Kako je nastala seksualnost?
Zadovoljavajući seksualni život je važan činilac mentalnog i fizičkog zdravlja svakog čoveka. Ipak, ma koliko to jednostavno izgledalo, nekada ga je teško održati, naročito ako uzmemo u obzir da neki njegovi preduslovi leže u našem genetskom kodu.
B92
U Zapadnoj kulturi muškarci i žene sasvim različito doživljavaju seksualnost – žene emotivno, a muškarci telesno i u stanju su da je potpuno odvoje od osećanja.
Jedan od bestselera “Muškarci su sa Marsa, a žene sa Venere” odavno je obradio tu tematiku i oblikovala popularnu kulturu u skladu sa savremenim shvatanjima. Međutim, sa naučne tačke gledišta, stvari danas nisu ni izbliza toliko jednostavne.
Ono što je sigurno, jeste da je naša seksualnost izgrađena od niza činilaca, ali su nam samo neki od njih poznati.
Orgazam i nauka
Iako su medicinski žurnali prepuni studija o razlikama u reakcijama mozga na seksualni stimulans kod muškaraca i žena, ni jedna od njih ne može dati tačan odgovor koji bi potpuno razotkrio hemiju koja stoji iza svakog dodira.
Međutim, na jednom malom, ali plodonosnom polju – polju evolucionizma razlike se mogu sagledati nešto jasnije.
Uzmimo za primer takmičarski duh koji vlada među muškarcima i koji igra veoma važnu ulogu u produženju vrste većine živih stvorenja na zemlji.
Današnji ekvivalent Srednjevekovnim pozivima na dvoboj i odlasku u lov na što veću životinju, jeste zalaganje muškarca da očuva dobro plaćen posao i odbrani ga od svojih konkurenata.
Štaviše, jedna studija iz 2008. je to i dokazala posmatrajući odnos između bogatstva muškarca i mogućnosti postizanja orgazma kod žene.
Naime, u uzorku Kineskinja ispostavilo se da su one čiji su partneri bili “dobrostojeći” češće doživljavale orgazam.
Takvi nalazi su u skladu sa Darvinovim stanovištem da su žene usmerene na sigurnost sebe i potomstva, pa su moderne Kineskinje, zahvaljujući osećaju bezbrižnosti koje imaju uz svog partnera uspevale da tako često stižu na “sedmo nebo”.
Ima nešto i u hemiji
Još jedan od činilaca koji su uticali na razvoj naše seksualnosti su hormoni.
Jedna studija imala je za cilj da putem magnetne rezonance analizira mozak ljudi koji su nedavno izašli iz veze, ali ostali zaljubljeni u bivšeg partnera.
Utvrđeno je da su u njihovom mozgu formirane neurološke veze slične onima kod kokainskih zavisnika.
Naime, strasna ljubav događa se u mozgu “krcatom” dopaminom i norepinefrinom, ali niskim nivoom seratonina.
Svi ti hormoni igraju važnu ulogu u našem razmišljanju o pojmovima kakvi su požuda, privlačnost ili veza.
Iako kultura i obrazovanje imaju velikog uticaja na to koga doživaljavamo atraktivnim, priroda naših emocija je formirana u mozgu i telu i evoluirala je prilično davno.
Ono što je u tome nedorečeno, jeste njihova funkcionalnost.
Naime, mehanički orgazam koji žene postižu masturbacijom odavno se smatra intenzivnijim od onog koji dožive tokom seksa sa partnerom. Zato ženama u vezi orgazam uglavnom nije na prvom mestu.
Ipak, on je uzročnik najveće navale dopamina u organizmu čoveka koja je potpuno jednaka uzbuđenju koje ljudi imaju tokom uzimanja heroina.
Baš kao i sa drogama, dopamin je praćen smanjenjem svih ostalih simptoma, koje je trenutno kod muškaraca, a odloženo kod žena.
Evoluciona potreba da čovek pronađe “srodnu dušu” čini se da diktira većinom naših odluka i stavova.
Međutim, mi možemo da govorimo i o izvesnom evolucionom paradoksu orgazma imajući u vidu činjenicu da je vrhunac muškog uživanja povezan sa najvećnom mogućnošću oplođavanja, dok klitorisni orgazam nije.
Dakle, da li je ženski orgazam potpuno odvojen od reproduktivne funkcije?
Odgovor na to naizgled jednostavno pitanje može biti uzrok raznih emocionalnih reakcija na ljubav i seks i možda i te kako ima uticaja na to kako muškarci i žene reaguju na veze, obzirom da su njihovi pogledi na seksualno zadovoljstvo dijametralno suprotni.
Zapravo, to je bogato polje za proučavanje seksualnih uloga i posledica seksa i ljubavi na telo i um koje može doneti mnogo novih saznanja.
Voleti misli
Na posletku, jedan od kreatora naše seksualnosti jesu naše misli.
Sa kognitivno bihejvioralne tačke gledišta naše emocije su uglacnom konstruisane i negovane mislima koje sami odaberemo.
Kada je reč o ljubavi, staro pitanje o tome zašto se zaljubljujemo u jednu, a ne u neku drugu osobu, možda može imati odgovor u kombinaciji kulturnih i naučenih obrazaca društvenog ponašanja, ali i sistemom individualnog ponašanja koje ponavljamo tako što odaberemo da mislimo tačno određene misli pri susretu sa s jednom osobom, bilo namerno ili slučajno.
Uprkos svim pokušajima da se seciraju ljudske emocije, neke misterije ljubavi koje muče nauku, možda će zauvek ostati nedokučive.
Njih neće otkriti ni muzika, ni poezija ni neurologija i možda su baš zbog toga toliko lepe.