- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Kako Island progoni svoje bankare?
Izvor:
B92.net
Evo nekih odlomaka iz ovog islandskog "trilera uživo".
Pre ekonomske krize, Olafur Haukson radio je kao policijski komesar u malom lučkom gradu od 6500 stanovnika, nasukanog na kraju večito smrznutog poluostrva.
Od 2009, Olafur pronalazi one koji su igrali ulogu u ekonomskom kolapsu zemlje 2008. godine, i privodi ih pred lice pravde.
Krajem 2008, islandski mehur je pukao kao posledica pozajmica visokog rizika koje su u početku i prouzrokovale krizu u Sjedinjenim Američkim Državama.
Dve nedelje nakon dramatičnog sunovrata Lehman Brothers, u zemlji su tri najveće banke - u vrednosti od 923 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) - propale.
Američka kriza je u trenu zbrisala i Island, vrednost krune je pala, a nije postojao nikakav smislen poduhvat zahvat u islandskoj ekonomiji kojim bi se eventualno mogao da spreči pad. Šestog novembra 2008, tadašnji premijer je uživo na televiziji završio svoj govor moleći Boga za "spas ostrva".
Od tog kobnog dana, Island je poznat po svojim problemima. U 2009, Islanđani, iako tradicionalno ne demonstriraju javno, oko socijalnih problema, na ulicama su izbacili sav svoj bes uperen protiv političara i "neo-Vikinga" iz carstva finansija, optuživši ih za izdaju.
"Revolucijom šerpi i tanjira" tadašnja ostrvska politička garnitura iz redova konzervativaca bila je prisiljena na povlačenje.
Jedan od zahteva tog pokreta bio je da oni koji su profitirali od ekonomske situacije i koji su gurali Island u ekonomski ponor treba da budu izvedeni pred pravdu.
Rani parlamentarni izbori 2009 su na vlast izbacili levicu. Novi premijer, Johanna Sigurdardotir, želela je da brzo imenuje specijalnog tužioca koji bi istražio uzroke krize. Ali, pravog kandidata koji je podneo zahtev na tu funkciju bilo je nemoguće pronaći.
Olafur Haukson izolovan u svojoj maloj provincijskoj stanici policije, imao je tu čast jer nije imao nikakve veze s elitom optuženom da ovo ostrvo gura u bankrot.
Uprkos njegovom apsolutnom neiskustvu po pitanju ekonomskog prava, bio je zapravo jedini koji je podneo prijavu za ovaj posao. Više od tri godine nakon njegovog imenovanja, on sam priznaje kako se "tek odnedavno oseća lagodnije na svojoj funkciji".
Startujući na početku s petočlanim timom, danas upravlja grupom od preko sto pomoćnika.
Njihov je teret dvostruk: "S jedne strane, istražujemo sve sumnjive radnje, prevare i krivična dela počinjena pre 2009, as druge strane podnosimo tužbe protiv osumnjičenih kako bismo sudili i sami sebi", objašnjava Haukson.
Ovo je "potpuno nova" metoda, koja istražiocima omogućava da "slede slučaj", a pravosudna struktura "upozna prirodu svih ovih slučajeva dobro kao svoj džep". To je neophodno kako bi "mogli da se valjano nadmećemo protiv dobro pripremljenih branilaca".
Kako bi se olakšao posao državnog tužioca, Vlada je izmenila zakon o bankarskim tajnama.
"Uživamo i punu međunarodnu saradnju", ističe Olafur Haukson.
Do danas su uspeli da podignu neke optužnice. Dva bivša službenika banke, prvi su dovedeni pred sud, i sada služe zatvorske kazne od četiri i po godine.
Bivši načelnik Glavnog štaba ministra finansija u vreme izbijanja krize, Baldur Gudlaugsson, osuđen je na dve godine zatvora jer je trgovao osetljivim informacijama.
