo neki od aparata (radio, TV, mobilni telefon), iz koga istog momenta počinje da svira muzika, makar u pozadini. Slušamo je na putu za posao, čujemo u svakoj prodavnici u koju uđemo, a u zavisnosti od toga čime se bavimo, muziku slušamo (možda i stvaramo) i na poslu. Uz muziku se opuštamo, radujemo, tugujemo, kuvamo, uz muziku – živimo i umiremo. Ali, pored svega ostalog, muzika čini i veliki deo marketinga, pa ćemo se u ovom tekstu pozabaviti upravo time kako muzika iz reklame utiče na slušaoca.

Video reklama bez muzike

Zamislite bilo koju reklamu na televiziji ili u videu na internetu, bez muzičke podloge. Nije teško videti kako to izgleda. Mutirajte je na trenutak i odgledajte bez tona. Kako vam deluje? Privlačno? Uverljivo? Zanimljivo? Teško!

Muzika svakoj od njih daje na značaju. I bez obzira koliko je sama reklama kvalitetna, bez muzike delovaće nekako nedovršeno. To veoma dobro znaju oni koji se bave kreiranjem reklama jer se trude da za svaku od njih nađu odgovarajuću numeru. O da, ništa nije slučajno! Svaka od njih je pažljivo odabrana, bez obzira da li je upotrebljena neka već poznata, ili je kreirana za potrebe dotične reklame.

A koja je, u stvari, uloga muzike?

Pa, muzika nam pomaže da se bar na tih nekoliko trenutaka koliko traje reklama, uživimo u situaciju i doživimo ono što želi da nam predstavi. A osim toga, pored reklamnih slogana koji je čine, reklamu ćemo najlakše zapamtiti po muzici, naročito ako nam se dopadne.

Cilj svake reklame, u stvari i jeste upravo to, da pokuša da nam predstavi ideju o nekom lepšem životu, uz pomoć onoga što se nudi. Da li je u pitanju agencija za nekretnine koja nam nudi pomoć u nalaženju životnog prostora, banka koja će nam omogućiti kredit za isti, turistička agencija preko koje možemo otići na odmor, rent a car agencija u kojoj možemo iznajmiti automobil za put, svakodnevne potrepštine, hrana, suplementi, odeća, obuća i sve ostalo. Apsolutno svaka od tih reklama, sadrži i odgovarajuću muziku.

Muzički džinglovi koje čujemo u najavnim špicama emisija čine da već posle prvih nekoliko taktova znamo o čemu se radi. Upravo o tome i pričamo, ništa nije slučajno. Kako reče neko mudar: “Slučajnost je poznata posledica nepoznatog uzroka”. Baš tako.

Reklame nekad, i sad

Danas ima mnogo marketinških agencija koje rade sjajne reklame, ali nije oduvek bilo tako. Do pre nekih 30-tak godina, najbolje reklame imala je gotovo isključivo “Koka-kola”. Oni stariji, sigurno ih se još uvek sećaju jer, verovatno su se ko zna koliko puta zapitali: “Zašto život ne može da bude kao reklama za Koka-kolu?”

Njihove reklame bile su prepoznatljive, drukčije, imale su odličnu priču, sjajnu muzičku podlogu, tekst koji podiže raspoloženje, donosi neku sasvim posebnu, životnu radost. Samim tim, taj osećaj smo vezivali i za njihovo, još uvek veoma popularno piće. A s obzirom na količinu šećera koju sadrži i energiju koju daje, rado smo posezali za još kojom čašom, limenkom ili čak flašom.

Jer, ovo piće je krajem XIX veka smislio Džon Pemberton (John Pemberton), kao lek za stomačne tegobe, glavobolju i impotenciju. Tek kasnije, ušlo je u masovnu proizvodnju, a onda se krenulo i u reklamne kampanje, koje su dovele do toga da postane jedno od najpopularnijih pića svih vremena. Ali da se vratimo na temu.

