LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kako je Staljinovo telo uklonjeno iz mauzoleja na Crvenom trgu
Tanjug |
Pre pedeset godina sovjetske vlasti su tajno uklonile posmrtne ostatke Josifa Visarionoviča Staljina iz mauzoleja na Crvenom trgu u Moskvi, u kojem je 1953. sahranjen uz najviše počasti.
Staljinovo telo je u noći 31. oktobra 1961. godine, u najvećoj diskreciji, izvađeno iz sarkofaga mauzoleja, položeno u sanduk i pokopano pored zidina Kremlja, na Stazi sovjetskih heroja.
Pet godina ranije, na 20 kongresu Komunističke partije, tadašnji predsednik Sovjetskog Saveza Nikita Hruščov prvi put je osudio Staljinove zločine. Sa sadržajem njegovog govora, međutim, javnost tada nije upoznata, već samo članovi partijske elite.
Na 22. kongresu partije, u oktobru 1961. godine, Hruščov je ponovo govorio o Staljinovom teroru i čistkama, ovog puta javno, te je partija odlučila da telo diktatora ukloni iz mauzoleja zbog "teškog narušavanja Lenjinovih principa, zloupotrebe vlasti i masovnih represija nad poštenim građanima".
Operacija je sprovedena u tajnosti jer se Hrušćov, ne bez razloga, plašio reakcije Staljinovih pristalica.
Policija je tokom noći zatvorila Crveni trg pod izgovorom održavanja probe za vojnu paradu koja je trebalo da se održi 7. novembra u znak obeležavanja godišnjice Boljševičke revolucije.
Vojna vozila su tokom nekoliko sati prolazila pored Kremlja kako niko ne bi posumnjao u priču o uvežbavanju vojne parade. Oko mauzoleja su bile podignute ograde, kako bi cela operacija bila sprovedena daleko od očiju radoznalaca.
U svojim memoarima Fedor Konev, tadašnji zapovednik Kremaljske garde, piše da su vojnici iskopali grob odmah iza mauzoleja, uz same zidine Kremlja.
Staljinovo telo je izvađeno iz sarkofaga u kojem je sahranjeno 1953. godine i položeno u zatvoreni sanduk koji je osam oficira pokopalo pored zidina, na Stazi sovjetskih heroja.
Cela operacija je završena nešto pre ponoći. Obavljena je u prisustvu članova komisije zadužene za njeno sprovođenje i oficira KGB-a i vojske, ali bez Staljinove ćerke Svetlane Alilujeve.
Sledećeg jutra, Moskovljani su sa iznenađenjem otkrili da je diktatorovo ime izbrisano sa mauzoleja.
Državni mediji objavili su šturo saopštenje: "U skladu sa odlukama donetih na 22. Kongresu Komunističke partije, Staljinov kovčeg je uklonjen iz Lenjinovog mauzoleja i premešten u Kremaljske zidine".
Hruščov je prvobitno želeo da Staljin bude sahranjen na groblju manastira Novodeviči u Moskvi, gde se nalaze grobovi mnogih velikih ruskih i sovjetskih ličnosti.
Prema Konstantinu Moškovu, načelniku za bezbednost mauzolija, bivši sovjetski predsednik se predomislio jer se plašio da će fanatici iz Staljinove rodne Gruzije pokušati da ukradu telo.
Sovjetske vlasti su nakon toga preduzele i druge mere kako bi izbrisale kult ličnosti bivšeg tiranina. Grad Staljingrad, poprište čuvene bitke u Drugom svetskom ratu, preimenovan je u Volgograd, a isto se desilo i drugim gradovima, kao i preduzećima koja su nosila Staljinovo ime.
Tanjug |
Pre pedeset godina sovjetske vlasti su tajno uklonile posmrtne ostatke Josifa Visarionoviča Staljina iz mauzoleja na Crvenom trgu u Moskvi, u kojem je 1953. sahranjen uz najviše počasti.
Staljinovo telo je u noći 31. oktobra 1961. godine, u najvećoj diskreciji, izvađeno iz sarkofaga mauzoleja, položeno u sanduk i pokopano pored zidina Kremlja, na Stazi sovjetskih heroja.
Pet godina ranije, na 20 kongresu Komunističke partije, tadašnji predsednik Sovjetskog Saveza Nikita Hruščov prvi put je osudio Staljinove zločine. Sa sadržajem njegovog govora, međutim, javnost tada nije upoznata, već samo članovi partijske elite.
Na 22. kongresu partije, u oktobru 1961. godine, Hruščov je ponovo govorio o Staljinovom teroru i čistkama, ovog puta javno, te je partija odlučila da telo diktatora ukloni iz mauzoleja zbog "teškog narušavanja Lenjinovih principa, zloupotrebe vlasti i masovnih represija nad poštenim građanima".
Operacija je sprovedena u tajnosti jer se Hrušćov, ne bez razloga, plašio reakcije Staljinovih pristalica.
Policija je tokom noći zatvorila Crveni trg pod izgovorom održavanja probe za vojnu paradu koja je trebalo da se održi 7. novembra u znak obeležavanja godišnjice Boljševičke revolucije.
Vojna vozila su tokom nekoliko sati prolazila pored Kremlja kako niko ne bi posumnjao u priču o uvežbavanju vojne parade. Oko mauzoleja su bile podignute ograde, kako bi cela operacija bila sprovedena daleko od očiju radoznalaca.
U svojim memoarima Fedor Konev, tadašnji zapovednik Kremaljske garde, piše da su vojnici iskopali grob odmah iza mauzoleja, uz same zidine Kremlja.
Staljinovo telo je izvađeno iz sarkofaga u kojem je sahranjeno 1953. godine i položeno u zatvoreni sanduk koji je osam oficira pokopalo pored zidina, na Stazi sovjetskih heroja.
Cela operacija je završena nešto pre ponoći. Obavljena je u prisustvu članova komisije zadužene za njeno sprovođenje i oficira KGB-a i vojske, ali bez Staljinove ćerke Svetlane Alilujeve.
Sledećeg jutra, Moskovljani su sa iznenađenjem otkrili da je diktatorovo ime izbrisano sa mauzoleja.
Državni mediji objavili su šturo saopštenje: "U skladu sa odlukama donetih na 22. Kongresu Komunističke partije, Staljinov kovčeg je uklonjen iz Lenjinovog mauzoleja i premešten u Kremaljske zidine".
Hruščov je prvobitno želeo da Staljin bude sahranjen na groblju manastira Novodeviči u Moskvi, gde se nalaze grobovi mnogih velikih ruskih i sovjetskih ličnosti.
Prema Konstantinu Moškovu, načelniku za bezbednost mauzolija, bivši sovjetski predsednik se predomislio jer se plašio da će fanatici iz Staljinove rodne Gruzije pokušati da ukradu telo.
Sovjetske vlasti su nakon toga preduzele i druge mere kako bi izbrisale kult ličnosti bivšeg tiranina. Grad Staljingrad, poprište čuvene bitke u Drugom svetskom ratu, preimenovan je u Volgograd, a isto se desilo i drugim gradovima, kao i preduzećima koja su nosila Staljinovo ime.