U novije vreme, Sigurdur Einarsson, bivšem predsedniku Uprave banke Baupthing presudom je naloženo da banci nadoknadi 500 milliona islandskih kruna - 3,2 miliona evra - dok mu je imovina zamrznuta."
Ostali čekaju svoj dan na sudu. Jon Thorsteinn Oddleifsson, bivši upravnik riznice u Landsbanki, uskoro bi trebalo da otkrije kakva mu je sudbina, kao što bi to trebalo da sazna i Larus Velding, prvi čovek Glitnir banke.
Delovanje Olafura Hauksona izavalo je snažne kritike među stanovništvom.
"Znamo da sve su oči uperene u nas, i zato ne smemo da pogrešimo", kaže on, "ali bi svako požurivanje istražnih procesa i radnji neminovno dovelo do grešaka. S obzirom na trenutni kontekst - kada svaki Islanđanin gaji ogromno nepoverenje prema institucijama - moramo, više nego ikada, biti besprekorni. "
Teško je biti "besprekoran" u društvu u kojem je praksa preispitivanja već dugo vremena standard.
U maju su dva člana tužiočevog tima prodali informaciju za 30 miliona kruna - 191, 000 evra - od tajanstvenog naručioca. Dvojica bivših policajaca istražuju slučaj.
Radi se o osiguravajućem društvu u koje je ranije Islandska Centralna Banka uložila svoje deonice, koje su potom izgubile svoju vrednost. Dve osobe su optužene za kršenje tajnosti svoje funkcije, suspendovani su i poslati u penziju.
"Čišćenje" to jest čistka islandskog finansijskog sistema, kako Olafur Haukson voli da zove svoj posao , neće odmah imati efekta. S obzirom da je krajnji rok okončanja istrage 2015., specijalni tužilac gaji nadu da će se jednoga dana Island , čija je ekonomija u poslednje vreme lagano oživela , "osvrnuti i biti ponosan na lekcije izvučene u prošlosti".
Izvor:
B92.net
Kako banke mogu biti pozvane na odgovornost? Island je imenovao tim istraživača koji ispituju prevare tamošnjih bankara, a počinioce šalje na sud.
Evo nekih odlomaka iz ovog islandskog "trilera uživo".
Pre ekonomske krize, Olafur Haukson radio je kao policijski komesar u malom lučkom gradu od 6500 stanovnika, nasukanog na kraju večito smrznutog poluostrva.
Od 2009, Olafur pronalazi one koji su igrali ulogu u ekonomskom kolapsu zemlje 2008. godine, i privodi ih pred lice pravde.
Krajem 2008, islandski mehur je pukao kao posledica pozajmica visokog rizika koje su u početku i prouzrokovale krizu u Sjedinjenim Američkim Državama.
Dve nedelje nakon dramatičnog sunovrata Lehman Brothers, u zemlji su tri najveće banke - u vrednosti od 923 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) - propale.
Američka kriza je u trenu zbrisala i Island, vrednost krune je pala, a nije postojao nikakav smislen poduhvat zahvat u islandskoj ekonomiji kojim bi se eventualno mogao da spreči pad. Šestog novembra 2008, tadašnji premijer je uživo na televiziji završio svoj govor moleći Boga za "spas ostrva".
Od tog kobnog dana, Island je poznat po svojim problemima. U 2009, Islanđani, iako tradicionalno ne demonstriraju javno, oko socijalnih problema, na ulicama su izbacili sav svoj bes uperen protiv političara i "neo-Vikinga" iz carstva finansija, optuživši ih za izdaju.
"Revolucijom šerpi i tanjira" tadašnja ostrvska politička garnitura iz redova konzervativaca bila je prisiljena na povlačenje.
Jedan od zahteva tog pokreta bio je da oni koji su profitirali od ekonomske situacije i koji su gurali Island u ekonomski ponor treba da budu izvedeni pred pravdu.