Muzika je, uz dobru priču, činila osnovu njihovog marketinškog buma. O da, onaj sjajni slogan “koka-kola i osmeh”, činio je da kupujemo ovo piće svakodnevno, što je uveliko uticalo na naše zdravlje. Nažalost, ne kao lek, kako je zamišljeno, već upravo suprotno, kao veliki činilac kvarenja tog istog osmeha, s obzirom da je silni šećer koji sadrži kvario zube svojih korisnika, a o porastu dijabetesa i srčanih oboljenja i da ne govorimo. Ali, čak i kasnije, kada su medicinska istraživanja dovela do toga da lekari počnu da nam je zabranjuju, nastavili smo da je kupujemo barem povremeno, kao nagradu jer, ona nam na lice donosi osmeh, “bilo kad i bilo gde”.

Poslednjih godina, njihove božićne reklamne kampanje za podlogu imaju pesmu “Zvončići” (“Jungle Bells”), kojoj većina nas ne zna poreklo, ali je odlično znamo, jer smo je čuli nebrojeno puta. I sada, kad čujemo “Zvončiće”, u glavi imamo Deda Mrazove koji putuju velikim kamionima punim ovog pića. O Džejmsu Lordu Pijerpontu (James Lord Pierpont), koji je za ovu pesmicu napisao i muziku i tekst, većina nas ne zna ništa, ali eto, za one koje zanima, on je glavni “krivac”.

Znači, to je recept za uspeh?

Tako nekako. Upravo kopirajući njihove reklamne kampanje, i jedna naša kompanija koja prodaje kafu, pokušala je da uradi nešto slično i, nije da u tome nije uspela. “Zvončići”, simpatična priča, Deda Mrazovi, poznati (nažalost, sada već pokojni) glumački bračni par i, njihova kafa se prodavala kao nikada pre! Toliko o tome da u marketingu postoji bilo šta što se slučajno baš tu našlo.

Po rečima slavne američke pesnikinje Maje Anđelo (Maya Angelou): “Ljudi će zaboraviti šta ste rekli, zaboraviće i šta ste učinili, ali nikada neće zaboraviti osećaje koje ste u njima izazvali”. A svaka reklama ima za cilj da učini da se uživite u ono što pokušava da vam proda. Kakve je osećaje izazvala u vama, toliko će i biti uspešna.

Ako je dobra, a to što nudi možete sebi da priuštite, kupićete proizvod bar da probate. Ako je loša, možda će vas čak i iznervirati ali će vam svejedno ostati u glavi, tako da ćete ono što nudi prepoznati kad na to naletite negde u prodavnici. A kao što znamo, glavno načelo marketinga kaže da je “svaka reklama - dobra reklama, pa bila ona pozitivna ili negativna”.

Povezivanje sa brendom

Moć muzičke podloge u svakoj reklami ogleda se upravo u tome što olakšava da se svako od nas, uz njenu pomoć, lakše poveže sa brendom koji pokušava da nam proda. I upravo tu emociju, doživećemo iznova svaki put kad određeni proizvod vidimo negde u prodaji, ili kada čujemo pesmu, nevezano za reklamu.

Muzika direktno utiče na nekoliko centara u mozgu, a između ostalih, najviše na centar za emocije. Zbog toga vrlo lako, čak i nesvesno, prihvatamo, usvajamo i pamtimo mnogo reklamnog sadržaja, čak i onda kada se uopšte ne udubljujemo u priču i kada toga nismo svesni.

Pa još, ako nam je servira poznati srcolomac…

Tada naročito! Ako se sećate, pre nekoliko godina, pojavilo se nekoliko sjajnih reklama za jednu vrstu instant kafe, koju je reklamirao slavni glumac Džordž Kluni (George Clooney). Jednu od njih, više puta smo videli i na našim televizijama. Reklama je fenomenalno zamišljena. U njoj gospodin Kluni u kostimu srednjovekovnog viteza u jednom momentu izađe iz filma, prođe kroz bioskopsko platno, uđe u turistički autobus i ode u restoran na kafu. Popije je, uzme jednu i za kraljicu koju je ostavio da ga čeka u filmu, vrati se, pokaže joj šoljicu kafe i kaže da je to “sve što je želeo”. Za to vreme, ide fenomenalna vesela pesma Pitera Gejbrijela (Peter Gabriel) pod nazivom “Solsbury Hill”.

