LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kako ispraviti "šminku" statistike
Izvor: Politika
Beograd -- Srbija je i bez novih saznanja o padu BDP od 6,2 odsto u 2009. već bila u velikim ekonomskim nevoljama, ali one sada mogu biti još neprijatnije.
I pre objave da je pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2009. godini bio 6,2, a ne 3,1 odsto, kako je glasila ,,prethodna procena” državnih statističara, mnogi ekonomisti su ukazivali da više trošimo nego što zarađujemo.
Mihajlo Arsić, član Ekonomskog saveta premijera Srbije, podseća da su ekonomisti i ranije sumnjali u prethodnu procenu Zavoda za statistiku, pretpostavljajući da je pad BDP u 2009. godini bio veći od 3,1 odsto.
"Najnovija procena pada BDP u 2009. je, verujem, bliža stvarnosti, ali to znači da je Srbija raspolagala sa manje sredstava nego što se pretpostavljalo, pa je udeo spoljnog duga i fiskalnog deficita u BDP bio veći nego što se pretpostavljalo. Ako je tako, to zahteva zaoštravanje makroekonomske politike i oštrije fiskalno prilagođavanje nego što se do sada planiralo. Ono što je za smanjivanje javne potrošnje trebalo uraditi na duži rok, sada treba učiniti znatno brže", kaže on.
Ali, Arsić smatra da država ne raspolaže značajnijim mogućnostima da smanjuje javnu potrošnju. Moguće je smanjiti izdatke za subvencije privredi, ali ne i za plate zaposlenih u javnim službama i penzije, koje čine više od polovine budžetske potrošnje. U protekle dve godine bile su zamrznute, a u ovoj i narednim godinama rašće sporije od povećavanja BDP.
Subvencije poljoprivredi mogle bi da se povećavaju, ali da njihov rast, uz promenu strukture, bude do granice smanjivanja finansijske podrške preduzećima radi većeg zapošljavanja, uključujući i subvencije za podsticanje investiranja. Investitore bi trebalo podsticati smanjivanjem poreza na plate zaposlenih, a povećavanjem poreza na potrošnju. Tako bi rad za sve postao jevtiniji, a ne samo za one koji koriste subvencije.
Istraživači Ekonomskog instituta, međutim, smatraju da je reforma penzionog sistema neophodna, kao što je neizbežno smanjivanje troškova zdravstva i prosvete. Njihov je stav da je, među deset predloženih, "urgentna mera nastavak reforme i racionalizacije obrazovnog i zdravstvenog sistema kao najvećih korisnika budžeta”, ali i primena odgovarajućeg poreza na imovinu.
Arsić se slaže da sigurno treba preispitati broj zaposlenih u zdravstvu i obrazovanju, kao i u lokalnoj samoupravi, uz opasku da takvu meru buduća vlada može da preduzme na početku svog mandata. On ne veruje da se dotiranje Železnice može izbeći, što ne isključuje potrebu da se ona racionalizuje, ali tvrdi da je propuštena prilika da se privatizuju rudnici uglja sa podzemnom eksploatacijom, za koje je bilo interesovanja.
Sve u svemu, rashodnim stranama svih budžeta i fondova predstoji rigorozno preispitivanje, uz neizbežno skraćivanje spiska onih koji očekuju „državne pare”.
Potrebno uložiti 100 milijardi evra
Stojan Stamenković, Boško Živković i Miladin Kovačević, saradnici Ekonomskog instituta, smatraju da je zbog olakog trošenja i zaduživanja Srbija već u velikim ekonomskim nevoljama, ali da one mogu biti još neprijatnije. Na primer, iako još ne slovi za prezaduženu zemlju, redovna otplata deviznog duga od oko 23 milijarde dolara već za godinu-dve može da bude dovedena u pitanje pa se kresanje nekih državnih rashoda ne može se više odlagati, kao ni drugačije punjenje državne kase. Oni navode da do kraja 2020, mora da se investira oko 100 milijardi evra, najvećim delom iz domaće štednje, da se obezbedi priliv kapitala iz inostranstva od najmanje 41 milijardu evra, od čega 23-24 milijarde stranih direktnih investicija i koncesija.
