LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Iznevereno zaveštanje generala dr Mihaila Petrovića
Kako je izgubljeno srce čuvenog ratnog hirurga
Blic
"Doktor Petrović predaje dušu Bogu, telo srpskoj zemlji, a srce srpskoj medicini" - pisalo je na urni sa srcem dr Mihaila V. Petrovića, uzidanoj u zid sale hirurškog odeljenja Glavne vojne bolnice u beogradskoj Pasterovoj ulici, poznatije kao stara Vojno-medicinska akademija.
Poljska bolnica u Dragomacima: sedi u sredini glavni hirurg dr Mihailo Petrović
Kada je početkom osamdesetih godina prošlog veka Vojnomedicinska akademija preseljena na Banjicu, taj zid je srušen, a urna je - uništena. Tako je izgubljeno ljudsko srce koje je najveći srpski ratni hirurg i šef hirurgije Prve poljske bolnice u Dragomancima na Solunskom frontu, zaveštao srpskoj medicini.
O značaju dr Mike Petrovića za razvoj ratne hirurgije najbolje svedoči podsećanje na Internacionalni kongres hirurga održan 1909. u Berlinu.
Na iznenađenje prisutnih eminentnih lekara iz čitavog sveta, tamo neki hirurg s brdovitog Balkana objasnio im je kako je rešio problem hernije (kila ili bruh); u to vreme nepremostivu teškoću za evropske zemlje koje su regrute sa hernijom proglašavale nesposobnim za vojsku.
Đeneral Mihailo-Mika Petrović
Samo u Srbiji regrutne komisije godišnje su odbijale čak 2.500 regruta - što je skoro jedan kompletan puk - zato što im je bila neophodna operacija kile.
A onda je na scenu stupio dr Mihailo Petrović obavivši u kratkom roku više od 4.500 operacija herniotomije, sa zanemarljivim procentom komplikacija, čime je znatno uvećao broj sposobnih regruta i podigao borbenu gotovost srpske vojske.
Rođen je 1863. u Karlovcu, gimnaziju je završio u Beogradu, a medicinu u Beču. Kao strani podanik, sa godišnjom platom od 1.500 dinara, 1890. stupio je u Opštu državnu bolnicu kao lekarski pomoćnik na hirurškom odeljenju koje je vodio čuveni dr Vojislav Subotić.
Zahvaljujući odličnom poznavanju francuskog i nemačkog, a kasnije i engleskog jezika, pratio je savremenu literaturu. Otuda ubrzo postaje šef hirurgije Moravske stalne vojne bolnice u Nišu, a 1898. podnosi otpust na austrougarsko podaništvo, polaže zakletvu i dobija srpsko državljanstvo.
Kako je izgubljeno srce čuvenog ratnog hirurga
Blic
"Doktor Petrović predaje dušu Bogu, telo srpskoj zemlji, a srce srpskoj medicini" - pisalo je na urni sa srcem dr Mihaila V. Petrovića, uzidanoj u zid sale hirurškog odeljenja Glavne vojne bolnice u beogradskoj Pasterovoj ulici, poznatije kao stara Vojno-medicinska akademija.
Poljska bolnica u Dragomacima: sedi u sredini glavni hirurg dr Mihailo Petrović
Kada je početkom osamdesetih godina prošlog veka Vojnomedicinska akademija preseljena na Banjicu, taj zid je srušen, a urna je - uništena. Tako je izgubljeno ljudsko srce koje je najveći srpski ratni hirurg i šef hirurgije Prve poljske bolnice u Dragomancima na Solunskom frontu, zaveštao srpskoj medicini.
O značaju dr Mike Petrovića za razvoj ratne hirurgije najbolje svedoči podsećanje na Internacionalni kongres hirurga održan 1909. u Berlinu.
Na iznenađenje prisutnih eminentnih lekara iz čitavog sveta, tamo neki hirurg s brdovitog Balkana objasnio im je kako je rešio problem hernije (kila ili bruh); u to vreme nepremostivu teškoću za evropske zemlje koje su regrute sa hernijom proglašavale nesposobnim za vojsku.
Đeneral Mihailo-Mika Petrović
Samo u Srbiji regrutne komisije godišnje su odbijale čak 2.500 regruta - što je skoro jedan kompletan puk - zato što im je bila neophodna operacija kile.
A onda je na scenu stupio dr Mihailo Petrović obavivši u kratkom roku više od 4.500 operacija herniotomije, sa zanemarljivim procentom komplikacija, čime je znatno uvećao broj sposobnih regruta i podigao borbenu gotovost srpske vojske.
Rođen je 1863. u Karlovcu, gimnaziju je završio u Beogradu, a medicinu u Beču. Kao strani podanik, sa godišnjom platom od 1.500 dinara, 1890. stupio je u Opštu državnu bolnicu kao lekarski pomoćnik na hirurškom odeljenju koje je vodio čuveni dr Vojislav Subotić.
Zahvaljujući odličnom poznavanju francuskog i nemačkog, a kasnije i engleskog jezika, pratio je savremenu literaturu. Otuda ubrzo postaje šef hirurgije Moravske stalne vojne bolnice u Nišu, a 1898. podnosi otpust na austrougarsko podaništvo, polaže zakletvu i dobija srpsko državljanstvo.