Na stranu to što je reklama odlična i što je glumac jedan od onih za kojima žene uzdišu, muzika je ta koja podiže raspoloženje i čini da poželite da odmah zaigrate, ali i da probate tu Klunijevu kafu. I svaki put kad je čujete i van reklame, jer ovo je jedan od Gejbrijelovih najvećih hitova, pomislićete na Klunija i kafu. Jer, muzika pomaže da neki reklamni spot upamtimo mnogo lakše.

A ko je odgovoran za sećanja?

Za sećanja i asocijacije koje imamo u svakodnevnom životu, odgovorna su naša čula. Sva su podjednako važna, ali u reklamama ne možemo da osetimo miris i ukus. Zbog toga se toliko insistira na njima u reklamama za onu istu vrstu domaće kafe. Znate već “i miris i ukus”. Kupite je, da biste osetili i to.

E, zato su čula vida i sluha važnija za sve audio-vizuelne sadržaje. Pretraživači kao što je YouTube sadrže mnogo ovakvih videa koji, kada se nađu u okviru nekog članka, podižu rejting i samom tekstu. Objašnjavaju ga, potkrepljuju priču, čine bližim i razumljivijim širem krugu korisnika, pa ih zato i gospođa Gugl mnogo više voli. Deluju nekako ozbiljnije i kompletnije. A pored toga, ljudi danas mahom nemaju mnogo vremena za čitanje pa će, kad vide da u tekstu postoji i video, radije pogledati, nego da čitaju ceo tekst. Tužno, ali istinito.

A koji muzički žanrovi se najviše koriste?

Različiti žanrovi koriste se za različite brendove. Recimo, autoindustrija preferira klasičnu muziku, a što bi rekao Bajaga “klasiku voli onaj ko razume”. U redu, ne razume svako, ali bez obzira da li je voli ili ne, poštuje je kao nešto što je osnova svega ostalog, i što na neki način asocira na stil, glamur ili “klasu”. Ovo se naročito odnosi na skupe automobile jer je velikoj većini onih koji ih kupuju važno da se u javnosti pokažu kao ljudi od stila, a to uključuje i odlaske u operu, i na koncerte klasične muzike, pa makar ih i prespavali.

A u zavisnosti od ciljne grupe, i svi moderniji žanrovi, od popa, preko roka i panka, do repa, imaju svoju publiku, pa se u skladu s tim i biraju. I svaki od njih, prolazi, jer je pitanje jedino – koju poruku želite da prenesete? Na primer, popularne pesme, najbrže uspostavljaju kontakt sa ciljnom grupom jer prizivaju neku vrstu emocionalnog odgovara. Kao recimo ona već pomenuta pesma Pitera Gejbrijela. Zbog toga džinglovi koji se prave za potrebe reklame retko kada dosežu taj nivo empatije, kao već poznate i popularne pesme.

Da rezimiramo…

Muzika je ta, koja nas može naterati da pogledamo i reklamu na koju inače ne bismo obratili pažnju. Upravo ona privlači našu pažnju, a onda pomaže da to što nam se u reklami nudi, poželimo da probamo, pa samim tim i kupimo. Vezuje nas za određeni brend i pomaže da, čak i kada naletimo na istu reklamu negde na internetu ili u štampanim medijima, istog momenta prizovemo u sećanje ono što smo čuli.

Neke studije su pokazale da su reklame koje u sebi sadrže bilo koju formu muzike, imale mnogo bolji učinak gledajući četiri osnovne merne jedinice, a to su kreativnost, empatija, emotivna snaga i moć informacije.

Jer, muzika je moćna. Ona može da nas nasmeje, da nas rasplače, da prizove sećanje, pa samim tim i da nas inspiriše da kupimo proizvod koji je povezan sa reklamom u kojoj smo čuli neku od poznatih pesama. Nekada svesno, ali mnogo češće, potpuno nesvesno. A s obzirom da se veliki brendovi reklamiraju na sve moguće načine, muzika koju čujemo u reklamnim spotovima na televiziji, provlači se kao lajtmotiv i kroz reklame na radiju, internetu ili u štampanim medijima.

A šta vi mislite o tome? Da li vas je nekada, neka pesma vezala za određeni brend, koji od tada redovno koristite? Podelite to sa nama, u komentarima.

Autorski tekst: Jelena Todorović
Izvor: TeshaDesign