- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Kako je sedam patuljaka iz Aušvica preživelo nastupajući za sadističkog doktora Mengelea
Knjiga “Džinovi: Patuljci iz Aušvica” autora Jehude Korena i Elijata Negeva otkrila je sudbinu patuljaste porodice Ovic, dva brata i pet sestara koji su tokom rata pali šaka sadističkom doktoru Jozefu Mengeleu u logoru smrti Aušvic. Usled "srećne" okolnosti da ih je smatarao krunskim dokazom svoje "teorije" o degeneraciji Jevreja u "rasu patuljaka i nakaza" uspeli da prežive rat i njegove okrutne eksperimente.
Dva brata i pet sestara Ovic, čija je istinita priča poslužil kao građa za knjigu "Džinovi: Patuljci iz Aušvica"
U petak, 19. maja 1944, u Ašvic je sa kontingentom mađarskih Jevreja stiglo i sedam patuljaka, dva brata i pet sestara Ovic iz sela Rozavlea, koji su pre rata sačinjavali čuvenu “Trupu liliputanaca” i u svojim najslavnijim danima nastupali čak i pred mađarskim kraljem Karoljom II.
Većina njihovih sapatnika iz stočnih vagona ubijeni su u logoru još iste večeri. Ali, ovi malo ljudi su, doterani i u svojoj najboljoj odeći, predstavljeni zloglasnom "Doktoru Smrt" Mengeleu, koji se ni najmanje nije naljutio kad su ga zbog toga probudili:
“Blago meni! Sada ću imati posla za narednih 20 godina”, povikao je veselo, piše autor.
Kapija na ulazu u Aušvic
Sedmoro braće i sestara, sinovi i kćeri patuljastog rabina Šimsona Jicaka, koji je sa dve žene normalnog rasta dobio sedmoro patuljaste i troje dece prosečnog rasta, izdvojeni su u posebnu baraku, zajedno sa svojim “velikim” rođacima iz transpota i njihovom decom - ukupno 22 ljudi.
Živeli su u logorskim uslovima i jeli istu hranu kao i ostali zatvorenici, ali bilo im je dozvoljeno da zadrže svoju odeću i kosu i bili su svojevrsni Mengeleovi ljubimci.
Jedna od žrtava Mengeleovih "eksperimenata"
Doktorov “rad” i zločini su im ubrzo postali poznati, kao i sudbina drugih ljudi niskog rasta, koji su mu do tada pali šaka.
Nakon što je svojim ispitivanjima izmrcvario omalenog čoveka i njegovog sina, naredio je da ih kuvaju u kipućoj vodi dok im meso ne spadne s kostijum, kako bi njihovi skeleti bili izloženi u Berlinu, dok je drugog nesrećnika za ovakvo izlaganje “pripremio” zaranjenjem u kiselinu.
Najmlađa sestra Perla Ovic, prema čijim uspomenama je knjiga napisana, seća se da su na njima vršeni brojni mučni eksperimenti, kao što su beskrajna vađenja krvi i rendgenska snimanja, zbog kojih su se mali i glađu iscrpljeni ljudi neprestano onesvešćivali i povraćali, čupanje zuba i trepavica, i naizmenično sipanje vrele i ledene vode u uši.
Doktor Smrt: Jozef Mengele
Uprkos ovoj svakodnevnoj torturi, trudili su se da pri susretu sa Mengeleom uvek budu doterani i nasmejani, šalili su se, pevali mu njegove omiljene pesme i zvali ga “Vaša ekselencijo”, što je uvek uspevao da ga oraspoloži.
Vrhunac “karijere” doživeli su kada ih je poveo na jedan nacistički skup, naloživši im prethodno da se što lepše doteraju i obuku, tako da su pomislili da će im organizovati nastup.
On ih je, međutim, izveo na pozornicu i naterao da se potpuno svuku i izlože pogledima, dok je sam šetao od jednog do drugog, pokazivao gde im se nalaze unutrašnji organi, i predstavljao ih kao primer “degeneracije jevrejskog naroda u rasu patuljaka i nakaza”.
Ulaz u Mengeleovo odeljenje u Aušvicu
Pošto njegova “istraživanja” nisu imala nikavih pravih i konkretnih rezultata, Mengele je, naime, upravo njih smatrao za krunski dokaz svojih rasističkih teorija. Iz tog razloga ih je čuvao, i to im je u krajnjoj liniji i spaslo život. Kada se pročulo da se Rusi približavaju, pobegao je ponevši svoje “naučne” radove sa sobom, a patuljke je ostavio u logoru, odakle su ubrzo oslobođeni.
Nakon rata su emigrirali u Izrael, gde su neko ponovo nastupali kao zabavljači, sve dok iz zdravstvenih razloga nisu morali da se povuku.
Najmlađa sestra, Perla Ovic, preminula je tek 2001, u svojoj 80. godini, ispripovedavši u međuvremenu priču o svojoj porodici i tome kako im je “đavolovom milošću” u Aušvicu pošteđen život.