Izvor: Politika
Beograd -- Srbija je i bez novih saznanja o padu BDP od 6,2 odsto u 2009. već bila u velikim ekonomskim nevoljama, ali one sada mogu biti još neprijatnije.
Mihajlo Arsić, član Ekonomskog saveta premijera Srbije, podseća da su ekonomisti i ranije sumnjali u prethodnu procenu Zavoda za statistiku, pretpostavljajući da je pad BDP u 2009. godini bio veći od 3,1 odsto.
"Najnovija procena pada BDP u 2009. je, verujem, bliža stvarnosti, ali to znači da je Srbija raspolagala sa manje sredstava nego što se pretpostavljalo, pa je udeo spoljnog duga i fiskalnog deficita u BDP bio veći nego što se pretpostavljalo. Ako je tako, to zahteva zaoštravanje makroekonomske politike i oštrije fiskalno prilagođavanje nego što se do sada planiralo. Ono što je za smanjivanje javne potrošnje trebalo uraditi na duži rok, sada treba učiniti znatno brže", kaže on.
Ali, Arsić smatra da država ne raspolaže značajnijim mogućnostima da smanjuje javnu potrošnju. Moguće je smanjiti izdatke za subvencije privredi, ali ne i za plate zaposlenih u javnim službama i penzije, koje čine više od polovine budžetske potrošnje. U protekle dve godine bile su zamrznute, a u ovoj i narednim godinama rašće sporije od povećavanja BDP.
Subvencije poljoprivredi mogle bi da se povećavaju, ali da njihov rast, uz promenu strukture, bude do granice smanjivanja finansijske podrške preduzećima radi većeg zapošljavanja, uključujući i subvencije za podsticanje investiranja. Investitore bi trebalo podsticati smanjivanjem poreza na plate zaposlenih, a povećavanjem poreza na potrošnju. Tako bi rad za sve postao jevtiniji, a ne samo za one koji koriste subvencije.
Istraživači Ekonomskog instituta, međutim, smatraju da je reforma penzionog sistema neophodna, kao što je neizbežno smanjivanje troškova zdravstva i prosvete. Njihov je stav da je, među deset predloženih, "urgentna mera nastavak reforme i racionalizacije obrazovnog i zdravstvenog sistema kao najvećih korisnika budžeta”, ali i primena odgovarajućeg poreza na imovinu.
Arsić se slaže da sigurno treba preispitati broj zaposlenih u zdravstvu i obrazovanju, kao i u lokalnoj samoupravi, uz opasku da takvu meru buduća vlada može da preduzme na početku svog mandata. On ne veruje da se dotiranje Železnice može izbeći, što ne isključuje potrebu da se ona racionalizuje, ali tvrdi da je propuštena prilika da se privatizuju rudnici uglja sa podzemnom eksploatacijom, za koje je bilo interesovanja.
Sve u svemu, rashodnim stranama svih budžeta i fondova predstoji rigorozno preispitivanje, uz neizbežno skraćivanje spiska onih koji očekuju „državne pare”.
Potrebno uložiti 100 milijardi evra
Stojan Stamenković, Boško Živković i Miladin Kovačević, saradnici Ekonomskog instituta, smatraju da je zbog olakog trošenja i zaduživanja Srbija već u velikim ekonomskim nevoljama, ali da one mogu biti još neprijatnije. Na primer, iako još ne slovi za prezaduženu zemlju, redovna otplata deviznog duga od oko 23 milijarde dolara već za godinu-dve može da bude dovedena u pitanje pa se kresanje nekih državnih rashoda ne može se više odlagati, kao ni drugačije punjenje državne kase. Oni navode da do kraja 2020, mora da se investira oko 100 milijardi evra, najvećim delom iz domaće štednje, da se obezbedi priliv kapitala iz inostranstva od najmanje 41 milijardu evra, od čega 23-24 milijarde stranih direktnih investicija i koncesija.