Rani parlamentarni izbori 2009 su na vlast izbacili levicu. Novi premijer, Johanna Sigurdardotir, želela je da brzo imenuje specijalnog tužioca koji bi istražio uzroke krize. Ali, pravog kandidata koji je podneo zahtev na tu funkciju bilo je nemoguće pronaći.
Olafur Haukson izolovan u svojoj maloj provincijskoj stanici policije, imao je tu čast jer nije imao nikakve veze s elitom optuženom da ovo ostrvo gura u bankrot.
Uprkos njegovom apsolutnom neiskustvu po pitanju ekonomskog prava, bio je zapravo jedini koji je podneo prijavu za ovaj posao. Više od tri godine nakon njegovog imenovanja, on sam priznaje kako se "tek odnedavno oseća lagodnije na svojoj funkciji".
Startujući na početku s petočlanim timom, danas upravlja grupom od preko sto pomoćnika.
Njihov je teret dvostruk: "S jedne strane, istražujemo sve sumnjive radnje, prevare i krivična dela počinjena pre 2009, as druge strane podnosimo tužbe protiv osumnjičenih kako bismo sudili i sami sebi", objašnjava Haukson.
Ovo je "potpuno nova" metoda, koja istražiocima omogućava da "slede slučaj", a pravosudna struktura "upozna prirodu svih ovih slučajeva dobro kao svoj džep". To je neophodno kako bi "mogli da se valjano nadmećemo protiv dobro pripremljenih branilaca".
Kako bi se olakšao posao državnog tužioca, Vlada je izmenila zakon o bankarskim tajnama.
"Uživamo i punu međunarodnu saradnju", ističe Olafur Haukson.
Do danas su uspeli da podignu neke optužnice. Dva bivša službenika banke, prvi su dovedeni pred sud, i sada služe zatvorske kazne od četiri i po godine.
Bivši načelnik Glavnog štaba ministra finansija u vreme izbijanja krize, Baldur Gudlaugsson, osuđen je na dve godine zatvora jer je trgovao osetljivim informacijama.
U novije vreme, Sigurdur Einarsson, bivšem predsedniku Uprave banke Baupthing presudom je naloženo da banci nadoknadi 500 milliona islandskih kruna - 3,2 miliona evra - dok mu je imovina zamrznuta."
Ostali čekaju svoj dan na sudu. Jon Thorsteinn Oddleifsson, bivši upravnik riznice u Landsbanki, uskoro bi trebalo da otkrije kakva mu je sudbina, kao što bi to trebalo da sazna i Larus Velding, prvi čovek Glitnir banke.
Delovanje Olafura Hauksona izavalo je snažne kritike među stanovništvom.
"Znamo da sve su oči uperene u nas, i zato ne smemo da pogrešimo", kaže on, "ali bi svako požurivanje istražnih procesa i radnji neminovno dovelo do grešaka. S obzirom na trenutni kontekst - kada svaki Islanđanin gaji ogromno nepoverenje prema institucijama - moramo, više nego ikada, biti besprekorni. "
Teško je biti "besprekoran" u društvu u kojem je praksa preispitivanja već dugo vremena standard.
U maju su dva člana tužiočevog tima prodali informaciju za 30 miliona kruna - 191, 000 evra - od tajanstvenog naručioca. Dvojica bivših policajaca istražuju slučaj.
Radi se o osiguravajućem društvu u koje je ranije Islandska Centralna Banka uložila svoje deonice, koje su potom izgubile svoju vrednost. Dve osobe su optužene za kršenje tajnosti svoje funkcije, suspendovani su i poslati u penziju.
"Čišćenje" to jest čistka islandskog finansijskog sistema, kako Olafur Haukson voli da zove svoj posao , neće odmah imati efekta. S obzirom da je krajnji rok okončanja istrage 2015., specijalni tužilac gaji nadu da će se jednoga dana Island , čija je ekonomija u poslednje vreme lagano oživela , "osvrnuti i biti ponosan na lekcije izvučene u prošlosti".