MODERATOR
- Učlanjen(a)
- 02.05.2009
- Poruka
- 30.922
Kako izgleda najcrnja crna boja
RTS
Šta je crna boja i kako da se dobije najcrnja? Jednostavno objašnjenje Američkog hemijskog društva jeste da crnu boju pre možemo opisati kao zamku za fotone, a za njenu najcrnju nijansu moramo da pogledamo u crne rupe.
Američko hemijsko društvo godinama već izbacuje snimke na svom Jutjub kanalu "Reactions" u kojima objašnjava različite svakodnevne stvari za kojima se ljudi susreću. Ovaj put objašnjavaju crnu boju.
Crno je odsustvo svetla. Crni materijal na koji pada svetlost, apsorbuje najveći deo fotona koji je čine i propušta tek mali procenat, za razliku od materijala drugih boja koji propuštaju mnogo više svetlosti.
Naravno, materijali različitih boja propuštaju različiti broj fotona, pa zato imamo ceo spektar boja.
U snimku objašnjavaju da crno ne bi trebalo da shvatamo kao boju, već je možda bolja definicija zamka za fotone, a crvenu, žutu i plavu kao selektivne fotonske zamke.
Crne boje koje mogu da se nađu svakodnevnom životu apsorbuju od 90-95 odsto svetlosti, dok specijalni materijal kojim se premazuje staklo kokpita lovačkih aviona upija čak 96 odsto.
Za još crnju nijansu, istraživači su se okrenuli ugljeničnim nanocevima, koje još bolje upijaju fotone. Nasa je razvila materijal koji apsorbuje 99,95 odsto svetlosti, a još razvijen je još jedan materijal, nazvan "Vantablack", koji ne propušta čak 99,965 odsto fotona.
Ipak, za najcrnju crnu moramo da pogledamo u svemir. Prigodno nazvane crne rupe su jedina apsolutna crna boja koja se može videti, jer ove kosmičke pojave imaju toliku masu da čak ni trunka svetlosti ne može da im pobegne.
RTS
Šta je crna boja i kako da se dobije najcrnja? Jednostavno objašnjenje Američkog hemijskog društva jeste da crnu boju pre možemo opisati kao zamku za fotone, a za njenu najcrnju nijansu moramo da pogledamo u crne rupe.
Američko hemijsko društvo godinama već izbacuje snimke na svom Jutjub kanalu "Reactions" u kojima objašnjava različite svakodnevne stvari za kojima se ljudi susreću. Ovaj put objašnjavaju crnu boju.
Crno je odsustvo svetla. Crni materijal na koji pada svetlost, apsorbuje najveći deo fotona koji je čine i propušta tek mali procenat, za razliku od materijala drugih boja koji propuštaju mnogo više svetlosti.
Naravno, materijali različitih boja propuštaju različiti broj fotona, pa zato imamo ceo spektar boja.
U snimku objašnjavaju da crno ne bi trebalo da shvatamo kao boju, već je možda bolja definicija zamka za fotone, a crvenu, žutu i plavu kao selektivne fotonske zamke.
Crne boje koje mogu da se nađu svakodnevnom životu apsorbuju od 90-95 odsto svetlosti, dok specijalni materijal kojim se premazuje staklo kokpita lovačkih aviona upija čak 96 odsto.
Za još crnju nijansu, istraživači su se okrenuli ugljeničnim nanocevima, koje još bolje upijaju fotone. Nasa je razvila materijal koji apsorbuje 99,95 odsto svetlosti, a još razvijen je još jedan materijal, nazvan "Vantablack", koji ne propušta čak 99,965 odsto fotona.
Ipak, za najcrnju crnu moramo da pogledamo u svemir. Prigodno nazvane crne rupe su jedina apsolutna crna boja koja se može videti, jer ove kosmičke pojave imaju toliku masu da čak ni trunka svetlosti ne može da im pobegne.