Izvor: Blic Online
Knjiga “Džinovi: Patuljci iz Aušvica” autora Jehude Korena i Elijata Negeva otkrila je sudbinu patuljaste porodice Ovic, dva brata i pet sestara koji su tokom rata pali šaka sadističkom doktoru Jozefu Mengeleu u logoru smrti Aušvic. Usled "srećne" okolnosti da ih je smatarao krunskim dokazom svoje "teorije" o degeneraciji Jevreja u "rasu patuljaka i nakaza" uspeli da prežive rat i njegove okrutne eksperimente.
Dva brata i pet sestara Ovic, čija je istinita priča poslužil kao građa za knjigu "Džinovi: Patuljci iz Aušvica"
U petak, 19. maja 1944, u Ašvic je sa kontingentom mađarskih Jevreja stiglo i sedam patuljaka, dva brata i pet sestara Ovic iz sela Rozavlea, koji su pre rata sačinjavali čuvenu “Trupu liliputanaca” i u svojim najslavnijim danima nastupali čak i pred mađarskim kraljem Karoljom II.
Većina njihovih sapatnika iz stočnih vagona ubijeni su u logoru još iste večeri. Ali, ovi malo ljudi su, doterani i u svojoj najboljoj odeći, predstavljeni zloglasnom "Doktoru Smrt" Mengeleu, koji se ni najmanje nije naljutio kad su ga zbog toga probudili:
“Blago meni! Sada ću imati posla za narednih 20 godina”, povikao je veselo, piše autor.
Kapija na ulazu u Aušvic
Sedmoro braće i sestara, sinovi i kćeri patuljastog rabina Šimsona Jicaka, koji je sa dve žene normalnog rasta dobio sedmoro patuljaste i troje dece prosečnog rasta, izdvojeni su u posebnu baraku, zajedno sa svojim “velikim” rođacima iz transpota i njihovom decom - ukupno 22 ljudi.
Živeli su u logorskim uslovima i jeli istu hranu kao i ostali zatvorenici, ali bilo im je dozvoljeno da zadrže svoju odeću i kosu i bili su svojevrsni Mengeleovi ljubimci.
Jedna od žrtava Mengeleovih "eksperimenata"
Doktorov “rad” i zločini su im ubrzo postali poznati, kao i sudbina drugih ljudi niskog rasta, koji su mu do tada pali šaka.
Nakon što je svojim ispitivanjima izmrcvario omalenog čoveka i njegovog sina, naredio je da ih kuvaju u kipućoj vodi dok im meso ne spadne s kostijum, kako bi njihovi skeleti bili izloženi u Berlinu, dok je drugog nesrećnika za ovakvo izlaganje “pripremio” zaranjenjem u kiselinu.
Najmlađa sestra Perla Ovic, prema čijim uspomenama je knjiga napisana, seća se da su na njima vršeni brojni mučni eksperimenti, kao što su beskrajna vađenja krvi i rendgenska snimanja, zbog kojih su se mali i glađu iscrpljeni ljudi neprestano onesvešćivali i povraćali, čupanje zuba i trepavica, i naizmenično sipanje vrele i ledene vode u uši.
Doktor Smrt: Jozef Mengele
Uprkos ovoj svakodnevnoj torturi, trudili su se da pri susretu sa Mengeleom uvek budu doterani i nasmejani, šalili su se, pevali mu njegove omiljene pesme i zvali ga “Vaša ekselencijo”, što je uvek uspevao da ga oraspoloži.
Vrhunac “karijere” doživeli su kada ih je poveo na jedan nacistički skup, naloživši im prethodno da se što lepše doteraju i obuku, tako da su pomislili da će im organizovati nastup.
On ih je, međutim, izveo na pozornicu i naterao da se potpuno svuku i izlože pogledima, dok je sam šetao od jednog do drugog, pokazivao gde im se nalaze unutrašnji organi, i predstavljao ih kao primer “degeneracije jevrejskog naroda u rasu patuljaka i nakaza”.
Ulaz u Mengeleovo odeljenje u Aušvicu
Pošto njegova “istraživanja” nisu imala nikavih pravih i konkretnih rezultata, Mengele je, naime, upravo njih smatrao za krunski dokaz svojih rasističkih teorija. Iz tog razloga ih je čuvao, i to im je u krajnjoj liniji i spaslo život. Kada se pročulo da se Rusi približavaju, pobegao je ponevši svoje “naučne” radove sa sobom, a patuljke je ostavio u logoru, odakle su ubrzo oslobođeni.
Nakon rata su emigrirali u Izrael, gde su neko ponovo nastupali kao zabavljači, sve dok iz zdravstvenih razloga nisu morali da se povuku.
Najmlađa sestra, Perla Ovic, preminula je tek 2001, u svojoj 80. godini, ispripovedavši u međuvremenu priču o svojoj porodici i tome kako im je “đavolovom milošću” u Aušvicu pošteđen život.
Izvor: Blic Online